Пређи на садржај

Миљуша Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
миљуша јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1917-00-00)1917.
Место рођењаЗавала, код Подгорице, Краљевина Црна Гора
Датум смрти7. март 1991.(1991-03-07) (73/74 год.)
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.

Одликовања
Партизанска споменица 1941.

Миљуша Јовановић (Завала, код Подгорице, 19177. март 1991) је била учесница Народноослободилачке борбе и сестра генерал-пуковника Арсе Јовановића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1917. године у селу Завала, код Подгорице.

Активни је учесник Тринаестојулског устанка народа Црне Горе 1941. године. Била је борац Стијенског партизанског батаљона. Учествовала је у бици на Пљевљима, 1. децембра 1941. године, када је са својим друговима јуришала на непријатељске бункере.

Када је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска ударна бригада у Рудом, Миљуша је распоређена у санитетско одељење. Посебну храброст је испољила у Игманском маршу, јануара 1942. године. Кад је стигла у Фочу, у партизанској болници су јој, због промрзлина, одсекли све прсте на ногама. Иако је била инвалид, наставила је свој борбени пут са Првом пролетерском бригадом и учествовала у многим борбама. Посебно се истакла у бици на Сутјесци, када је била одређена за политичког комесара једног ешалона.

Голи оток

[уреди | уреди извор]

После доношења Резолуције Информбироа и покушаја бега њеног брата у Совјетски Савез, 1948. године, изјаснила се за Резолуцију и била затворена за Голом отоку, тј. на острву Свети Гргур, на коме се налазио затвор за жене. Била је изложена посебном малтретирању, јер није хтела да се одрекне брата. Говорила је: „Која бих ја то Црногорка била ако би се одрекла брата.“ Ходала је практично на петама, јер су јој стопала добрим делом била ампутирана после Игмана. До краја је била „Банда“. На Голом отоку је провела 4 године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шпиро Лагатор и Милорад Чикућ Партизанке Прве пролетерске, НИП „Експорт-прес“ и Конференција за питања друштвеног положаја жена у Југославији, Београд 1978. година