Марко Јокић
| марко јокић | |
|---|---|
 Марко Јокић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. фебруар 1914. |
| Место рођења | Вођеница, код Босанског Петровца, Аустроугарска |
| Датум смрти | 25. мај 1944. (30 год.) |
| Место смрти | Дрвар, НД Хрватска |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1941. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 24. јула 1953. |
Марко Јокић (Вођеница, код Босанског Петровца, 8. фебруар 1914 – Дрвар, 25. мај 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се у селу Вођеница, код Босанског Петровца, 8. фебруар 1914. године. Након завршетка основне школе радио је као физички радник, а посао га је довео у Београд где је радио као обалски радник. Ту се укључио у синдикални покрет и повезао са комунистима. На почетку рара постао је заменик командира Вођеничко-сувајске чете. Члан КПЈ постао је у новембру 1941. године, а већ следећег меsеца постављен је за командира Вођеничко-сувајске чете.[1]
Са четом водио је многе борбе, а посебно се истакао у борби са италијанским снагама на Бравску код Босанског Петровца. Борба је вођена од 2. до 6. маја 1942. године а његова чета је убила и заробила десетине италијанских фашиста и запленила велике количине ратног материјала. Учествовао је у ослобођењу Кључа и санске долине од 25. јула до 2. августа и за ослобођење Јајца у августу исте године. У новембру је водио борбе за ослобођење Бихаћа и у напада на Ситницу. Броје подвиге остварио је у Четвртој и Петој непријатељској офанзиви. У бици на Неретви његова бригада је бранила рањеника на најугроженијем правцу према Горњем Вакуфу. За време Пете нерпијатељске офанзиве постављен је за заменика команданта батаљона, али је и тада био на челу бомбашке групе. У једном јуришу је рањен.[1]
Одлуком постаје командант Дрварско-петровачког НОП одреда, а неколико месеци касније одлази на школовање у официрску школу при Врхомном штабу НОВ и ПОЈ у Дрвар. Ту се затекао када је кренеуо намчки Десант на Дрвар. У јуришу на падобранце је погинуо.[2]
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Народни хероји Југославије 1982, стр. 331.
- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 331-332.
- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 332.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.
Народни хероји из Босанског Петровца и околине | ||
|---|---|---|
Народни хероји Југославије рођени у Босанском Петровцу, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју: | ||
|  | |
