Московско-литвански ратови

Московско-литвански ратови, познати и као Руско-литвански ратови, били су низ ратова између Велике кнежевине Литваније (у савезу са Краљевином Пољском) и Велике московске кнежевине, која ће касније постати Руско царство. Након неколико пораза од Ивана III и Василија III, Литванци су се све више ослањали на пољску помоћ, која је с временом постала важан фактор у стварању Државне заједнице Пољске и Литваније. Пре прве серије ратова у 15. веку, Велика кнежевина Литванија преузела је контролу над многим територијама Источне Европе, од Кијева до Можајска, након пропасти Кијевске Русије због монголских инвазија. Током ратова, посебно у 16. веку, Московљани су успели да се прошире према западу, преузевши контролу над многим кнежевинама.

Историјска позадина

14. век: Литванска експанзија

Главни чланак: Литванско-московски рат (1368–1372)

Ширење литванске државе од 13. до 15. века

Велике кнежевине Москве и Литваније су имале низ сукоба још од владавине Гедимина, који је у бици на реци Ирпин победио коалицију рутенских кнежева и заузео Кијев, бившу престоницу Кијевске Русије. До средине 14. века, Литванија која се ширила обухватала је Чернигов и Северију. Алгирдас, наследник Гедимина, склопио је савез са Великим Тверским војводством и предузео три експедиције против Москве, покушавајући да искористи недораслост Великог кнеза Москве, Дмитрија Ивановича, који је ипак успео да одбије ове нападе.

Први упади литванских трупа у Московску кнежевину догодили су се 1363. Године 1368, Алгирдас је извео прву велику експедицију против Москве. Опустошивши москвску пограничну територију, литвански принц је поразио трупе кнеза Стародоуба Симеона Дмитријевича Крапива и кнеза Оболенског Константина Јуријевича. Дана 21. новембра Алгирдас је поразио московске стражарске трупе на реци Тросна. Међутим, није могао да заузме Московски кремљ. Алгирдасове трупе су опустошиле област око града и поробиле значајан део московског становништва. Године 1370, Алгирдас је предузео још једну експедицију против Москве. Уништио је подручје око Волока Ламског. Дана 6. децембра опколио је Москву и почео да пустоши околно подручје. Добивши поруку да кнез Владимир Андрејевич долази у помоћ Москви, Алгирдас се вратио у Литванију. Године 1372, Алгирдас је поново напао Москву и стигао до Љубутска. Међутим, велики кнез Москве Дмитриј Иванович поразио је стражарске трупе Алгирдаса, и Литванци су склопили примирје са Москвом. Године 1375, Алгирдас је опустошио Смоленску кнежевину.

Неки елементи у Московској кнежевини су желели да успоставе контролу над свим територијама које су некада биле у саставу Кијевске Русије, од којих су многе у то време биле део Великог војводства Литваније (укључујући данашње територије Белорусије и Украјине). Надаље, Москва је желела да прошири свој приступ Балтичком мору, све важнијем трговачком путу. Стога је сукоб између Литваније и Москве тек почињао.

Литература

• Alef, Gustave (1959). Rulers and nobles in fifteenth-century Muscovy. Variorum Reprints. ISBN 978-0-86078-120-2. 
• Davies, Norman (2005). God's Playground: A History of Poland. I (Revised изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925339-5. 
• Jurginis, Juozas (1985). „Glinskio maištas”. Ур.: Jonas Zinkus; et al. Tarybų Lietuvos enciklopedija. I. Vilnius, Lithuania: Vyriausioji enciklopedijų redakcija. стр. 468. LCC 86232954. 
• Kiaupa, Zigmantas; Jūratė Kiaupienė; Albinas Kunevičius (2000) [1995]. The History of Lithuania Before 1795 (English изд.). Vilnius: Lithuanian Institute of History. ISBN 978-9986-810-13-1. 
• Magocsi, Paul Robert (2010). A History of Ukraine: The Land and Its Peoples (2nd изд.). University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-1021-7. 
• Norkus, Zenonas (2009). „Kada senoji Lietuvos valstybė tapo imperija ir nustojo ja būti? Atsakymas į lietuvišką klausimą, naudojantis estišku metodu” (PDF). Lietuvos Istorijos Studijos. 23. ISSN 1392-0448. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-22. г. 
• Nowakowska, Natalia (2007). Church, State and Dynasty in Renaissance Poland: The Career of Cardinal Fryderyk Jagiellon (1468—1503). Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5644-9. 
• Obolensky, Dmitry (2000). The Byzantine Commonwealth: Eastern Europe, 500–1453. Sterling Publishing Company. ISBN 978-1-84212-019-4. 
• Perrie, Maureen (2002). The Cult of Ivan the Terrible in Stalin's Russia. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-65684-6. 
• Petrauskas, Rimvydas; Jūratė Kiaupienė (2009). Lietuvos istorija. Nauji horizontai: dinastija, visoumenė, valstybė (на језику: литвански). IV. Baltos lankos. ISBN 978-9955-23-239-1. 
• Smith Williams, Henry (1907). The Historians' History of the World: A Comprehensive Narrative of the Rise and Development of Nations as Recorded by Over Two Thousand of the Great Writers of All Ages. 17. Hooper & Jackson, Ltd. OCLC 22998871. 
• Soloviev, Sergei M. (1976). Graham, Hugh F., ур. History of Russia. The Age of Vasily III. 9. Gulf Breeze: Academic International Press. ISBN 978-0-87569-066-7. 
• Stevens, Carol B. (2007). Russia's Wars of Emergence 1460—1730. Pearson Education. ISBN 978-0-582-21891-8. 
• Biskupski, M. B. B. (2018). The History of Poland. Westport: Greenwood Publishing.
• Connelly, J. (2020). From Peoples into Nations: A History of Eastern Europe. Princeton: Princeton University Press.
• Dabrowski, P. M. (2016). Poland: The First Thousand Years. DeKalb: Northern Illinois University Press.
• Pienkos, Donald E. (2016). „Poland: The First Thousand Years”. The Polish Review. 61 (2): 107—11. doi:10.5406/polishreview.61.2.107. 
• Davies, N. (1982/1983). God’s Playground: A History of Poland (2 vols.). New York: Columbia University Press.
• Gömöri, George (1985). „A Double View of Polish History”. The Polish Review. 30 (2): 203—10. JSTOR 25778131. 
• Wandycz, Piotr S. (1983). „Reviewed work: God's Playground: A History of Poland, Norman Davies”. The American Historical Review. 88 (2): 436—37. JSTOR 1865504. doi:10.2307/1865504. 
• Davies, N. (2001). Heart of Europe: A Short History of Poland. Oxford: Oxford University Press.
• Tollet, Daniel (1988). „Reviewed work: Heart of Europe. A Short History of Poland, Norman Davies”. Annales. Histoire, Sciences Sociales. 43 (1): 197—99. JSTOR 27583720. S2CID 163431565. doi:10.1017/S0395264900070785. 
• Leslie, R. (2009). The History of Poland Since 1863 (Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies). Cambridge: Cambridge University Press.
• Zawadzki, W. H. (1982). „Reviewed work: The History of Poland since 1863, R. F. Leslie”. The English Historical Review. 97 (383): 379—81. JSTOR 568133. doi:10.1093/ehr/XCVII.CCCLXXXIII.379. 
• Wandycz, Piotr S. (1981). „Reviewed work: The History of Poland since 1863, R. F. Leslie”. The Slavonic and East European Review. 59 (3): 452—53. JSTOR 4208352. 
• Lukowski, J., & Zawadzki, H. (2019). A Concise History of Poland (3rd ed.). Cambridge: Cambridge University Press.
• Prażmowska, A. (2004). A History of Poland. New York: Palgrave Macmillan.
• Tomiak, J. J. (2005). „Reviewed work: A History of Poland, Anita J. Prażmowska”. The Slavonic and East European Review. 83 (4): 755—56. JSTOR 4214187. doi:10.1353/see.2005.0013. 
• Kelly, Matthew (2012). „Reviewed work: Poland: A Modern History, Anita Prażmowska”. The English Historical Review. 127 (524): 250—51. JSTOR 41343379. doi:10.1093/ehr/cer391. 
• Prażmowska, A. (2010). Poland: A Modern History. London: I.B. Tauris.
• Peter d. Stachura (2011). „Reviewed work: Poland: A Modern History”. The Slavonic and East European Review. 89 (4): 759. doi:10.5699/slaveasteurorev2.89.4.0759. 
• Stanley, John (2011). „Reviewed work: Poland: A Modern History, Anita Prażmowska”. Canadian Slavonic Papers. 53 (2/4): 625—26. JSTOR 41708392. 
• Stachura, P. D. (1999). Poland in the Twentieth Century. New York: St. Martin's Press.
• Plach, Eva (2000). „Reviewed work: Poland in the Twentieth Century, Peter D. Stachura”. The Slavonic and East European Review. 78 (4): 790—92. JSTOR 4213146. 
• Miller, Stefania Szlek (1979). „Reviewed work: Poland in the Twentieth Century., M. K. Dziewanowski”. Slavic Review. 38 (2): 332—33. JSTOR 2497125. S2CID 164744595. doi:10.2307/2497125 . 
• Horak, Stephan M. (1978). „Reviewed work: Poland in the Twentieth Century, M. K. Dziewanowski”. The American Historical Review. 83 (1): 225—26. JSTOR 1866036. doi:10.2307/1866036. 
• Watt, R. M. (1979). Bitter Glory: Poland and Its Fate. New York: Simon & Schuster.
• Cienciala, Anna M. (1981). „Reviewed work: Bitter Glory: Poland and Its Fate 1918 to 1939., Richard M. Watt”. Slavic Review. 40 (2): 301—02. JSTOR 2496977. S2CID 164387582. doi:10.2307/2496977. 
• Hark, Joseph T. (1982). „Reviewed work: Bitter Glory: Poland and Its Fate, 1918–1939, Richard M. Watt”. The History Teacher. 15 (2): 304—05. JSTOR 493567. doi:10.2307/493567. 
• Zamoyski, A. (1989). The Polish Way: A Thousand Years’ History of the Poles and their Culture. New York: Hippocrene Books.
• Zamoyski, A. (2009). Poland: A History. New York: Hippocrene Books.
• Applebaum, A. (2013). Iron Curtain. The Crushing of Eastern Europe 1944–56. New York: Penguin.
• Makhotina, Ekaterina (2013). „Reviewed work: Iron Curtain. The Crushing of Eastern Europe, 1944–1956, Anne Applebaum”. The Hungarian Historical Review. 2 (3): 676—81. JSTOR 43264460. 
• Pease, Neal (2013). „Iron Curtain: The Crushing of Eastern Europe, 1944–1956”. The Polish Review. 58 (4): 105—08. doi:10.5406/polishreview.58.4.0105. 
• Bartlett, R. (1993). The Making of Europe: Conquest, Colonization and Cultural Change 950–1350. Princeton: Princeton University Press.
• Davies, R. R. (1994). „Reviewed work: The Making of Europe. Conquest, Colonization and Cultural Change, 950–1350, Robert Bartlett”. The English Historical Review. 109 (432): 656—58. JSTOR 572914. doi:10.1093/ehr/CIX.432.656. 
• Phillips, William D. (1995). „Reviewed work: The Making of Europe: Conquest, Colonization, and Cultural Change, 950–1350, Robert Bartlett”. The American Historical Review. 100 (1): 143—44. JSTOR 2168004. doi:10.2307/2168004. 
• Hall, Thomas D. (1995). „Reviewed work: The Making of Europe: Conquest, Colonization and Cultural Change 950–1350., Robert Bartlett”. Contemporary Sociology. 24 (1): 66—67. JSTOR 2075105. doi:10.2307/2075105. 
• Hill, Bennett D. (1996). „Reviewed work: The Making of Europe: Conquest, Colonization, and Cultural Change, 950–1350, Robert Bartlett”. Journal of World History. 7 (1): 143—45. JSTOR 20078665. S2CID 161356071. doi:10.1353/jwh.2005.0053. 
• Bartov, O. (2008). Eastern Europe as the Site of Genocide. The Journal of Modern History, 80(3), 557–93.
• Berend, N., Urbańczyk, P., & Wiszewski, P. (2014). Central Europe in the High Middle Ages: Bohemia, Hungary and Poland, c.900–c.1300. Cambridge: Cambridge University Press.
• Rossignol, Sébastien; Berend, Nora; Urbańczyk, Przemysław; Wiszewski, Przemysław (2017). „Reviewed work: Central Europe in the High Middle Ages: Bohemia, Hungary and Poland, c. 900–c. 1300. (Cambridge Medieval Textbooks.), BerendNora, UrbańczykPrzemysław, WiszewskiPrzemysław”. The Hungarian Historical Review. 6 (2): 434—36. JSTOR 26374326. 
• Munzinger, Mark R. (2017). „Central Europe in the High Middle Ages: Bohemia, Hungary, and Poland, c. 900-c. 1300”. The Polish Review. 62 (2): 105—08. doi:10.5406/polishreview.62.2.0105. 
• Górecki, Piotr (2015). „Reviewed work: Central Europe in the High Middle Ages: Bohemia, Hungary and Poland, c. 900–c. 1300. (Cambridge Medieval Textbooks), Nora Berend, Przemysław Urbańczyk, Przemysław Wiszewski”. The American Historical Review. 120 (2): 697—98. JSTOR 43696822. doi:10.1093/ahr/120.2.697. 
• Bilenky, S. (2012). Romantic Nationalism in Eastern Europe: Russian, Polish, and Ukrainian Political Imaginations (Stanford Studies on Central and Eastern Europe). Palo Alto: Stanford University Press.
• Brown, J. (1991). Surge to Freedom: The End of Communist Rule in Eastern Europe (Soviet & East European Studies). Durham: Duke University Press.
• Jenswold, Joel M. (1993). „Reviewed work: Surge to Freedom: The End of Communist Rule in Eastern Europe, J. F. BROWN”. Social Science Quarterly. 74 (1): 224. JSTOR 42863179. 
• Bernhard, Michael (1992). „Reviewed work: Surge to Freedom: The End of Communist Rule in Eastern Europe., J. F. Brown”. Political Science Quarterly. 107 (2): 377—78. JSTOR 2152693. doi:10.2307/2152693.