Корисник:Елена Крцадинац/песак
Триполи (број становника 1,5 милијуна), арапски طرابلس, је главни град Либије. Град је смјештен на сјеверозападу земље, на самој граници с пустињом, на стјеновитој површини која залази у Средоземно море формирајући заљев. Град су основали Феничани у 7. стољећу пр. Кр., који су га првотно назвали Оеа. Положај му је 32°54'8" сјеверно и 13°11'9" источно.
Триполи је највећи град, главна морска лука и највеће трговачко и производно средиште у Либији. Такођер је сједиште владе, као и Ал-Фатех свеучилишта. Захваљујући дугој повијести много је значајних археолошких локација у граду. Клима је типична медитеранска, с врућим сухим љетима, благо хладним зимама и осредњим падалинама.
Град су бомбардирале америчке снаге 1986. године због оптужби да Либија подржава тероризам (у конкретном случају Либија није хтјела предати двојицу осумњичених за бомбашки напад на авион у Лоцкербyу). Санкције Уједињених народа су престале 2003. године и послије тога промет луке Триполи значајно је порастао, што је позитивно утјецало на градско господарство.
Повијест[уреди | уреди извор]
Оснивање[уреди | уреди извор]
Град је основан у 7. стољећу пр. Кр. Из руку феничких оснивача прешао је у власт Цирене, од које су га отели Картажани. Даље је потпао под власт Римљана, који га укључују у своју провинцију Африка и дају му име Регија Сyртица. Почетком трећег стољећа послије Криста постаје позната као Регија Триполитана (укључује три града Сабрату, Оеау и Лептис, која су повезана) и добива статус засебне провинције, под Септимије Севером, који је био поријеклом из Лептиса.
Као и остатак сјеверне Африке, заузимају га муслимани, почетком 8. стољећа. Као отоманска провинција (вилајет) Триполи (укључујући засебну покрајину-санџак Цyренациу) покрива јужну обалу Средоземља између Туниса и Египта. Осим самог града, област укључује Цyренациу, ланац оаза у Аујила депресији, Феззан и оазе Гхадамес и Гхат, све то раздвојено пјешчаном и каменитом пустом земљом.
Године 1510. заузима га Дон Педро Наварро за Шпањолску, а 1523. бива припојен Краљевству Светог Јохна, које је послије потиснуто од стране отоманских Турака из њихових упоришта на отоку Род. Краљевство га је држало, уз неке потешкоће, до 1551. године. када је било присиљено да га преда турском адмиралу Синану, и Триполи отада постаје једно од пиратских упоришта која су држала у страху обале кршћанских земаља.
Године 1714. владајући паша Ахмед Караманли преузео је титулу бега и изборио једну врсту дјелимичне независности од султана. Овакав слијед догађаја је настављен и за вријеме владавине његових потомака, а све то повезано с дрским гусарењем и различитим уцјенама, све до 1835. када је Отоманско Царство (Порта) поново преузело унутарње ствари и поставило свог намјесника. Нови турски паша, с ограниченим овластима, је био разочаран, и на крају је држава од од те области успоставила вилајет.
Триполитански рат[уреди | уреди извор]
Почетком 19. стољећа краљевство Триполија је због свог гусарења два пута ратовало са Сједињеним Америчким Државама.
У свибњу 1801. године паша је захтијевао од Сједињених Држава да увећају данак који су плаћале од 1796. за заштиту њихових трговаца, на 83.000 америчких долара. Захтјев је био одбијен, и поморске снаге су биле послане из Сједињених Држава да блокирају Триполи. Рат је потрајао четири године. Американци 1803. губе фрегату Пхиладелпхиа, заповједника (капетана Wиллиама Баинбридгеа), а цијела посада бива заробљена.
Најсликовитији инцидент у рату догодио се када је Wиллиам Еатон повео експедицију с циљем да свргне пашу и замијени га његовим старијим братом који је живио у егзилу, и који је обећао да ће у случају да дође на власт испунити све захтјеве Сједињених Држава. Еатон је на челу разноврсног скупа од 500 људи марширао пустињом све од Александрије и, уз помоћ америчких бродова, успио заузети Дерну. Убрзо затим (3. јуна 1805.) мир је био закључен, паша је одустао од својих захтјева, али је добио 60.000$ на име откупа за заробљене Американце.
Године 1815. узимајући раније увреде као разлог, капетани Баинбридге и Степхен Децатур, на челу америчке ескадре, поново су посјетили Триполи и присилили пашу да се повинује америчким захтјевима.
Превласт Турске[уреди | уреди извор]
Године 1835. Османлије су надвладале у локалном грађанском рату и успјели поново успоставити своју превласт. Послије тог датума Триполи је био под непосредном влашћу Порте. Устанци 1842. и 1844. године завршили су неуспјехом.
Након француске окупације Туниса (1881.), Турци су успоставили велики гарнизон у Триполију.
Талијански и енглески период до независности[уреди | уреди извор]
Италија је дуго сматрала да Триполи лежи унутар њене зоне утјецаја, и да има право да осигура ред у држави. Под изговором заштите својих грађана у Триполију од турске владе, Италија је 29. рујна 1911. објавила рат Турској као и своју намјеру да анексира Триполи. Дана 1. октобра 1911. у битци код Превесе, у еуропском дијелу Турске, три турска брода су уништена. Након тога склопљен је уговор у Лаусанни, Турска је признала талијански суверенитет над територијем Триполија, док је калифу било дозвољено да буде врховни религијски ауторитет.
Триполи је био под контролом Италије све до 1943. када су га окупирале британске снаге које су га држале до независности Либије 1951. године.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Од свог окружења у једној од најбољих природних лука у Северној Африци, Триполи је изашао из егзотичног арапско-исламског укуса који је преплављен медитеранским шармом. Мало путника је остало разочарано након истраживања богатог мозаика историјских утицаја.
Једна од најупечатљивијих знаменитости у граду била је кућа Јусуфа Караманлија, саграђена у 19. веку као приватна резиденција бившег владара града. Био је екстравагантан пример начина живота који се једном скривао иза високих зидина медине. Претворена у музеј, палата је садржала обновљене традиционалне собе, изложбе краљевске одјеће и периода намештаја. Посебан је изузетан боравак на првом спрату. Интарзирани намештај, распрострањени радови на плочицама и елаборирани дрвени таван омогућили су посетиоцима да се осећају као краљевско лице.
Мадрасе ал-Фоуноун Васанаа ал-Исламииа је био још један невероватан пример традиционалног либијског стила. Прекрасно закривљена фасада прешла је у експанзивно, лепо двориште преплављено у историји. Током османског периода, зграда је служила као школа, али су га Италијани претворили у затвор од 1911. до 1942. године. Либијски депортаци су се тамо окупили пре него што су били присиљени у изгнанство. Покретна скулптура која је стајала на западном крају дворишта била је поклон за оне који се никада нису вратили у своју домовину.
Град је недавно претворен у школу. Тамо су млади Либијци научили традиционалне занате, као што су керамика, кожна обрада и дрво. Ако су питали љубазно, ученици и наставници би пустили посетиоце да гледају своје лекције.
Један од главних места града био је Зоолошки врт у Триполију, који се налази у шумама Ан Наср. Пространи и добро одржавани кућишта су били домови лавова, тигрова, слона, мајмуна, ваддана и других егзотичних створења. У петак, уређене површине биле су нарочито живахне јер су породице биле пикнике, а деца су играла игре на отвореним зеленим површинама.
Спортски клубови у Триполију[уреди | уреди извор]
- Ал Ахлy (Триполи)
- Ал Иттихад (Триполи)
- Ал Мадина (Триполи)
- Ал Схат (Триполи)
- Ал Терсана (Триполи)
- Ал Wахда (Триполи)