Општина Рашка
Општина Рашка | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Рашка | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Седиште | Рашка |
| Становништво | |
| — 2022. |  21.498 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
 | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Дарко Милићевић (СНС) |
| Регистарска ознака | РА |
| Веб-сајт | www.raska.org.rs |
Општина Рашка је општина у Републици Србији. Налази се у југозападном делу Србије, у Рашком округу. Општинско седиште је град Рашка. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 21.498 становника[1] (према попису из 2011. било је 24.678 становника).[2]
Назив
[уреди | уреди извор]Општина Рашка је назив добила по свом седишту (град Рашка), а то место је назив стекло по свом географском положају, на ушћу реке Рашке у реку Ибар. Приликом разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства током 1835. године, гранична међа је утврђена на самом ушћу Рашке у Ибар. У то време, савремено насеље Рашка још увек није постојало, тако да се и 1879. године памтило да "до 1835. год. на месту, где је данашња варошица Рашка, није ни једне куће било". У време разграничења, тај крај је још увек био познат под старинским називом Брвеник, по имену српске средњовековне жупе (а потом и нахије), чије се седиште налазило у оближњој тврђави Брвеник. Услед саобраћајне важности, на ушћу се након разграничења развило ново погранично место, које је прозвано Рашка, а исти назив је касније добила и општина чије се средиште налази у том месту.[3][4][5][6]
Географија
[уреди | уреди извор]Општина захвата средишни део Ибарске долине, западне делове Копаоника и источне падине Голије. Долином Ибра је на северу повезано са Западним Поморављем и Шумадијом, на југу са Косовом и Метохијом, на истоку долином Јошанице, десном притоком Ибра, са Александровачком жупом и Топлицом, и на југозападу долином реке Рашке са Црном Гором. Простире се на површини од 670 km².[7]
Клима
[уреди | уреди извор]Клима је умерено континентална. Хидрографска мрежа је густа, јер на 1 km² територије општине Рашка долази 550 m водених токова. Простор обилује хидролошким природним реткостима, које чине: радиоактивни извори, језера, врела и термални извори.
Привреда
[уреди | уреди извор]Водеће гране привреде су индустрија и рударство, туризам и пољопривреда. Најзначајнији производи индустрије који су тражени и на светском тржишту су магнезијум метал, безалкално стаклено влакно и резана грађа. Рудно богатство општине је разноврсно (камени угаљ, азбест, олово, цинк, борни минерали итд). Процес индустријализације започет је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века.
С обзиром на брдско-планински карактер подручја ослонац пољопривредне производње је сточарство и воћарство.
Демографија
[уреди | уреди извор]Општина је према попису из 2011. године углавном насељена Србима.
Култура
[уреди | уреди извор]Као општина у средишњем делу старе средњовековне српске области Рашке, савремена општина Рашка баштини бројне споменике српске средњовековне културе и писмености, међу којима су најпознатији манастири Градац, Стара и Нова Павлица, Кончул,[9] као и многе цркве изграђене у периоду од 12. до 14. века.
Општина Рашка има богату традицију културног и духовног стваралаштва и велики број признатих културних стваралаца у различитим областима духовности.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Рашка -
-
Градац, очна Бања -
-
Катина бара -
-
-
-
-
Копаоник -
Kањон реке Самоковке — Копаоник -
-
-
-
-
Црква у селу Ивање на Голији -
Јошаничка Бања, старо купатило -
-
Копривница, родна кућа Милунке Савић -
-
-
-
-
-
Црква у селу Ржана на Голији -
Саковићи -
-
Црква Светог архиђакона Стефана, Тлачина -
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Алексић 1879, стр. 26.
- ^ Алексић 1957, стр. 337.
- ^ Петровић 1984, стр. 17, 50, 110, 137.
- ^ Павловић 1995, стр. 28.
- ^ „Положај”. Званична интернет страница Туристичко спортске организације Рашка. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Етничка структура након пописа 2011.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2014.
- ^ „Општина Рашка: Манастир Кончул”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алексић, Антоније (1879). „Ибар од Рашке до Карановца”. Годишњица Николе Чупића. 3: 24—66.
- Алексић, Јован (1957). „Жупе у сливу реке Ибра у средњевековној српској држави”. Историски часопис. 7: 333—344.
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Радослав Д., Павловић (1995). Становништво и насеља општине Рашка у функцији привредног развоја (PDF). Београд: Етнографски институт. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 21. 12. 2025.
- Петровић, Петар Ж. (1984). Рашка: антропогеографска проучавања. 1. Београд: Етнографски институт.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
