Илија Дошен
илија дошен | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 14. септембар 1914. | ||||||||
Место рођења | Ведро Поље, код Б. Петровца, Аустроугарска | ||||||||
Датум смрти | 1991.76/77 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Београд, Србија, СФР Југославија | ||||||||
Професија | правник | ||||||||
Деловање | |||||||||
Члан КПЈ од | 1936. | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија | ||||||||
Чин | генерал-мајор у резерви | ||||||||
Херој | |||||||||
Народни херој од | 27. новембра 1953. | ||||||||
Одликовања |
|
Илија Дошен (Ведро Поље, код Босанског Петровца, 14. септембар 1914 – Београд, 1991), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 14. септембра 1914. године у селу Ведро Поље код Петровца. Основну школу завршио је у Оштрељу код Босанског Петровца, а гимназију у Приједору, Требињу и Бихаћу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1940. године.
Члан Комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а постао је 1936. године. За вријеме студија био је члан Земљорадничког клуба и члан управе удружења „Петар Кочић“. У децембру 1940. био је ухапшен и одведен у логор Међуречје код Ивањице, у којем је био затворен до марта 1941. године.
По окупацији Југославије 1941, био је задужен да ради на организовању устанка у околини Босанског Петровца. Јула 1941. године, био је постављен за политичког комесара штаба Босанскопетровачког среза и секретара Среског комитета КПЈ у Босанском Петровцу. Био је члан Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину.
У току рата био је у првој ратној редакцији „Гласа“ и политички комесар Петог крајишког одреда, Десете крајишке бригаде, Пете и Десете крајишке дивизије и Петог босанског корпуса. Био је вијећник ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а од његовог првог засједања у Бихаћу.
После рата обављао је многе послове у републичкој и савезној администрацији, као што су министар унутрашњих послова у првој влади НР БиХ, помоћник министра трговине у влади ФНРЈ, председник контролне комисије владе НР БиХ и остало.
На првом конгресу Комунистичке партије БиХ, биран је за члана Политбироа Централног комитета КП БиХ.
Такође је био председник Врховног суда БиХ, Врховног суда Југославије, члан Централног одбора Савеза удружења бораца НОР-а, члан Централног комитета СКЈ и ЦК СК БиХ, секретар Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа БиХ и члан Савета федерације СФРЈ.
Више је пута био биран за републичког и савезног посланика у Скупштини. Такође је био и члан управе Удружења правника БиХ. Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година, 146-147. стр.
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Ковачевић, С. Душан: Петровац: у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице. „Музеј Војводине“, Нови Сад 1996. година.
- Српски биографски речник (књига трећа). „Матрица српска“, Нови Сад 2007. година.
- Рођени 1914.
- Умрли 1991.
- Петровчани
- Срби у Босни и Херцеговини
- Правници
- Комунисти Босне и Херцеговине
- Чланови ЦК КПЈ/СКЈ
- Југословенски партизани
- Борци Десете крајишке бригаде
- Политички комесари НОВЈ
- Већници АВНОЈ-а
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Народни хероји - Д
- Генерали ЈНА у резерви
- Друштвено-политички радници СР БиХ
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Посланици Скупштине СР БиХ
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)
- Чланови Савета федерације СФРЈ