Миљуша Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
миљуша јовановић
Датум рођења1917.
Место рођењаЗавала, код Подгорице
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти7. март 1991.(1991-03-07) (73/74 год.)
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПОЈ
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

Миљуша Јовановић (19171991) је била партизанка и сестра генерала Арсе Јовановића.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1917. године у селу Завалама, код Подгорице.

Активни је учесник Тринаестојулског устанка народа Црне Горе, 1941. године. Била је борац Стијенског партизанског батаљона. Учествовала је у бици на Пљевљима, 1. децембра 1941. године, када је у са својим друговима јуришала на непријатељске бункере.

Када је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска НОУ бригада у Рудом, Миљуша је распоређена у санитетско одељење. Посебну храброст је испољила у Игманском маршу, јануара 1942. године. Кад је стигла у Фочу, у партизанској болници су јој, због промрзлина, одсекли све прсте на ногама. Иако је била инвалид, наставила је свој борбени пут са Првом пролетерском бригадом и учествовала у многим борбама. Посебно се истакла у бици на Сутјесци, када је била одређена за политичког комесра једног ешалона.

Голи оток[уреди | уреди извор]

После доношења Резолуције Информбироа и покушаја бега њеног брата у СССР, 1948. године, изјаснила се за Резолуцију и била затворена за Голом отоку, тј. на острву Свети Гргур, на коме се налазио затвор за жене. Била је изложена посебном малтретирању, јер није хтела да се одрекне брата, „Која бих ја то Црногорка била ако би се одрекла брата“ ходала је практично на петама јер су јој стопала добрим делом била ампутирана после Игмана. До краја је била „Банда“. На Голом отоку је провела 4 године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других одликовања.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Шпиро Лагатор и Милорад Чикућ Партизанке Прве пролетерске, НИП „Експорт-прес“ и Конференција за питања друштвеног положаја жена у Југославији, Београд 1978. година