Маљава бреза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маљава бреза
Hallormsstaðarskógi.jpg
Маљава бреза
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Fagales
Породица: Betulaceae
Род: Betula
Подрод: Betula
Биномијална номенклатура
Betula pubescens
Ehrh

Маљава бреза (лат. Betula pubescens Ehrh.) је листопадно дрво или жбун из породице бреза (Betula). Карактеристична је по белој кори целог дебла и младим гранама густо покривеним длакама, по којима је и добила име.[1]

Заједно са обичном (белом) брезом чини низ Betula alba, који се некада, у доба Линеа, сматрао јединственом врстом. Међутим, маљава бреза се од обичне разликује по многим особинама.[2] али ово је назив које се везује и за друге врсте бреза - обичну брезу (која се чешће код нас назива бела бреза), америчку папирасту брезу и др...

Маљава бреза је угрожена врста и налази се на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (енгл International Union for Conservation of Nature (IUCN)).[3]

Распрострањеност[уреди]

Маљава бреза распрострањена је у северној и средњој Европи, западном и централном Сибиру и на Кавказу.[1] Њен ареал распростире се северније од ареала обичне (беле) брезе и прелази арктички поларни круг.[2]

Маљава бреза у Србији[уреди]

У Србији се маљава бреза може наћи на некадашњој Власинској тресави,[1] где расте на пловећим тресетним острвима Власинског језера. Има статус угрожене врсте и као природна реткости стављена је под заштиту као једна од биљних врста „којима је из природних узрока или људском делатношћу угрожен опстанак, односно које су угрожене коришћењем и прометом ради очувања генофонда, односно појединих чланова животних заједница одређених екосистема Републике“.[4] Данас су, према речима професора Слободана Јовановића са биолошког факултета универзитета у Београду, пловећа острва Власинског језера једино уточиште маљаве брезе. Како су и сама угрожена,[5] заједно са околним подручјем Власинске висоравни заштићена су као Предео изузетних одлика Власина.[6]

Изглед[уреди]

Карактеристична маљавост листова и гранчица која (између осталог) маљаву брезу разликује од обичне (беле) брезе

Маљава бреза веома је слична обичној (белој) брези, па су се ове две врсте, у доба када је Карл фон Лине у систематику живог света увео биномијалну номенклатуру, сматрале јединственом врстом. Касније су установљене многе разлике које раздвајају ове две врсте. Данас ове две врсте чине низ Betula alba.[2] Отуда потиче и недоумица око домаћег имена бела бреза.[а]

Маљава бреза расте као жбун или дрво, висине 1-30 м. Кора дебла је сивкасто или жућкасто бела готово до саме основе чак и на старим стаблима, без дебеле мртве коре. Младе гранчице су крупне, никад нису висеће[2] и густо су маљаве. Млади листови и петељке такође су густо прекривени длачицама. Плодне ресе остају дуже на гранама нераспаднуте, са зрелим плодовима, у односу на обичну (белу) брезу.[1]

Основне разлике у изгледу врста Betula pubescens и Betula pendula[уреди]

Betula pubescens Betula pendula
Расте као жбун или дрво (1-20 м) Расте као дрво (до 30 м)
Младе гранчице крупне, усправне, густо маљаве Младе гранчице танке, висеће, голе, прекривене лепљивим брадавицама
Кора дебла сивкасто или жућкасто бела Кора дебла сребрнасто бела
Кора старих стабала бела до основе Кора старих стабала при основи готово црна и дубоко испуцала
Млади листови и петељке маљави Млади листови и петељке голи и лепљиви

Станиште[уреди]

Како од природе расте у веома хладним областима маљава бреза отпорна је на ниске температуре, али је (за разлику од обичне брезе) осетљива на недостатак влаге. У влажним поднебљима може расти на свим врстама земљишта. У поднебљима са малим процентом влаге ваздуха расте само на мочварном или тресетном земљишту.[2]

Употреба[уреди]

Употреба је слична као код обичне брезе, али пошто је маљава бреза у Србији строго заштићена врста не сме се нити сећи, нити на други начин повређивати.

Значај у озелењавању[уреди]

Дрворед црвенолисних маљавих бреза

Маљава бреза често се користи као декоративна врста на мочварним и тресетним теренима, где су неповољни услови за већину других декоративних врста. Има више гајених форми и варијетета, а један од најинтересантнијих свакако је црвенолисна маљава бреза (Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen)[7] чији су листови тамно црвене боје током целог вегетационог периода.

Напомене[уреди]

  1. Бела бреза је име које се везује и за друге врсте бреза - маљаву брезу, папирасту брезу и др... Правилнији назив је обична бреза Назив ове врсте на енглеском језку је сребрна бреза, а у Северној Америци позната је и као европска бела бреза.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Lanzara (1984). стр. 79-80.
  3. „Betula pubescens”. www.iucnredlist.org. Home Page The IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 23. 4. 2016. 
  4. „ODLUKA O STAVLJANJU POD ZAŠTITU BILJNIH VRSTA KAO PRIRODNIH RETKOSTI”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 11/90 i 49/91. Приступљено 22. 4. 2016. 
  5. Атанасијевић, Гордана. „Ботаничке ноеве барке”. http://serbianoutdoor.com. Клуб активних уживалаца природе Београд. Приступљено 22. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  6. „UREDBA O ZAŠTITI PREDELA IZUZETNIH ODLIKA „VLASINA. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 30/2006. Приступљено 22. 4. 2016. 
  7. „Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen”. http://www.theplantlist.org. The Plant List - a working list of all plant species. Приступљено 23. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)

Литература[уреди]

  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105 
  • Crvena knjiga flore Srbije, Knj. 1 - Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije. 1999. ISBN 978-86-7078-012-5. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Црвена књига флоре Србије
Adolphe Braun Tulpen.jpg


Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије
услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.