Радивој Родић

радивој родић
радивој родић
	Радивој Родић
Лични подаци
Датум рођења	14. октобар 1920.
Место рођења	Дрвар, Краљевина СХС
Датум смрти	22. јануар 1942. (21 год.)
Место смрти	Агићи, код Босанског Новог, НД Хрватска
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	24. јула 1953.

Радивој Родић (Дрвар, 14. октобар 1920 — Агићи, код Босанског Новог, 22. јануар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. октобра 1920. године у Дрвару. Потиче из службеничке породице. Основну школу је завршио у Санском Мосту, а грађанску школу у Босанском Петровцу.

Геодетско-техничку школу завршио је у Београду 1939. године. Још као средњошколац, укључио се у револуционарни омладински покрет- Године 1937. године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а 1940. године и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

После завршетка школе, запослио се у Окучанима на изградњи путева, а затим на изградњи унске пруге у Кулен-Вакуфу. Активно је политички деловао међу радницима. Уочи почетка Другог светског рата у Југославији, вратио се у Крњеушу, код Босанског Петровца, где је још од раније политички деловао и поставио основе револуционарног омладинског покрета. Ту је формирао актив Савеза комунистичке омладине Југославије, а затим и прву организацију Комунистичке партије Југославије, проширујући њен утицај и на суседна села.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је учествовао у организовању устанка. Као члан Војног руководства петровачког среза и војни повереник за крњеушки крај, ангажовао је чланове Комунистичке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине Југославије на прикупљање наоружања којег су имали мештани; припремао је људе за борбу и политички деловао, објашњавајући линију КПЈ. Непосредно пред устанак, због појачања усташке потере и уцене, Радивој наставља делатност у илегалним условима.

У јулу 1941. године, када је формиран Срески комитет КПЈ за босанскопетровачки срез, Радивој је постао његов члан. Од тада се његова активност проширила и на остала места и села. Нарочито је радио на повезивању омладинских организација и организација Савеза комунистичке омладине. Потом је био изабран за првог секретара Среског комитета СКОЈ-а, а крајем августа исте године учествао је на првом састанку Окружног повереништва СКОЈ-а за дрварски округ, у Дрвару.

Почетком оружаног устанка, налазио се на челу устаничких снага у крњеушком крају. Истицао се у организовању напада на Крњеушу. После ослобођења овог места, организовао је народну власт, развијао идеје братства и јединства народа Југославије, сузбијао акцију прочетничких елемената и радио на формирању и учвршћивању устаничких јединица и јачању Крњеушке партизанске чете. У исто време стварао је скојевска руковотства и нове активе СКОЈ-а у селима босанскопетровачког среза.

У јесен 1941. године у време италијанско-четничке акције која је изазвала превирање и застој у развитку устанка, Радивој је развијо активност у сузбијању четничке пропаганде и у тумачењу линије КПЈ у Народноослободилачкој борби. Неуморно је радио на стварању и јачању организација Народноослободилачког покрета Југославије, првенствено организација Савеза комунистичке омладине Југославије и антифашистичких актива омладине Југославије. Као члан Среског комитета КПЈ за Босански Петровац, активно је учествовао у раду Прве окружне конференције КПЈ за Дрвар, одржане од 1. до 4. јануара 1942. године у селу Ластаве код Крњеуше.

У јачању и учвршћивању јединства Крњеушке партизанске чете, чији је био политички комесар. Ова чета је крајем 1941. године, као чвршћа партизанска јединица, прешла у Подгрмеч и тамо учествовала у више борби. Погинуо је 22. јануара 1942. године, у селу Агићима код Босанског Новог.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.