Лазар Јовановић (писац)
| Лазар Јовановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Плакаловићи, Власеница, Босански пашалук  Османско царство |
| Занимање | учитељ и писац |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | црквенословенски и српски |
| Најважнија дела | Соборник или совјетник мајстора еснафа кујунџискога (1841) Епистолија (1842) |
| Потпис | .png){kind=small} |
Лазар Јовановић био је српски писац и учитељ који је деловао у периоду од 1835—1853. године. Радио је као учитељ у српским основним школама у Тешњу и Тузли у тадашњем Босанском пашалуку. Јовановић је написао две књиге Соборник или совјетник мајстора еснафа кујунџискога (1841) и Епистолија (1842)
Биографија и рад
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Плакаловићи код Власенице на истоку Османског царства у Босанском пашалуку. Његово презиме по рођењу било је Плакаловић, а касније га је променио у Јовановић, по оцу Јовану.[1] Радио је и у Сарајеву током службе епископа Венијамина (1816—1835) у Митрополији дабробосанској, где је кувао кафу. Верује се да је школу похашао у Сарајеву.[2] Године 1835. почео је да ради као наставник у српској основној школи у Тешњу и он је први познати наставник ове школе.[3] Тадашње већинско становништво Тешња били су муслимани, а град је имао и српску варош која се развила у 18. веку. Богати српски трговци који су живели у Тешњу финансијски су подржали изградњу српске школе и цркве у граду.[2][4] У периоду од 1843—1947. године, Јовановић је отишао на ходочашће у Јерусалим и након тога додао префикс Хаџи на своје име. Након тога, преселио се у Тузлу где је био учитељ такође у српској школи и запослен код локалног паше и био његов лични лекар.[5][2]
Ѡбнови ѡву книгу хаћи Лазаръ Їѡанновићъ уч: туз: назыратєлъ сколє и єћимъбаша пашинъ. У Тузли мѣсєца їулия 7го днє на 1847 лѣта.
— "Ову књигу обновио је Хаџи Лазар Јовановић, наставник из Тузле, надзорник школе и пашин лекар у Тузли, седмог дана јула, 1847. године."
Натпис на књизи који се налази у Манастиру Ловница[2][6]
Први рукописни рад Јовановић је створио 1839. године. Била је то читуља, посмртна књижица која садржи имена преминулих чланова породица према информацијама из црквених служби. Док 1843. године написао је и обрадио пет таквих књижица, које су тражили становници Тешња, из његовог родног села и два суседна. Три посмртне књижице задржане су у Манастиру Ловница. Јовановић се помињао и у литургијским књигама из манастира Ломница (1840 и 1847), књизи из манастира Озрен (1841) и две књиге из цркве Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Зворнику. Све књиге одштампане су у 18. веку у Москви, а Јовановић је у њима додао кратке чињенице о себи.[2]
Године 1841. Јовановић је написао прву књигу под називом Соборник или совјетник мајстора еснафа кујунџискога, коју су наручили српски златари из Сарајева.[7] Године 1842. објавио је другу књигу под називом Епистолија, коју је наручила црква Благовести у селу Осјечани на подрују Добоја.[8][9][2]
Према стандардима свог времена и окружења, Јовановић је био веома писмен човек. Иако је написао само две мале књиге, његов рад је изузетно заначајан с обзиром да је сачуван релативно мали број српских рукописа на подручју Босанског пашалука. Прва штампарија на овој територији под називом Горажданска штампарија, коју је основао српски трговац престала је да ради 1523. године, а није их било све до 1886. године.[10][1][2][11]
Књиге
[уреди | уреди извор]Соборник
[уреди | уреди извор]_b%26w.jpg)
Књига Јовановића под називом Соборник или совјетник мајстора еснафа из 1841. године, назива се још и Збрика савета за златарске мајсторе.[12] Књига се чува у Народном музеју у Београду, одељку старих и ректих књига.[7] Рукопис су наручили српски златари из Сарајева, а Јовановић га је написао у Тешњу.[13] Соборник је написан на папиру и садржи 60 страница. Величина листова је 155х166 мм, док је величина текстуалних колона 145х102 мм, са око 11 до 13 линија по страници.[14] Текст је писан црним мастилом, а наслови су црвени.[7] Корице су направљене од дрвених плоча и обложене кожом тамне винске боје, димензија 160х120 мм.[14]
У централном делу књиге налази се наслов Драги брате, за који се претпоставља да је био састављен на основу неког раниеј текста. Ту се налазе морални савети, допуњени одговарајућим библијским пасусима. Поред општег савета побожности, праведности, поштења, милосрдђа, поштовања, пасуси позивао на лојалност и послушност.[14] Последњи пасуси садрже молитву за живе и преминуле.[15]
Зло є слагати ама нїє зло съ малиїмъ зломъ ѿ вєликога зла оутєћи.
— "Зло је слагати, али није зло побећи од великих зла малим лажима."
Ми смо на ѡвомъ свиєту каѡ на єдномъ заиму илї каѡ роса на лїсту ... каѡ єданъ цвиєтъ: данасъ єсть а шютра ниє.
— "Ми смо на овом свету као роса на листу... као цвет. Данас смо ту сутра нисмо."
Соборник[14]
Јовановић је навео да је ову књигу писао на славеносрпском језику, али је књига написана у основи на српском језику у ијекавског облику. Црквенословенски утицаји могу се видети у фонологији и у мањој мери у морфологији, а слова изгледају архаично.[14][16]
У натписима Соборника помињу се Никола Габелић, Теодор Мијић, Станиша Василијевић, Периша Смиљанић и Андрија.[17][18] Они су платили 57 пиастерса и 20 пара, што је била месечна плата наставника у српској школи у Сарајеву.[7][14] Књига је први пут поменута у литератури, у спису Владислава Скарића, 1902. године.[7] Године 1954. Соборник је продат Народном музеју Србије.[19][15]
Епистолија
[уреди | уреди извор].jpg)
Друга Јовановићева књига Епистолија написана је 1842. године и она се налази у Народној библиотеци Србије у Београду у збирци старих и ретких књига.[9][20] Рукопис је наручила црква Благовести из села Осјечани код Добоја, а Јовановић га је написао у Тешњу.[21][16] Књига саджри списе о Исусу Христу и Богу који је сишао са неба, а проклињу се они који сумњају у његово божанско прекло и обећава се корист онима који буду имали вере и ширили је даље у јавности.[22]}}[8][9]
Књига је написана на папиру, садржи 30 листова, димензија 200х155 мм, док је величина текстуалних колона 130х120 мм, са 12 до 14 линија по страници.[23] Корице књиге направљене су од дрвених плоча, обложене тамносмеђом кожом, димензија 205х106 мм.[16][9] Текст је писан црним мастилом, а наслови су црвени. Сматра се да се ова књига понекад читала током црквених литургија.[24][9][24] У књизи се налазе листа имена људи из Осјечана, за које се молило и још око шездесет имена углавном у одељку Вечне слуге Божје.[25][26] Књига је улустрована главом Исуса Христа и његовом иконом.
Није познато колико дуго времена је ова књига била у цркви у Осјечану.[27][16] Књига се након чувања у цркви, чувала и у селу Кожухе, такође у Добоју, где је један од власника био свештеник Ђорђе Стефановић, брат попа Јаћима Стефановића, једног од органзатора Требавске буне.[28][29][26] [30] Књига је 1943. године од стране непознате особе даривана Народној библиотеци Србије у Београду.[26][14][16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Гошић 1997, стр. 257–58.
- ^ а б в г д ђ е Миленковић & Васиљев 2002, стр. 337–40.
- ^ Марковић 1953, стр. 272.
- ^ Ћурић 1958, стр. 192.
- ^ Станојевић 1953, стр. 1060.
- ^ Филиповић 1950, стр. 79–80.
- ^ а б в г д Миленковић & Васиљев 2002, стр. 341–43.
- ^ а б Гошић 1997, стр. 259.
- ^ а б в г д Мицели 2016, стр. 455–58.
- ^ Ловреновић 2001, стр. 107.
- ^ Ловреновић 2001, стр. 123–24.
- ^ Момировић 1955, стр. 207–8.
- ^ Момировић 1955, стр. 224–25.
- ^ а б в г д ђ е Миленковић & Васиљев 2002, стр. 325–29.
- ^ а б Миленковић & Васиљев 2002, стр. 333–36.
- ^ а б в г д Гошић 1997, стр. 254–56.
- ^ Момировић 1955, стр. 209–13.
- ^ Момировић 1955, стр. 220.
- ^ Крешевљаковић 1920, стр. 19.
- ^ Ткацхенко & Турилов 2013, пара. 1–6.
- ^ Јовановић 2004, стр. 468.
- ^ Гоодспеед 1931, стр. 100–6.
- ^ Гошић 1997, стр. 261–62.
- ^ а б Ткацхенко & Турилов 2013, пара. 8–14.
- ^ Гошић 1997, стр. 263–68.
- ^ а б в Гошић 1997, стр. 253.
- ^ Јовановић 2004, стр. 476–77.
- ^ Гошић 1997, стр. 264.
- ^ Јовановић 2004, стр. 478.
- ^ Гошић 1997, стр. 269.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћурић, Хајрудин (1958). „Школство у сјевероисточној Босни посљедњих деценија турске владавине” [Сцхоолс ин Нортх-Еастерн Босниа ин тхе Ласт Децадес оф Туркисх Руле] (ПДФ). Чланци и грађа за културну историју источне Босне (на језику: Сербо-Цроатиан). Тузла: Музеј источне Босне. 2. ИССН 0578-4123.
- Филиповић, Миленко С. (1950). „Стари српски записи и натписи из североисточне Босне” [Олд Серб Инсцриптионс анд Суперсцриптионс фром Нортх-Еастерн Босниа]. Споменик. Белграде: Сербиан Ацадемy оф Сциенцес. 99. ОЦЛЦ 470121283.
- Гоодспеед, Едгар Ј. (1931). „Тхе Леттер оф Јесус Цхрист”. Странге Неw Госпелс. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. ОЦЛЦ 814329.
- Гошић, Невенка (1997). „Рукописна књига учитеља Лазара Јовановића (1842. г)” [Манусцрипт Боок оф тхе Теацхер Лазар Јовановић (1842)]. Археографски прилози (Мéлангес арцхéограпхиqуес). Белграде: Натионал Либрарy оф Сербиа. 19. ИССН 0351-2819.
- Јовановић, Томислав (2004). „Епистола о недељи у српским преписима” [Епистле абоут Сундаy ин Сербиан Трансцриптионс]. Археографски прилози (Мéлангес арцхéограпхиqуес). Белграде: Натионал Либрарy оф Сербиа. 26–27. ИССН 0351-2819.
- Крешевљаковић, Хамдија (1920). „Штампарије у Босни за турског времена 1529.–1878.” [Принтинг Хоусес ин Босниа ин Туркисх Тимес 1529–1878]. Грађа за повијест књижевности хрватске (на језику: Цроатиан). Загреб: Yугослав Ацадемy оф Сциенцес анд Артс. 9.
- Ловреновић, Иван (2001). Босниа: А Цултурал Хисторy. Лондон: Саqи Боокс. ИСБН 978-0-8147-5179-4.
- Марковић, Марко (1953). „Прве савремене позоришне представе у Босни и Херцеговини” [Фирст Модерн Тхеатрицал Плаyс ин Босниа анд Херзеговина]. Живот: Мјесечни часопис за књижевност и културу (на језику: Сербо-Цроатиан). Сарајево: Удружење књижевника Босне и Херцеговине. 2 (7). ИССН 0514-776X.
- Мицели, Цалогеро А. (2016). „Тхе Епистле оф Цхрист фром Хеавен”. Ур.: Тонy Бурке; Брент Ландау. Неw Тестамент Апоцрyпха: Море Нонцаноницал Сцриптурес. 1. Гранд Рапидс, Мицхиган: Wиллиам Б. Еердманс Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-8028-7289-0.
- Миленковић, Светлана; Васиљев, Љупка (2002). „Још једна рукописна књига Лазара Јовановића, тешањског учитеља” [Анотхер Манусцрипт Боок бy Лазар Јовановић, Теацхер фром Тешањ]. Археографски прилози (Мéлангес арцхéограпхиqуес). Белграде: Натионал Либрарy оф Сербиа. 24. ИССН 0351-2819.
- Момировић, Петар (1955). „Прилог проучавању сарајевских кујунџија” [Цонтрибутион то тхе Студy оф Сарајево Голдсмитхс]. Прилози за оријенталну филологију. Сарајево: Оријентални институт. 5. ИССН 0555-1153.
- Станојевић, Владимир (1953). Историја медицине [Хисторy оф Медицине] (на језику: Сербо-Цроатиан). Белграде & Загреб: Медицинска књига. ОЦЛЦ 916960970.
- Ткацхенко, Александр А.; Турилов, Анатолy А. (2013). „Епистолия од неделе” [Епистле оф Сундаy]. Православная энциклопедия (на језику: руски). Цхурцх Ресеарцх Центре "Ортходоx Енцyцлопедиа".