Pređi na sadržaj

Маљава бреза

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Maljava breza
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Fagales
Porodica:
Betulaceae
Rod:
Betula
Podrod:
Betula
Vrsta:
B. pubescens
Binomno ime
Betula pubescens
Ehrh
Rasprostranjenost maljave breze
Sinonimi

Betula alba

Maljava breza (lat. Betula pubescens Ehrh.) je listopadno drvo ili žbun iz roda breza (Betula). Karakteristična je po beloj kori celog debla i mladim granama gusto pokrivenim dlakama, po kojima je i dobila ime.[2]

Zajedno sa običnom (belom) brezom čini niz Betula alba, koji se nekada, u doba Linea, smatrao jedinstvenom vrstom. Međutim, maljava breza se od obične razlikuje po mnogim osobinama.[3] ali ovo je naziv koje se vezuje i za druge vrste breza — običnu brezu (koja se češće kod nas naziva bela breza), američku papirastu brezu i dr...

Maljava breza je ugrožena vrsta i nalazi se na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (engl International Union for Conservation of Nature (IUCN)).[4]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Maljava breza rasprostranjena je u severnoj i srednjoj Evropi, zapadnom i centralnom Sibiru i na Kavkazu.[2] Njen areal rasprostire se severnije od areala obične (bele) breze i prelazi arktički polarni krug.[3]

Maljava breza u Srbiji[uredi | uredi izvor]

U Srbiji se maljava breza može naći na nekadašnjoj Vlasinskoj tresavi,[2] gde raste na plovećim tresetnim ostrvima Vlasinskog jezera. Ima status ugrožene vrste i kao prirodna retkosti stavljena je pod zaštitu kao jedna od biljnih vrsta „kojima je iz prirodnih uzroka ili ljudskom delatnošću ugrožen opstanak, odnosno koje su ugrožene korišćenjem i prometom radi očuvanja genofonda, odnosno pojedinih članova životnih zajednica određenih ekosistema Republike“.[5] Danas su, prema rečima profesora Slobodana Jovanovića sa biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu, ploveća ostrva Vlasinskog jezera jedino utočište maljave breze. Kako su i sama ugrožena,[6] zajedno sa okolnim područjem Vlasinske visoravni zaštićena su kao Predeo izuzetnih odlika Vlasina.[7]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Karakteristična maljavost listova i grančica koja (između ostalog) maljavu brezu razlikuje od obične (bele) breze

Maljava breza veoma je slična običnoj (beloj) brezi, pa su se ove dve vrste, u doba kada je Karl fon Line u sistematiku živog sveta uveo binomijalnu nomenklaturu, smatrale jedinstvenom vrstom. Kasnije su ustanovljene mnoge razlike koje razdvajaju ove dve vrste. Danas ove dve vrste čine niz Betula alba.[3] Otuda potiče i nedoumica oko domaćeg imena bela breza.[a]

Maljava breza raste kao žbun ili drvo, visine 1-30 m. Kora debla je sivkasto ili žućkasto bela gotovo do same osnove čak i na starim stablima, bez debele mrtve kore. Mlade grančice su krupne, nikad nisu viseće[3] i gusto su maljave. Mladi listovi i peteljke takođe su gusto prekriveni dlačicama. Plodne rese ostaju duže na granama neraspadnute, sa zrelim plodovima, u odnosu na običnu (belu) brezu.[2]

  • Kora debla sivkasto bela do osnove. Nema debele mrtve kore
    Kora debla sivkasto bela do osnove. Nema debele mrtve kore
  • Maljave mlade grančice i listovi
    Maljave mlade grančice i listovi
  • Zreli listovi maljave breze
    Zreli listovi maljave breze
  • Muške rese
    Muške rese
  • Ženske plodne rese i seme
    Ženske plodne rese i seme

Osnovne razlike u izgledu vrsta Betula pubescens i Betula pendula[uredi | uredi izvor]

Betula pubescens Betula pendula
Raste kao žbun ili drvo (1-20 m) Raste kao drvo (do 30 m)
Mlade grančice krupne, uspravne, gusto maljave Mlade grančice tanke, viseće, gole, prekrivene lepljivim bradavicama
Kora debla sivkasto ili žućkasto bela Kora debla srebrnasto bela
Kora starih stabala bela do osnove Kora starih stabala pri osnovi gotovo crna i duboko ispucala
Mladi listovi i peteljke maljavi Mladi listovi i peteljke goli i lepljivi

Stanište[uredi | uredi izvor]

Kako od prirode raste u veoma hladnim oblastima maljava breza otporna je na niske temperature, ali je (za razliku od obične breze) osetljiva na nedostatak vlage. U vlažnim podnebljima može rasti na svim vrstama zemljišta. U podnebljima sa malim procentom vlage vazduha raste samo na močvarnom ili tresetnom zemljištu.[3]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Drvored crvenolisnih maljavih breza

Upotreba je slična kao kod obične breze, ali pošto je maljava breza u Srbiji strogo zaštićena vrsta ne sme se niti seći, niti na drugi način povređivati.

Značaj u ozelenjavanju[uredi | uredi izvor]

Maljava breza često se koristi kao dekorativna vrsta na močvarnim i tresetnim terenima, gde su nepovoljni uslovi za većinu drugih dekorativnih vrsta. Ima više gajenih formi i varijeteta, a jedan od najinteresantnijih svakako je crvenolisna maljava breza (Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen)[8] čiji su listovi tamnocrvene boje tokom celog vegetacionog perioda.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bela breza je ime koje se vezuje i za druge vrste breza — maljavu brezu, papirastu brezu i dr... Pravilniji naziv je obična breza. Naziv ove vrste na engleskom jezku je srebrna breza, a u Severnoj Americi poznata je i kao evropska bela breza.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shaw, K.; Roy, S.; Wilson, B (2014). „Betula pubescens”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2014: e.T194521A116337224. Pristupljeno 10. 1. 2018. 
  2. ^ a b v g Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105 
  3. ^ a b v g d Lanzara 1984, str. 79–80
  4. ^ „Betula pubescens”. Home Page The IUCN Red List of Threatened Species. Pristupljeno 23. 4. 2016. 
  5. ^ „ODLUKA O STAVLJANJU POD ZAŠTITU BILJNIH VRSTA KAO PRIRODNIH RETKOSTI”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 11/90 i 49/91. Arhivirano iz originala 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  6. ^ Atanasijević, Gordana. „Botaničke noeve barke”. Klub aktivnih uživalaca prirode Beograd. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  7. ^ „UREDBA O ZAŠTITI PREDELA IZUZETNIH ODLIKA „VLASINA“”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 30/2006. Arhivirano iz originala 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  8. ^ „Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen”. The Plant List - a working list of all plant species. Pristupljeno 23. 4. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105 
  • Crvena knjiga flore Srbije, Knj. 1 - Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije. 1999. ISBN 978-86-7078-012-5. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Maljava breza na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Maljava breza.
Crvena knjiga flore Srbije


Ovaj takson je ubeležen u Crvenu knjigu flore Srbije
usled svoje ugroženosti ili nestanka sa teritorije Srbije.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маљава_бреза&oldid=27673424”