Корисник:Emilija Gavrilovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Јаковос Кабанелис[уреди | уреди извор]

Јаковос Кабанелис (грч. Ιάκωβος Καμπανέλλης, 2. децембар 1921. - 29. март 2011.) је био грчки драматург, текстописац, сценариста, новинар и академик. Његове најпознатије драме су: „Стела са црвеним рукавицама", „Седми дан стварања", „Башта чуда", „Годиште ноћи”, „Безимени прозор", „Крај анђела”, „Живела Аспасија!", „Одисеј се враћа кући”, „Колонија кажњених”, „Наш велики циркус”, „Народ непријатељ” и „Особа за виолину и оркестар”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јаковос Кабанелис рођен је на Наксосу 2. децембра 1921. Био је шесто од деветоро деце Стефаноса Кабанелиса, искусног фармацеута и Екатерине Ласкаркис. Његов отац пореклом је са Хиоса, док мајка потиче из цариградске угледне породице, из Истанбула.

Године 1935. заједно са породицом преселио се у Атину. Радио је од ујутру до увече и студирао технички дизајн у Сивитанидију у Солуну. На јесен 1942. ухватили су га Немци и преместили у концентрациони логор са седиштем у Маутхаузену све до маја 1945., када су га ослободиле савезничке снаге.

Вративши се у Грчку, импресиониран представама Уметничког позоришта Каролоса Куна, на зиму 1945-46. Покушао је да постане глумац, међутим био је потребно да заврши гимназију, те није успео да буде примљен у Народно позориште. Тако се посветио писању. Кабанелиса је открио Адамантиос Лемос. Његово прво позоришно дело било је „Предео изнад жита”, коју је поставио током летњег позоришног периода 1950. са својом трупом у позоришту „Дионисија” у Калитеји.

У октобру 1981. добио је место директора на радију ЕРТ. Постао је академик 1999., на новоотвореној катедри Позоришта Атинске Академије. Године 2000. председник републике му је доделио орден врховног бригадира Ордена Феникс.

Преминуо је 29. марта 2011., од болести бубрега, недавно након смрти своје жене Нике.

Улоге у позоришту[уреди | уреди извор]

  • Плес на класју - Трупа Адамандијоса Лемоса, 1950
  • Седми дан стварања - Народно позориште, Б' сцена, 1955-56
  • Он и његове панталоне и Скривен живот Гуорена Мирија (једночинка) - Василис Дијамандопулос, 1957
  • Седми дан стварања - Уметничко позориште «Каролос Кун», 1957-58
  • Годиште ноћи - Уметничко позориште «Каролос Кун», 1958-59
  • Горила и Хортансија - Трупа Елсаса Вергиса, 1959
  • Безимена бајка - Ново позориште Василиса Дијамандопулоса и Марије Алкее 1959-60
  • Крај анђела - Трупа Карези, 1963-64
  • Живела Аспасија - Трупа Карези, 1966-67
  • Одисеј се враћа кући - Уметничко позориште «Каролос Кун», 1966-67
  • Колонија кажњених - Екпериментално позориште Марете Риалди, 1970-71
  • Аспасија - Трупа Карези - Казаке, 1971-72
  • Наш велики циркус - Трупа Карези - Казаке, 1972-73
  • Боранија и леблебије - Трупа Карези - Казаке, 1974
  • Народ непријатељ - Трупа Карези - Казаке, 1975
  • Особа за виолину и оркестар - Уметничко позориште «Каролос Кун», 1976-77
  • Четири ногаре стола - Уметничко позориште «Каролос Кун», 1978-79
  • Отац и рат - Уметничко позориште «Каролос Кун», 1981
  • Невидљива трупа Θίασος - Народно позориште, 1988
  • Пут пролази изнутра - 1992
  • Тројица у самоћи (Вашарски, Он и његове панталоне, Надгробни) - Позориште Стоа, 1992, Танасис Папагеоргију
  • Силоам и Скривено сунце - Позориште Џени Карези, 2016

Писао је и филмске сценарије, међу њима спадају:

  • Стела у режији Михалиса Какојаниса
  • Змај у режији Никоса Кундуруса
  • Река у режији Никоса Кундуруса
  • Отмица Персефоне у режији Григориса Григориоса
  • Снежана и седам патуљака у режији самог Кабанелиса
  • Топ и славуј у режији Кабанелиса и његовог брата, Јоргоса Кабанелиса
  • Девојчице на сунцу у режији Василиса Георгијадиса

Такође Јаковос Кабанелис написао је и књигу Маутхаузен, у којој приповеда све што је преживео у концентрационом логору и истребљењу од 1943. до 1945. Приповедање се одвија у 2 времена, док се приповедач наизменично говори о животу у већ ослобођеном логору и о животу у току заточеништва.

Приповедање, шокантно, једноставно и људско, садржи информације о непочинствима која су се десила у концентрационим логорима током Другог светског рата. Међутим, скреће пажњу и на један мање познати део драме, опоравак живота преживелих описима предмета, али и психичким стањима жртава првих дана њиховог ослобођења. Књигу је објавила издавачка кућа Кердос.

Дела Јаковоса Кабанелиса су превођена и играна у Енглеској, Аустрији, Немачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Русији, Кини, САД-у и Шведској. Бавио се новинарством, писао је за новине Слобода (1963-65), Анегдоте (1965-66) и од 1975. Новости. Био је члан Друштва грчких драмских писаца.

Издања његових дела[уреди | уреди извор]

  • Кабанелис Јаковос, Маутхаузен, Издавачка кућа Темељ (1961), Издавачка кућа Кердос(1995)
  • Кабанелис Јаковос, Отмица Персефоне: Сценарио за истоимени филм Григориса Григориоса, Издавачка кућа Егокерос (1996)
  • Кабанелис Јаковос, Позориште, том1-8, Издавачка кућа Кердос (1999-2010)

Наследништво[уреди | уреди извор]

Године 2004., на 45. Филмском Фестивалу у Солуну приказан је филм Топ и славуј (1968), посвећено Јаковосу Кабанелису: Од позоришта до филма.

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. Јоргос Пефанис, Кратко путовање у земљу Кампанелиса , Неа Естиа (1997), том.141, стр.406
  2. https://www.ertnews.gr/anadromes/iakovos-kampanellis-deka-chronia-apo-ton-thanato-toy/

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Јоргос Пефанис, Јаковос Кабанелис: Налази и приступи његовом позоришном раду , Кедрос (2000)
  • Јоргос Пефанис, Пејзаж у пејзажу: Протеизми драмског простора у делу Јаковоса Кабанелиса, Дромена 14 (1995), стр.31-40
  • Јоргос Пефанис, О почецима Цампанелијевог стваралаштва: Људи и дани (1946-1947), Паравасис 8 (2008), стр.257-305
  • Јоргос Пефанис, Уопштавајући судови у драматургији Јаковоса Кабанелиса: Свеобухватна размишљања и кратка размишљања усред дијалога , у посвећеној свесци „Стефанос“. Почасна понуда Валтеру Пухнеру, Атина 2007., стр.987-1008
  • Јоргос Пефанис, Позоришне песме Јаковоса Кабанелиса , Научни годишњак Филозофског факултета Универзитета у Атини, књ. ЛС (2004-2005), стр.257-327
  • Јоргос Пефанис, Историјска димензија у политичкој трилогији Јаковоса Кабанелиса: Наш велики циркус, Пилеће и сланутак, Непријатељски народ , Теме књижевности 30 (2005), стр.58-101
  • Јоргос Пефанис, Дестилација педесет позоришних година: модерни Кабанелис , Научни годишњак Атинске филозофске школе, вол.ЛГ' (2001), стр.177-183
  • Јоргос Пефанис, Нови аспекти античких светова: Облици и идеје старогрчке књижевности у драматургији Јаковоса Кабанелиса , Мандрагорас 20-21, (1999), стр.73-84
  • Јоргос Пефанис, Времена драме и времена живота. Недавни позоришни плодови Јаковоса Кабанелиса , у свесци Панхеленски културни покрет: 20 година модерног грчког позоришног рада, Симпозијум модерног грчког театра. изд. Грчка писма (1999), стр. 97-121
  • Јоргос Пефанис, Кратко путовање у земљу Кампанелиса Неа Естиа (1997), стр.406-414
  • Валтер Пухнер , Пејзажи душе и митови државе: Позоришни универзум Јаковоса Кабанелиса , издао Папазиси (2010)
  • Валтер Пуцхнер, Филолошки и позоришни аналити: пет студија , ур. Кастаниотис (1995), стр.393-420
  • Зои Верберопулу, „Значај наслова у делу Јаковоса Кабанелиса“, Зборник радова Панхеленске конференције у част Јаковоса Камбанелиса, Патра, ур. „О уметности“ (2006), стр.97-107
  • Теодорос Граматас, „Новина и постмодернизам у драматургији Јаковоса Кабанелиса“, Зборник радова Панхеленске конференције у част Јаковоса Кабанелиса, Патра, „Око уметности“ (2006), стр.57-62
  • Теодорос Граматас, „Привременост „бића“ и безвременост трагичног. Димензије „судбине“ у делу Иаковоса Кабанелиса“ Дромена 14 (1995) стр.27-30
  • Титика Димитрулија, ◦„Грчка војна књижевност: Маутхаузен Јаковоса Камбанелиса“, Ново образовање (окт.-дец. 2007)
  • Манолис Сергис, „Јаковос Кабанелис са трга: његови ставови и мишљења о питањима популарне културе“, часопис Неа Естиа, година 74, број 1729 (децембар 2000), 997-1013
  • Кирјаки Петраку, „Мит, историја и субверзија у два рана Кабанелисова дела: Одисеј се вратио кући и Отац рат", Теме књижевности 30 (2005), стр. 102-117, 114-115
  • Јоргос Лазанис, "Кабанелис и чудо његове баште", Реч, том 34. (мај 1984), стр. 326-329

Преведена дела[уреди | уреди извор]

  • Он и његове панталоне преведен на персијски од Резе Ширмарз, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2010.
  • Жена и грешка превела на персијски језик Реза Ширмарз, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2010.
  • Писмо Оресту / Пролазак Тебе превео на персијски Реза Ширмарз, Ghatreh Publishing Company, Tehran 2011.
  • Лица за виолину и оркестар превела на персијски Реза Ширмарз, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2012.
  • Свечани превод на персијски од Резе Ширмарза, Ghatreh Publishing Company, Tehran, 2013.
  • Тата рат, сатира, Ејми Мимс, полигр.изд., Атина 1980.
  • Маутхаузенас / Маутхаузен превео на литвански Далија Стапонкуте, Литванија, објавио Тито 1999.
  • Он и његове панталоне / Он и његове панталоне превели на енглески Џорџ Валамванос и Кенет Мекинон, (том 26), Њујорк 1984.
  • Четири ноге стола, преведено на енглески Мајор Хамберс, Modern International Drama, Њујорк, 1996.
  • Маутхаузен, превео на мађарски Пакозди Ференц, издала Europa Konyrkiado, Будимпешта, 1969.
  • Пут пролази кроз , преведео на бугарски Здравко Михаилов у Румену, Баросов, Фондација за бугарску књижевност Софија 2004.
  • Маутхаузен превео на хебрејски Амир Зукерман Ед. Кетер књиге.
  • Вечера превела на шпански Селма Анцира, Мексико, март 2005.
  • Маутхаусен превела на немачки Елена Струбакис у издању Ephelant Verlag, Беч 2010.