Илија Дошен
илија дошен | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 14. септембар 1914. | ||||||||
Место рођења | Ведро Поље, код Б. Петровца, Аустроугарска | ||||||||
Датум смрти | 1991.76/77 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Београд, Србија, СФР Југославија | ||||||||
Професија | правник | ||||||||
Деловање | |||||||||
Члан КПЈ од | 1936. | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија | ||||||||
Чин | генерал-мајор у резерви | ||||||||
Херој | |||||||||
Народни херој од | 27. новембра 1953. | ||||||||
Одликовања |
|
Илија Дошен (Ведро Поље, код Босанског Петровца, 14. септембар 1914 – Београд, 1991) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 14. септембра 1914. године у селу Ведро Поље код Петровца. Основну школу завршио је у Оштрељу код Босанског Петровца, а гимназију у Приједору, Требињу и Бихаћу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1940. године.
Члан Комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а постао је 1936. године. За вријеме студија био је члан Земљорадничког клуба и члан управе удружења „Петар Кочић“. У децембру 1940. био је ухапшен и одведен у логор Међуречје код Ивањице, у којем је био затворен до марта 1941. године.
По окупацији Југославије 1941, био је задужен да ради на организовању устанка у околини Босанског Петровца. Јула 1941. године, био је постављен за политичког комесара штаба Босанскопетровачког среза и секретара Среског комитета КПЈ у Босанском Петровцу. Био је члан Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину.
У току рата био је у првој ратној редакцији „Гласа“ и политички комесар Петог крајишког одреда, Десете крајишке бригаде, Пете и Десете крајишке дивизије и Петог босанског корпуса. Био је вијећник ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а од његовог првог засједања у Бихаћу.
После рата обављао је многе послове у републичкој и савезној администрацији, као што су министар унутрашњих послова у првој влади НР БиХ, помоћник министра трговине у влади ФНРЈ, председник контролне комисије владе НР БиХ и остало.
На првом конгресу Комунистичке партије БиХ, биран је за члана Политбироа Централног комитета КП Босне и Херцеговине.
Такође је био председник Врховног суда БиХ, Врховног суда Југославије, члан Централног одбора Савеза удружења бораца НОР-а, члан Централног комитета СКЈ и ЦК СК БиХ, секретар Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа БиХ и члан Савета федерације СФРЈ.
Више је пута био биран за републичког и савезног посланика у Скупштини. Такође, био је члан управе Удружења правника Босне и Херцеговине. Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Рођени 1914.
- Умрли 1991.
- Петровчани
- Срби у Босни и Херцеговини
- Правници
- Комунисти Босне и Херцеговине
- Чланови Централног комитета СКЈ
- Југословенски партизани
- Борци Десете крајишке бригаде
- Политички комесари НОВЈ
- Већници АВНОЈ-а
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Народни хероји - Д
- Генерали ЈНА у резерви
- Друштвено-политички радници СР БиХ
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Посланици Скупштине СР БиХ
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)
- Чланови Савета федерације СФРЈ
- Већници ЗАВНОБИХ-а
- Чланови Централног комитета КП/СК Босне и Херцеговине