Пређи на садржај

Маљава бреза

С Википедије, слободне енциклопедије

Маљава бреза
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Врста:
B. pubescens
Биномно име
Betula pubescens
Ehrh
Распрострањеност маљаве брезе
Синоними

Betula alba

Маљава бреза (лат. Betula pubescens Ehrh.) је листопадно дрво или жбун из рода бреза (Betula). Карактеристична је по белој кори целог дебла и младим гранама густо покривеним длакама, по којима је и добила име.[2]

Заједно са обичном (белом) брезом чини низ Betula alba, који се некада, у доба Линеа, сматрао јединственом врстом. Међутим, маљава бреза се од обичне разликује по многим особинама.[3] али ово је назив које се везује и за друге врсте бреза — обичну брезу (која се чешће код нас назива бела бреза), америчку папирасту брезу и др...

Маљава бреза је угрожена врста и налази се на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (енгл International Union for Conservation of Nature (IUCN)).[4]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Маљава бреза распрострањена је у северној и средњој Европи, западном и централном Сибиру и на Кавказу.[2] Њен ареал распростире се северније од ареала обичне (беле) брезе и прелази арктички поларни круг.[3]

Маљава бреза у Србији

[уреди | уреди извор]

У Србији се маљава бреза може наћи на некадашњој Власинској тресави,[2] где расте на пловећим тресетним острвима Власинског језера. Има статус угрожене врсте и као природна реткости стављена је под заштиту као једна од биљних врста „којима је из природних узрока или људском делатношћу угрожен опстанак, односно које су угрожене коришћењем и прометом ради очувања генофонда, односно појединих чланова животних заједница одређених екосистема Републике“.[5] Данас су, према речима професора Слободана Јовановића са биолошког факултета универзитета у Београду, пловећа острва Власинског језера једино уточиште маљаве брезе. Како су и сама угрожена,[6] заједно са околним подручјем Власинске висоравни заштићена су као Предео изузетних одлика Власина.[7]

Карактеристична маљавост листова и гранчица која (између осталог) маљаву брезу разликује од обичне (беле) брезе

Маљава бреза веома је слична обичној (белој) брези, па су се ове две врсте, у доба када је Карл фон Лине у систематику живог света увео биномијалну номенклатуру, сматрале јединственом врстом. Касније су установљене многе разлике које раздвајају ове две врсте. Данас ове две врсте чине низ Betula alba.[3] Отуда потиче и недоумица око домаћег имена бела бреза.[а]

Маљава бреза расте као жбун или дрво, висине 1-30 м. Кора дебла је сивкасто или жућкасто бела готово до саме основе чак и на старим стаблима, без дебеле мртве коре. Младе гранчице су крупне, никад нису висеће[3] и густо су маљаве. Млади листови и петељке такође су густо прекривени длачицама. Плодне ресе остају дуже на гранама нераспаднуте, са зрелим плодовима, у односу на обичну (белу) брезу.[2]

Основне разлике у изгледу врста Betula pubescens и Betula pendula

[уреди | уреди извор]
Betula pubescens Betula pendula
Расте као жбун или дрво (1-20 м) Расте као дрво (до 30 м)
Младе гранчице крупне, усправне, густо маљаве Младе гранчице танке, висеће, голе, прекривене лепљивим брадавицама
Кора дебла сивкасто или жућкасто бела Кора дебла сребрнасто бела
Кора старих стабала бела до основе Кора старих стабала при основи готово црна и дубоко испуцала
Млади листови и петељке маљави Млади листови и петељке голи и лепљиви

Станиште

[уреди | уреди извор]

Како од природе расте у веома хладним областима маљава бреза отпорна је на ниске температуре, али је (за разлику од обичне брезе) осетљива на недостатак влаге. У влажним поднебљима може расти на свим врстама земљишта. У поднебљима са малим процентом влаге ваздуха расте само на мочварном или тресетном земљишту.[3]

Употреба

[уреди | уреди извор]
Дрворед црвенолисних маљавих бреза

Употреба је слична као код обичне брезе, али пошто је маљава бреза у Србији строго заштићена врста не сме се нити сећи, нити на други начин повређивати.

Значај у озелењавању

[уреди | уреди извор]

Маљава бреза често се користи као декоративна врста на мочварним и тресетним теренима, где су неповољни услови за већину других декоративних врста. Има више гајених форми и варијетета, а један од најинтересантнијих свакако је црвенолисна маљава бреза (Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen)[8] чији су листови тамноцрвене боје током целог вегетационог периода.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бела бреза је име које се везује и за друге врсте бреза — маљаву брезу, папирасту брезу и др... Правилнији назив је обична бреза. Назив ове врсте на енглеском језку је сребрна бреза, а у Северној Америци позната је и као европска бела бреза.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shaw, K.; Roy, S.; Wilson, B (2014). Betula pubescens. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2014: e.T194521A116337224. Приступљено 10. 1. 2018. 
  2. ^ а б в г Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105 
  3. ^ а б в г д Lanzara 1984, стр. 79–80
  4. ^ „Betula pubescens”. Home Page The IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 23. 4. 2016. 
  5. ^ „ODLUKA O STAVLJANJU POD ZAŠTITU BILJNIH VRSTA KAO PRIRODNIH RETKOSTI”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 11/90 i 49/91. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016. 
  6. ^ Атанасијевић, Гордана. „Ботаничке ноеве барке”. Клуб активних уживалаца природе Београд. Приступљено 22. 4. 2016. 
  7. ^ „UREDBA O ZAŠTITI PREDELA IZUZETNIH ODLIKA „VLASINA. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 30/2006. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016. 
  8. ^ „Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen”. The Plant List - a working list of all plant species. Приступљено 23. 4. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105 
  • Crvena knjiga flore Srbije, Knj. 1 - Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije. 1999. ISBN 978-86-7078-012-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Црвена књига флоре Србије


Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије
услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.