Корисник:Саска97/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Метаморфозе корена[уреди | уреди извор]

Корен поред својих основних функција, причвршћивања биљке за подлогу и усвајања воде из земљишта са раствореним минералним материја, може да преузме и неке друге функције као што су прихватање за ослонац, магационирање потребних материја (нпр. воде и минералних материја). Када додје до преузимања ових функција корен мења свој облик и градју. Такви коренови се деле на три веће групе:

  • ваздусни коренови
  1. korenovi za podupiranje
  2. korenovi za prihvatanje
  3. korenovi za disanje
  4. korenovi za fotosintezu
  5. korenovi za apsorpciju vode
  • коренови за магационирање хране
  1. repe
  2. korenske krtole
  • контрактилни коренови

Ваздушни коренови[уреди | уреди извор]

Адвентивни коренови који се увек развијају из грана и стабла различите градје и улоге. За ваздушне коренове карактеристично је да се распростиру у ваздуху. Најчешће преузимају функције стабла, као што су асимилација (фотосинтеза) и прихватање за околне предмете, стабла... Могу пружити и додатну потпору стаблу и служити за проветравање у случају да се корен развија у условима недовољне обезбедјености кисеоником.

Коренови за прихватање[уреди | уреди извор]

Заступљени су једино код тропских епифитних орхидеја (оне живе на кори дрвећа) и имају специјалне трнове за прихватање и код бршљена који има два типа корена: праве(подземне и дуге) и ваздушне за прихватање (претворене у рашљике).

Коренови за подупирање[уреди | уреди извор]

Заступљени су код биљака мангрова вегетације (дрвенасте биљке које се развијају у условима плиме и осеке) и код биљака које настањују делове где се реке уливају у мора. Обицно развијају са доњих грана стабла дуге и витке адвентивне ваздушне коренове, који делом урањају у муљ и песковито земљиште и биљци дају додатну потпору и усвајају хранљиве материје. То су штакасти, потпорни коренови.

Коренови за аерацију[уреди | уреди извор]

Код многих изразитих мангрова врста постоје специјални коренови који вире изнад површине муља или воде (зависно од плиме и осеке) и преузимају улогу проветравања самог корена јер садрже моћан аеренхим и посебне отворе за улазак ваздуха на самој површини па се називају и пнеуматофоре.

Коренови за фотосинтезу[уреди | уреди извор]

Другачије их моземо назвати и коренови за асимилацију. Заступљени су код једне групе тропских епифитних орхидеја. Корен преузима улогу изданка и почиње да врши функцију фотосинтезе јер се листови редукују ради смањења транспирације.Ови коренови обично доњим делом слиже за причвршћивање а горњи део који је зелене боје врши фотосинтезу.Овакви асимилациони коренови постоје и код биљака које настањују брзе потоке, стене. Пример за наше поднебље је водени орах (''Трапа натанс'').

Коренови за апсорпцију воде[уреди | уреди извор]

ови коренови служе за апсорпцију воде из ваздуха.Јављају се код тропске епифитне орхидеје. Поред осталих споменутих ваздушних коренова формирају и специјалне коренове за упијање влаге из ваздуха захваљујући посебном површинском, вишеслојном ткиву које се назива '''веламен радицум'''. Код епифитних биљака ваздушни корен често врши више различитих функција истовремено јер се испод слоја веламен радицум (усвајање воде) налазе ћелије паренхима коре корена (улога фотосинтезе) и доњи део корена има коренске длаке или трнове за прихватање (улога прихватања).

Коренови за магационирање воде и хране[уреди | уреди извор]

Уколико се у корену врши магационирање резервних материја он постаје волуминозан. Ова промена може да захвати главни, бочне и адвентивне коренове.

Коренови за магационирање воде[уреди | уреди извор]

Јављају се код биљака које живе на изразито сушним стаништима. Њихов главни корен богат је паренхимом за магационирање воде. Примери су ''Астерацеае'' и ''Апиацеае''.

Коренови за магационирање хране[уреди | уреди извор]

Репе[уреди | уреди извор]

Код репе магационирање се врши у главном корену осовинског коренског система. Често у метаморфози корена учествују и доњи делови стабла.Ова метаморфоза се јавља код двогодишњих биљака. Примери: шаргарепа, першун, паштрнак, целер, сточна репа, цвекла...

Коренске кртоле[уреди | уреди извор]

Код ове врсте корена магационирање се врши у бочним или адвентивним кореновима. Улогу магационирања преузима развијени паренхим примарне коре. Примери: георгина, каћун, ледињак...

Контрактилни коренови[уреди | уреди извор]

Ови коренови имају способност скраћивања (контракције) и до 70% дужине корена. Смисао оваквих коренова је повлачење ризома, кртоле или луковице у дубље слојеве земљишта. На овај начин корен стити метаморфозирани подземни изданак од непогодних спољашњих услова и одржава на истој дубини земљишта што не би било могуће без ових коренова јер би стабло својим растењем тежило повлачењу ризома и луковица ка површини. Примери: крин, мразовац, јагорчевина, шафран...

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]