Пређи на садржај

Илија Дошен

С Википедије, слободне енциклопедије
илија дошен
Илија Дошен
Лични подаци
Датум рођења(1914-09-14)14. септембар 1914.
Место рођењаВедро Поље, код Б. Петровца, Аустроугарска
Датум смрти1991.(1991-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СФР Југославија
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор у резерви
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења Орден партизанске звезде са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Илија Дошен (Ведро Поље, код Босанског Петровца, 14. септембар 1914Београд, 1991) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. септембра 1914. године у селу Ведро Поље код Петровца. Основну школу завршио је у Оштрељу код Босанског Петровца, а гимназију у Приједору, Требињу и Бихаћу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1940. године.

Члан Комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а постао је 1936. године. За вријеме студија био је члан Земљорадничког клуба и члан управе удружења „Петар Кочић“. У децембру 1940. био је ухапшен и одведен у логор Међуречје код Ивањице, у којем је био затворен до марта 1941. године.

По окупацији Југославије 1941, био је задужен да ради на организовању устанка у околини Босанског Петровца. Јула 1941. године, био је постављен за политичког комесара штаба Босанскопетровачког среза и секретара Среског комитета КПЈ у Босанском Петровцу. Био је члан Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину.

У току рата био је у првој ратној редакцији „Гласа“ и политички комесар Петог крајишког одреда, Десете крајишке бригаде, Пете и Десете крајишке дивизије и Петог босанског корпуса. Био је вијећник ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а од његовог првог засједања у Бихаћу.

После рата обављао је многе послове у републичкој и савезној администрацији, као што су министар унутрашњих послова у првој влади НР БиХ, помоћник министра трговине у влади ФНРЈ, председник контролне комисије владе НР БиХ и остало.

На првом конгресу Комунистичке партије БиХ, биран је за члана Политбироа Централног комитета КП Босне и Херцеговине.

Такође је био председник Врховног суда БиХ, Врховног суда Југославије, члан Централног одбора Савеза удружења бораца НОР-а, члан Централног комитета СКЈ и ЦК СК БиХ, секретар Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа БиХ и члан Савета федерације СФРЈ.

Више је пута био биран за републичког и савезног посланика у Скупштини. Такође, био је члан управе Удружења правника Босне и Херцеговине. Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]