Пређи на садржај

Марта Јовановић (глумица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Марта Јовановић
Лични подаци
Датум рођења1833. или 1834.
Место рођењаЗемун, Аустријско царство
Место смртиБеоград
Занимањедрамска глумица

Марта Јованаовић (Земун, 1833. или 1834Београд) била је српска драмска глумица.

Каријера[уреди | уреди извор]

Њен брат био је београдски глумац-аматер Љубомир Јовановић. Први пут је наступила 1844. у дечијим улогама на сцени Дилетантског позоришта у Великој Кикинди, које је основао и водио њен брат. Глумила је у Театру „Код јелена“ у Београду 1847/48. године.[1]

Приватно је учила глуму од 1860. године у Баварској, затим у Будимпешти, одакле је децембра 1861. ступила у Српско народно позориште у Новом Саду по препоруци секретара Антонија Хаџића. Пред војвођанском публиком се први пут појавила као Краљица (Стерија, Смрт краља Дечанског) 21. јануара 1862. за време гостовања Српског народног позоришта у Сремским Карловцима.[2][3]

Поред ње, у новосадском ансамблу је наступала и њена кћи Јелица Јовановић. Због политичке пометње у Београду напустила је Српско народно позориште 4. августа 1862. и вратила се у Београд.[2] До краја 1862. године. наступала је у Дилетантском друштву Омладине српске у Београду а касније повремено и на другим позорницама (последњи пут у Српско-немачком позоришту под управом Карла Ремаја 1867/68).[2]

Афектација у гласу и говорна мана свакако су утицали на њену даљу каријеру.[4] Критичар „Данице“ замерао јој је „несимпатијски звук органа њенога“ поводом њеног наступа у улози Феме у Покондиреној тикви. И поред кратког и не баш успешног бављења на сцени, она остаје занимљива социјална појава у времену када је глумачки позив сматран недостојним жене.[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Забележене су њене улоге у Српском народном позоришту и то :

  • Краљица (Смрт краља Дечанског)
  • Фема (Покондирена тиква).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ С. Јанић, Српско позориште 1857-1868, Театрон, 1975, бр. 4, с. 36-48.
  2. ^ а б в г Јовановић Марта Српско народно позориште 3. 11. 2023
  3. ^ Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 3, с. 46
  4. ^ С. Јанић, Организовање Народног позоришта у Београду 1868, Годишњак града Београда, 1971, књ. XIII, с. 223 и 250