Корисник:Емилија Гавриловиц/песак

Јаковос Камбанелис

Јаковос Камбанелис (грч. Ιάκωβος Καμπανέλλης, 2. децембар 1921 - 29. март 2011) био је грчки драматург, текстописац, сценариста, новинар и академик. Његова најпознатија позоришна дела су: „Стела са црвеним рукавицама", „Седми дан стварања", „Двориште чуда", „Годиште ноћи”, „Бајка без имена", „У суседству анђела”, „Живела Аспасија”, „Одисеју, врати се кући”, „Колонија кажњених”, „Наш велики циркус”, „Народ непријатељ” и „Ликови за виолину и оркестар”.

Биографија

Јаковос Камбанелис је рођен на Наксосу 2. децембра 1921. године. Био је шесто од деветоро деце Стефаноса Камбанелиса, искусног фармацеута, и Екатерине Ласкари. Његов отац је био пореклом са Хиоса, док је мајка била потомак угледне породице из Истанбула. На Наксосу је прва два разреда гимназије похађао са Манолисом Глезосом.

Године 1935. са породицом се преселио у Атину. Радио је од јутра до вечери и студирао технички дизајн у Сивитанидију (Средња техничко-уметничка школа, прим.прев.). У јесен 1942. године ухапсили су га Немци и одвели у заробљеништво у концентрациони логор Маутхаузен све до маја 1945. године, када су га ослободиле савезничке снаге.

Након што се вратио у Грчку, био је импресиониран представама Уметничког позоришта Каролоса Куна, током зиме 1945-46. године. Покушао је да постане глумац, али, с обзиром да није завршио гимназију, није био примљен у Народно позориште. Тако се посветио писању. Камбанелиса је открио Адамантиос Лемос. Његово прво позоришно дело било је „Плес на класју”, које је извела током летње позоришне сезоне 1950. године позоришна трупа Адамантиоса Лемоса (грч. Θίασος Λεμού) у позоришту „Дионисија” у Калитеји.

У октобру 1981. године постављен је на место директора радија грчке државне радио-телевизије (ЕРТ). Постао је академик 1999. године, на новоотвореној катедри за драмске уметности Атинске Академије. Године 2000. председник републике му је доделио орден старијег бригадира реда Феникса.

Преминуо је 29. марта 2011. године од болести бубрега, неколико дана након смрти супруге Ники.

Одигране представе

• Плес на класју - Позоришна трупа Адамантиоса Лемоса, 1950
• Седми дан стварања - Народно позориште, друга сцена, 1955-56
• Он и његове панталоне и Тајни живот Ворена Митија (једночинка) - Василис Дијамандопулос, 1957
• Двориште чуда - Уметничко позориште „Каролос Кун”, 1957-58
• Годиште ноћи - Уметничко позориште „Каролос Кун”, 1958-59
• Горила и Хортензија - Позоришна трупа Елсе Верги, 1959
• Бајка без имена - Ново позориште Василиса Дијамандопулоса и Марије Алкеу, 1959-60
• У суседству анђела - Позоришна трупа Карези, 1963-64
• Живела Аспасија - Позоришна трупа Карези, 1966-67
• Одисеју, врати се кући - Уметничко позориште „Каролос Кун”, 1966-67
• Колонија кажњених - Експериментално позориште Маријете Риалди, 1970-71
• Аспасија - Позоришна трупа Карези - Казаку, 1971-72
• Наш велики циркус - Позоришна трупа Карези - Казаку, 1972-73
• Боб и леблебија - Позоришна трупа Карези - Казаку, 1974
• Народ непријатељ - Позоришна трупа Карези - Казаку, 1975
• Ликови за виолину и оркестар - Уметничко позориште „Каролос Кун”, 1976-77
• Четири ноге стола - Уметничко позориште „Каролос Кун”, 1978-79
• Тата рат - Уметничко позориште „Каролос Кун”, 1981
• Невидљива позоришна трупа - Народно позориште, 1988
• Пут пролази изнутра - 1992
• Три у самоћи (Слављенички говор, Он и његове панталоне, Погребни говор) - Позориште Стоа, 1992, Танасис Папагеоргиу
• Силоам и Скривено сунце - Позориште Џени Карези, 2016

Писао је и сценарије за филмове, од којих су најважнији:

• Стела у режији Михалиса Какојаниса
• Змај у режији Никоса Кундуроса
• Река у режији Никоса Кундуроса
• Отмица Персефоне у режији Григориса Григориу
• Снежана и седам нежења који је лично режирао
• Топ и славуј који је режирао са својим братом Јоргосом Камбанелисом
• Девојчице на сунцу у режији Василиса Георгијадиса

Јаковос Камбанелис је такође написао књигу Маутхаузен, у којој приповеда о томе шта је преживео у концентрационом логору од 1943. до 1945. године. Приповедање се одвија у два временска периода, јер приповедач наизменично говори о животу у већ ослобођеном логору и о животу у заробљеништву. Приповедање, потресно једноставно и људско, пружа информације о зверствима која су се догодила у концентрационим логорима током Другог светског рата. Међутим, скреће пажњу и на један мање познати аспект драме- повратак у живот преживелих, описивањем објективних околности, али и психичког стања жртава првих дана након њиховог ослобођења. Књигу је објавила издавачка кућа „Кедрос”.

Дела Јаковоса Камбанелиса су преведена и одиграна у Енглеској, Аустрији, Немачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Русији, Кини, САД-у и Шведској. Бавио се и новинарством, пишући за новинске листове Елефтерија (грч. Ελευθερία) од 1963-65. године, Анендотос (грч. Ανένδοτος) од 1965-66. године и за Та Неа (грч. Τα Νέα) од 1975. године. Био је члан Удружења грчких драмских писаца.

Издања његових дела

• Καμπανέλλης Ιάκωβος, Μαουτχάουζεν, Εκδόσεις Θεμέλιο (1961), Εκδόσεις Κέδρος (1995)
• Καμπανέλλης Ιάκωβος, Η αρπαγή της Περσεφόνης: Σενάριο για την ομώνυμη ταινία του Γρηγόρη Γρηγορίου, Εκδόσεις Αιγόκερως (1996)
• Καμπανέλλης Ιάκωβος, Θέατρο, τομ 1-8, Εκδόσεις Κέδρος (1999-2010)

Наслеђе

Године 2004. на Четрдесет петом филмском фестивалу у Солуну приказан је филм Топ и славуј (1968), у оквиру омажа Јаковосу Камбанелису под називом Јаковос Камбанелис: Од позоришта до филма.

Извори

• https://www.kambanellis.gr/
• Who's Who 1979 стр. 245-246.

Референце

1. Јоргос Пефанис, Кратко путовање у земљу Камбанелиса, Неа Естиа (1997), том.141, стр.406
2. https://www.ertnews.gr/anadromes/iakovos-kampanellis-deka-chronia-apo-ton-thanato-toy/

Спољашње везе

• Званична веб страница о животу и делу Јаковоса Камбанелиса
• Биографија Ј. Камбанелиса: Сајам књига у Франкфурту 2001. - Грчка као почасна земља
• Дигитализована архива Народног позоришта
• Јаковос Камбанелис 1957. ( ЕРТ )
• Јаковос Камбанелис ( 1. део ) ( ЕРТ документарна архива )
• Јаковос Камбанелис ( 2. део ) ( ЕРТ документарна архива )

Библиографија

• Γιώργος Πεφάνης, Ιάκωβος Καμπανέλλης: Ανιχνεύσεις και προσεγγίσεις στο θεατρικό του έργο, εκδ. Κέδρος (2000)
• Γιώργος Πεφάνης, Τοπίο μέσα σε Τοπίο: Πρωτεϊσμοί του δραματικού χώρου στο έργο του Ιάκωβου Καμπανέλλη, Δρώμενα 14 (1995), σελ.31-40
• Γιώργος Πεφάνης, Στις απαρχές της Καμπανελλικής δημιουργίας: Άνθρωποι και ημέρες (1946-1947), Παράβασις 8 (2008), σελ.257-305
• Γιώργος Πεφάνης, Οι γενικευτικές αποφάνσεις στη δραματουργία του Ιάκωβου Καμπανέλλη: Περιεκτικοί στοχασμοί και σύντομοι συλλογισμοί εν μέσω διαλόγων, στον αφιερωματικό τόμο "Στέφανος". Τιμητική προσφορά στον Βάλτερ Πούχνερ, (επιμ. Ιωσήφ Βιβιλάκης), εκδ. Ergo, Αθήνα 2007, σελ.987-1008
• Γιώργος Πεφάνης, Τα θεατρικά τραγούδια του Ιάκωβου Καμπανέλη, Επιστημονική Επετηρίδα της Φιλοσοφικής Σχολής του Πανεπιστημίου Αθηνών, τομ. ΛΣ (2004-2005), σελ.257-327
• Γιώργος Πεφάνης, Η ιστορική διάσταση στην πολιτική τριλογία του Ιάκωβου Καμπανέλλη: Το μεγάλο μας τσίρκο, Το κουκί και το ρεβύθι, Ο εχθρός λαός, Θέματα Λογοτεχνίας 30 (2005), σελ.58-101
• Γιώργος Πεφάνης, Απόσταγμα πενήντα θεατρικών χρόνων: Ο μοντέρνος Καμπανέλλης, Επιστημονική Επετηρίδα της Φιλοσοφικής Σχολής Αθηνών, τομ.ΛΓ' (2001),σελ.177-183
• Γιώργος Πεφάνης, Νέες όψεις αρχαίων κόσμων: Μορφές και ιδέες της αρχαίας ελληνικης λογοτεχνίας στη δραματουργία του Ιάκωβου Καμπανέλλη, Μανδραγόρας 20-21, (1999), σελ.73-84
• Γιώργος Πεφάνης, Χρόνοι του δράματος και χρόνοι της ζωής. Οι πρόσφατοι θεατρικοί καρποί του Ιάκωβου Καμπανέλλη, στον τόμο Πανελλήνια πολιτιστική κίνηση :20 χρόνια νεοελληνικό θεατρικό έργο, Α συμπόσιο νεοελληνικού θεάτρου. εκδ. Ελληνικά Γράμματα (1999), σελ.97-121
• Γιώργος Πεφάνης, Μικρό οδοιπορικό στη χώρα Καμπανέλλη Νέα Εστία (1997), σελ.406-414
• Βάλτερ Πούχνερ, Τοπία ψυχής και μύθοι πολιτείας: Το θεατρικό σύμπαν του Ιάκωβου Καμπανέλλη, εκδ. Παπαζήση (2010)
• Bάλτερ Πούχνερ, Φιλολογικά και θεατρολογικά ανάλεκτα: Πέντε μελετήματα, εκδ. Καστανιώτης (1995), σελ.393-420
• Ζωή Βερβεροπούλου, «Η σημαντική των τίτλων στο έργο του Ιάκωβου Καμπανέλλη», Πρακτικά του Πανελληνίου Συνεδρίου προς τιμήν του Ιάκωβου Καμπανέλλη, Πάτρα, Εκδ. "Περί Τεχνών" (2006), σελ.97-107
• Θεόδωρος Γραμματάς, «Νεοτερικότητα και μεταμοντερνισμός στη δραματουργία του Ιάκωβου Καμπανέλλη», Πρακτικά Πανελληνίου Συνεδρίου προς τιμήν του Ιάκωβου Καμπανέλλη, Πάτρα, Εκδόσεις «Περί Τεχνών» (2006), σελ.57-62
• Θεόδωρος Γραμματάς, «Ερρίκος Ίψεν-Ιάκωβος Καμπανέλλης: Βρικόλακες-Στη χώρα Ίψεν» στο : Ζαχαρίας Σιαφλέκης Ράνια Πολυκανδριώτη [επιμ.] Ταυτότητα και Ετερότητα στη Λογοτεχνία, 18ος-20ος αι. [Πρακτικά Συνεδρίου], τομ.2, Αθήνα, Δόμος (2000), σελ.197-203
• Θεόδωρος Γραμματάς, «Χρονικότητα του “είναι” και διαχρονικότητα του τραγικού. Διαστάσεις της “μοίρας” στο έργο του Ιάκωβου Καμπανέλλη» Δρώμενα 14 (1995) σελ.27-30.
• Καίτη Διαμαντάκου-Αγάθου, «Εναλλαγές και παραλλαγές του κωμικού: Από τον Αριστοφάνη στον Καμπανέλλη», στο Σχολή Ανθρωπιστικών και Κοινωνικών Επιστημών, Τμήμα Θεατρικών Σπουδών: Πρακτικά Πανελλήνιου Συνεδρίου προς τιμήν του Ιάκωβου Καμπανέλλη. Πανεπιστήμιο Πατρών, Εκδόσεις περί Τεχνών, Πάτρα (2006), σσ. 410-434
• Καίτη Διαμαντάκου-Αγάθου, «Ο χώρος μιας τριλογίας: Έβδομη Μέρα της Δημιουργίας - Η Αυλή των Θαυμάτων - Η Ηλικία της Νύχτας του Ιάκωβου Καμπανέλλη», Δρώμενα, Τόμ. 3ος/τεύχ. 14 (Μάιος-Ιούνιος 1995), σσ. 41-46.
• Καλλιόπη Εξάρχου, «Ημέρες κρίσεως των θεατρικών προσώπων στα έργα του Ιάκωβου Καμπανέλλη: Αόρατος Θίασος, Ο Δείπνος και Μια Συνάντηση Κάπου αλλού», Συμπόσιο Νεοελληνικού Θεάτρου, «Το Νεοελληνικό Θεατρικό Έργο κατά τη διάρκεια του 1990», Ελληνικά Γράμματα (2000) \Η Τέχνη του Θεάματος, σσ. 105-113.
• Καλλιόπη Εξάρχου, «Η φαντασιακή παράσταση του θανάτου στο έργο Μια Κωμωδία του Ιάκωβου Καμπανέλλη».Δημοσιευμένη στα Πρακτικά του Πανελληνίου Συνεδρίου προς τιμήν του Ιάκωβου Καμπανέλλη, Πάτρα, εκδ. Περί τεχνών (2006), σσ.401-409.
• Τιτίκα Δημητρούλια, ◦«Ελληνική στρατοπεδική λογοτεχνία: το Μαουτχάουζεν του Ιάκωβου Καμπανέλλη», Νέα Παιδεία (Οκτ.-Δεκ. 2007), σελ. 124
• Μανώλης Σέργης, «Ο Ιάκωβος Καμπανέλλης από πλατείας: θέσεις και απόψεις του σε ζητήματα του λαϊκού πολι-τισμού», περιοδικό Νέα Εστία, έτος 74ο, τχ. 1729 (Δεκέμβριος 2000), 997-1013.
• Κυριακή Πετράκου, «Ο μύθος, η ιστορία και η ανατροπή σε δύο πρώιμα έργα του Καμπανέλλη: Οδυσσέα γύρισε σπίτι και Ο Μπαμπάς ο Πόλεμος», Θέματα Λογοτεχνίας 30 (2005), σ. 102-117, 114-115.
• Γιώργος Λαζάνης, «Ο Καμπανέλλης και το θαύμα της αυλής του», Η Λέξη, τ/χ34 (Μάης 1984), σελ.326-329
• Ελίζα-Άννα Δελβερούδη, «Ο Ιάκωβος Καμπανέλλης και ο ελληνικός κινηματογράφος», Αριάδνη, Επιστημονική Επετηρίδα της Φιλοσοφικής Σχολής του Πανεπιστημίου Κρήτης, τ. 7 (1994), Ρέθυμνο, σ. 165-195.
• Κωνστάντζα Γεωργακάκη, «"Παραμύθι" για μικρούς ή για μεγάλους; Κρίσεις, συγκρίσεις και επικρίσεις για το Παραμύθι χωρίς όνομα», Πρακτικά του Πανελληνίου Συνεδρίου προς τιμήν του Ιάκωβου Καμπανέλλη, Πάτρα: Περί Τεχνών (2006), σσ. 111-134.

Преведена дела

• Он и његове панталоне превео на персијски језик Reza Shirmarz, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2010.
• Жена и грешка превео на персијски језик Reza Shirmarz, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2010.
• Писмо Оресту / Споредни пут до Тебе превео на персијски језик Reza Shirmarz, Ghatreh Publishing Company, Tehran 2011.
• Ликови за виолину и оркестар превео на персијски језик Reza Shirmarz, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2012.
• Слављенички говор превео на персијски језик Reza Shirmarz, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2013.
• Daddy war / Тата рат, сатира, превела на енглески језик Amy Mims, Атина 1980.
• Die Frau und der Falsche / Жена и грешка преведено на немачки језик у тому Tavli, Zwolf Moderne Griechische Einakter, издавач Verlag Der Buchhandlung Moll & Eckhardt, Келн, 1982.
• Matywka – Pronha / Тата рат превео на руски језик Василиј Александрин, Атина 1985.
• A csodak Udvara / Двориште чуда превео на мађарски језик Papadimitriu, издавач Modern Konyvtar / Eurora Konyvtar 1985.
• OΔΥCEU, ΒBPΗU CE У ДОМА  / Одисеју, врати се кући превели на бугарски језик Кирил и Љуба Топалов, Софија, 1987.
• Tale without title / Бајка без имена превео на енглески језик Stratos E. Constantinidis, издавач Elikia Books, Викторија, Аустралија, 1989.
• Kehr Heim, Odysseus, Schauspiel in zwei Akten und funf Bildern / Одисеју, врати се кући превео на немачки језик Jens Beucker, издавач Romiosini Theatertexte, Келн, 1991.
• The courtyard of miracles / Двориште чуда превели на енглески језик Erva Bakas, Maria Stavrinakis, Max Mastrosavas и позоришна трупа “Theatro Oreiron”, Аделаида, Аустралија,1991.
• Passage par le dedans, en deux parties et sept tableaux / Пут пролази изнутра превели на француски језик George Andronidis, Anne Richarol, издавач Institut Francais d’ Athenes, Атина, 1993.
• Savas Baba / Тата рат превео на турски језик Панајотис Амбазис, издавач Mitos Boyut едиција Tiyatro/Oyun Dizisi 36, Истанбул, 1994.
• El epicedio / Погребни говор превела на шпански језик Selma Ancira, издавач Ficcion Universidad Veracruzana, Ксалапа, Мексико, 2000.
• Odisea erine don / Одисеју, врати се кући превео на турски језик Панајотис Амбазис, издавач Mitos Boyut едиција Tiyatro / Oyun Dizisi 122, Истанбул, 2001.
• Scrisoare catre Oreste / Писмо Оресту превела на румунски језик Elena Lazar, Luceafarul (9 / 780) Букурешт, 7. март 2007.
• Curtea miracolelor. Teatru / Двориште чуда, Позориште, превели на румунски језик Andrea Anghel, Simona Teodoroiu, Liana Voinescu, издавач Omonia & HFC, Букурешт, 2022.
• La cena / Вечера превела на шпански језик Selma Ancira, часопис Tramoya (бр. 82), Ксалапа, Мексико, март 2005.
• Maouthausen / Маутхаузен превела на енглески језик Gail Holst – Warhaft, издавач Kedros, Атина 1995.

• Mauthauzenas / Маутхаузен превела на литвански језик Dalia Staponkute, Литванија, издавач Tyto alla, 1999.
• He and his pants / Он и његове панталоне превели на енглески језик George Valamvanos и Kenneth MacKinnon, часопис Charioteer (τом 26), Њујорк 1984.
• The four legs of the table / Четири ноге стола, преведено на енглески језик Mayorie Chambers, Modern International Drama (29/2), Њујорк, 1996.
• Mauthausen / Маутхаузен, превео на мађарски језик Pakozdy Ferenc, издавач Europa Konyrkiado, Будимпешта, 1969.
• Пут пролази изнутра, превела на бугарски језик Здравка Михаилова, Румен, Баросов, издавач Foundation for Bulgarian Litterature, Софија 2004.
• Маутхаузен превео на хебрејски језик Амир Зукерман, издавач Keter books.
• Die Freiheit Kam Im Mai / Маутхаузен превела на немачки језик Elena Strubakis, издавач Ephelant Verlag, Беч 2010.
• The four legs of the table / Четири ноге стола превела на енглески језик Elisabeth/Lisa Samloglou као део дипломског рада на мастер студијама - M. A. in Theory and Practice of Literary Translation (with distinction), University of Essex 1983-4, стр. 1-112.