Набатејско царство
| Набатејско царство | |||
|---|---|---|---|
.svg) | |||
| Географија | |||
| Континент | Азија | ||
| Престоница | Петра | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | набатејски, арапски[1] | ||
| Религија | арапска митологија | ||
| Облик државе | Монархија | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | антика | ||
| — Оснивање | 168. п. н. е. | ||
| — Укидање | 106. н. е. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
Набатејско царство, познато такође и као Набатеја, била је арапска држава Набатејаца која је постојала у антици и коју је анектирало Римско царство 106. п. н. е.[2]
Географија[уреди | уреди извор]
Налазило се између Синајског и Арапског полуострва, на сјеверу се граничила са Јудејом, а на југозападу Птолемејско краљевство. Престолница је био град Петра, познат по импресивним каменим грађевинама уклесаним у стене. Гледајући данашње границе заузимало је простор данашње Саудијске Арабије, Јордана, јужни део Сирије, јужни део Израела и делове Египта.
Петра је био богат трговачки град, налази се на месту спајања неколико трговачких путева. Набатејци су постали познати трговци и контролисали су кључне трговинске руте које су пролазиле кроз њихову територију. Један од њих је Пут тамјана који се заснивао производњи смирне и тамјана у југу Арабије.[3][4] Одатле су ароматици кретали на пут ка Средоземљу. Контролисали су караванске путеве који су повезивали Индију, Египат и Арабију.
Историја[уреди | уреди извор]
Набатејци су били семитско племе и воде порекло од номада из Негева и Синајског полуострва из времена Ахеменидског царства, око 4. века п. н. е.[5]
Набатејци и Хасмонејци[уреди | уреди извор]
Набатејци су били први савезници Хасмонејаца у борби против Селеукиских владара. Они су постали противници Јудејске династије и главни реметилачки фактор у Помпејовој интервенцији у Јудеји. Многи Набатејци су присилно конвертовани у јудаизам за вријеме хасмонејског краља Александра Јанеја.[6] Био је то краљ, који је након гушења побуне, освојио и окупирао набатејске градове Моав и Галад и наметнуо им данак неодређеног износа. Одаба I је знао да ће Александар напасти, па је засјео Александрове снаге код Голана уништивши јудејску армију 90. п. н. е.[7] За вријеме владавине Арета III царство је достигло територијлни врхунац, али поражено од стране римске војске којом је командовао Марко Емилије Скавр. Маркова војска је опсједала Петру, али је сукоб ријешен преговорима. Арета III приставши да плаћа данак, је формално признао римску власт.[8]
Набатејско царство је увидјело да се постепоно налазило окружено римском територијом која се ширила, поразивши Египат и анектирајући Хасмонејску Јудеју. Док је Набатеја успјевала да сачува формалну незавиност, постала је клијентска држава под утицајем Рима.[8]
Римска анексија[уреди | уреди извор]
За вријеме владавине римског цара Трајана, 106. године, умро је посљедњи набатејски владар Рабел II Сотер. Овај догађај је могао значити званичну анексију Набатеје од стране Римског царста, иако формални разлози и тачан начин анексије није познат.[8]
Неки епиграфски докази говоре о војној кампањи коју је споровео Корнелије Палма гувернер Сирије. Римске снаге су могле доћи из Сирије и такође из Египта. Јасно је да су римске легије биле смјештене у околини Петре и Босра, 107. године, што доказују папируси пронађени у Египту. Набатеја коју је анектирало Римско царство, постала је провинција Арабија. Трговина је изгледа наставила расти захваљујући неумањеном набатејском таленту за трговину.[8]
За вријеме владавине цара Хадријана, лимес Арабикус је занемаривао већину територије Набатеје и ишао је ка сјеверисточно од Аиле (савремена Акаба). Вијек касније, за вријеме владавине Александра Севера, месном новцу дошао је крај. Више није било раскошних гробица, због очигледне политичке промјене, као што је инвазија неоперсијских снага под Сасанидским царством.
Град Палмира, једно вријеме пријестоница Палмирског царства, порасла је у важна и привукла је арапске трговце из Петре.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „'Al Kanfei Yonah”. Google Books. Приступљено 27. 8. 2014.
- ^ Ministry of Tourism & Antiquities - Petra Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2008) from the official website for The Hashemite Kingdom of Jortdan
- ^ а б Teller, Matthew; Jordan; pp. 265; Rough Guides; Sept. 2009. ISBN 978-1-84836-066-2.
- ^ Gibson 2011, стр. 132.
- ^ See Diodorus Siculus 19.94; Rosen (2007); Graf (1990) and Gibson (2011), pp. 133,
- ^ Johnson, Paul (1987). A History of the Jews. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-79091-4.
- ^ Josephus, Flavius (1981). The Jewish War. 1:87. Trans. G. A. Williamson 1959. Harmondsworth, Middlesex, England: Penguin. стр. 40. ISBN 978-0-14-044420-9.
- ^ а б в г Taylor, Jane; Petra; pp. 25–31; Aurum Press Ltd; London. 2005. ISBN 978-9957-451-04-2.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- A map of the VIA NOVA TRAIANA showing the outposts that made up Hadrian's limes
