Злетово

Злетово
мкд. *Злетово*
Злетово; мкд. Злетово
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Пробиштип
Становништво
— (2002)	2.477
— густина	238,2/km2
Географске карактеристике
Координате	41° 59′ 19″ С; 22° 14′ 10″ И / 41.9886° С; 22.2361° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	480 m
Површина	10,4 km2
	Злетово Злетово на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2212
Позивни број	032
Регистарска ознака	PS

Злетово (мкд. Злетово) је насеље у Северној Македонији, у источном делу државе. Злетово је у саставу општине Пробиштип.

Злетово је познато као рударски градић, где се руда вади још од времена антике. У граду има доста примера сачуване балканске архитектуре.

Близу Злетова се налази Манастир Лесново, задужбина деспота Оливера и изванредан пример српске средњовековне архитектуре на тлу данашње Македоније.

Географија[уреди | уреди извор]

Злетово је смештено у источном делу Северне Македоније. Од најближег града, Пробиштипа, насеље је удаљено 10 km источно.

Насеље Злетово се налази у историјској области Злетово, на јужним падинама Осоговских планина. Надморска висина насеља је приближно 470 метара. Само насеље је смештено у уској долини Злетовске реке, па је насеље издужено дуж долине.

Злетово је рударско насеље у склопу Кратовско-злетовског басена (олово, цинк, сребро, бакар, уран).^[1] У средњем веку је било познато рударско и трговачко насеље где су радили Саси, које је под Турцима изгубило значај. Пред Други светски рат оживео је рударство у околини Злетова. Експлоатацију су покренули 1937. године Енглези; рударска фирма "Злетово Мајнс Лимитед" (основана 1929) у Добреву и Пробиштипу.^[2] Изградили су Енглези за потребе рудника жичану жељезницу и добар пу за транспорт руде камионима. Постојао је проблем код рудника сребра и олова у месту Добреву, јер је ту "царовала" болест маларија. Градић је 1937. године посетио енглески лекар Сер Малком Ватсон, у намери да помогне искорењивању те болести.^[3]

Ту су се вековима правили воденичарски каменови и продавали широм Балкана.

Месна клима је умерено континентална. Земљиште у злетовској околини је више црвенкасто, и ту успевају дуван и мак.^[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Злетово се јавља као насеље у 11. веку. Прешло је из руку Византије под власт српску у пролеће 1282. године заузимањем од стране српског краља Милутина^[5]. Ту су били српски рудокопи у којима су радили рудари Саси. За време српског цара Душана постало је 1347. године седиште Злетовске епископије.^[6] Било је под влашћу српских великаша Дејановића. По старој српској повељи коју су без мајке издали браћа Драгаш и Константин, 1379. године, види се шта су све подарили руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. Они су придодали нова добра, поред оних ранијих од цара Душана и цара Уроша. Српски властелини браћа Дејановићи су тада завештали између осталих поседа и Злетово, са тамошњим храмовима Св. Димитрија и Св. Николе, и свим црквеним људима уз њих.^[7]

У међуратном периоду постојала је Злетовско-струмичка епископија, са епископом.

У Злетову је деценијама био парох, мештанин прота Ђорђе Поповић (1876—1939).^[8] Потицао је из старе угледне злетовске српске свештеничке породице и истакао се као велики српски национални радник. Завршио је Призренску Српску православну богословију и учитељску школу и 11 године био учитељ. Рукоположен је за свештеника 1910. године и постао злетовски парох.

Злетово је у турско време припадало Кратовској кази.

У месту је између 1868-1874. године (или 1871-1877)^[9] радила српска народна школа.^[10] Касније 1888. године ради ту и бугарска основна школа.^[11] Школу српску је 1898/1899. године похађало 13 ђака, а учитељ је имао завршену београдску Учитељску школу. Прослављена је ту 1900. године школска слава Св. Сава. Домаћин славе био је мештанин Трајче Цветковић, а службу вршио поп Атанас Гуцевић. Учитељ К. Маниташевић је изговорио светосавску беседу.

За време Другог балканског рата јуна 1913. године водиле су се огорчене борбе између Срба и Бугара око Злетова.^[12]

Када је јуна 1926. године након провале облака набујала Злетовска река потопила место, настрадао је и дом знаменитог мештанина, четничког војводе Мине Станковића.^[13] Место је добило 1927. године пошту, телеграф и телефон за јавну употребу.^[14] Регистрована је октобра 1930. године "Злетовачка земљорадничко-кредитна задруга".^[15]