Оргазам

С Википедије, слободне енциклопедије
Помама езалтације сликара Владислава Подковинског, 1894.

Оргазам (грч. οργασμός, orgasmós) или сексуални климакс је сложен физиолошко-психолошки феномен који се јавља као врхунац сексуалног уживања у сексуалном односу или некој другој сексуалној делатности.[1][2][3] Након оргазма долази до наглог слабљења сексуалног узбуђења, смањења тонуса глатке мускулатуре предела гениталија, а често и смањења напетости укупне телесне мускулатуре, те наступа осећај спокојства, такође је могуће и грчење мишића.

Већ за време предигре узбуди се цели нервни систем, хормони које надбубрежне жлезде додају у крв попут адреналина изазивају подрхтавање свих мишића, убрзава се пулс, продубљује и застаје дах, суши се грло, појачано излучују знојне жлезде, шире зенице, смењује црвенило и бледило, а повећано излучивање адреналина повећава количину шећера у крви, што при смањеном нивоу инсулина у крви може водити благој вртоглавици код страствених љубавника. А под утицајем полних хормона (тестостерона и естрогена) за време полног узбуђења у целом телу настају телесне реакције и промене нервне и мишићне напетости, а крв појачано улази у сва ткива и органе, а нарочито у полне (вазомоторичка конгестија) што подстиче набрекнуће мушког полног органа и жениног клиториса. На врхунцу узбуђења долази до оргазма који је експлозивно пражњење нервне и мишићне напетости, као и ритмичних мишичних контракција у региону пелвиса уз велики осећај ужитка.[1][2][3]

Доказано је да жене које имају више тестостерона лакше доживљавају оргазам него остале и да је женин оргазам интензивнији за време овулације. Због повратне везе између нервног и хормонског система за време великих полних узбуђења може се подстаћи ванредна овулација. Свест је за време оргазма искључиво усмерена на полни доживљај, чију силовитост подстиче видом, слухом, њухом и окусом, а може се чак и онесвестити на неколико секунди, уз то се постаје и мање осетљив на бол. Идеалан увод у предигру и припрему тела за потпуни сексуални доживљај је пољубац.

Мушки оргазам[уреди | уреди извор]

Избацивања сперме током оргазма је рефлексне природе
Видео приказ масурбације пениса мушкарца, у којем мушкарац доживљава оргазам

Мушкарци оргазам најчешће доживљавају стимулирањем пениса.[2] Код мушкарца се дешавају два независна, али усклађена рефлекса, којима се остварује пражњење и штрцање семена (сперме). Оргазмички рефлекс започиње механичким подраживањем осетилних рецептора у главићу и телу пениса, па нервни импулси доспевају до леђне мождине. Повратно симпатичка влакна подстичу алфа адренергичне рецепторе глатких мишића у полном систему, што изазива контракције, односно низ рефлексних мишићних стезања у том систему, попраћених осећајем опуштености и задовољства.

Пражњење семена настаје рефлексним стезањем глатких мишића у зидовима семеновода, семенских мехурића и простате. То стезање потисне семену течност и сперматозоиде у задњи део мокраћне цеви, која из мокраћног мехура пролази кроз простату и наставља се у пенис. При том мишић сфинктер затвара ушће мокраћног мехура, како семе не би доспело у мокраћни мехур. Мишићна стезања и пражњење семена подражују бројне нервне завршетке у простати и семенским водовима те настају подражаји које независни нерви проводе у полне центре кичмене мождине. Само је делић секунде довољан да из кичмене мождине крену повратни подражаји који ритмичким стезањем мишића у зидовима мокраћне цеви и у мишићној прегради зделичног дна доводе до штрцања семена из мушког полног органа или ејакулације.

Оргазам је по правилу код мушкараца редовно спонтани доживљај и они просечно достижу оргазам за два до четири минута након почетка подраживања мастурбацијом или сношајем, а он је најчешће удружен с ејакулацијом, иако су забележени и случајеви оргазма без ејакулације. За време предигре мушкарац се брже узбуди, убрзава покрете током пенетрације, а након оргазма узбуђеност по правилу брзо нестаје и крв се брзо повлачи из полних органа. Након оргазма мушкарци на неко време, које индивидуално траје од неколико минута до неколико сати па чак и неколико дана, губе занимање за било какву сексуалну активност и оно што најчешће желе након оргазма је добар сан, с обзиром да се мишићи и крвне жиле морају неколико сати одмарати да би се њихова снага опоравила. Изузетно је ретко могуће да мушкарци доживе вишеструке оргазме.

Дуготрајне ерекције без завршене ејакулације и оргазма као и уздржавање од сношаја узрокују дистрофичне промене полних органа, продужено узбуђење нервних средишта уз функционално слабљење и гашење полних условних рефлекса. Стално одгађање природног рефлексног пута, самоконтролирање узбуђења те одгађање оргазма и ејакулације, па и при прекинутом сношају (coitus interruptus) омета механизме полних органа, непотпуно се стеже и празни крв (застојна хиперемија), рефлекс узбуђења не достиже максимум, па центри за ерекцију и ејакулацију с временом попусте, често уз упалне промене у простати.

Женски оргазам[уреди | уреди извор]

Видео приказ масурбације вагине жене, у којем жена доживљава оргазам

Оргазам је код жене компликованији процес, јер се удружују физиолошке супротности, психолошки утицаји, па и вредносни системи, који понекад спутавају природно узбуђивање и полност жене. Уколико нема препрека и затајивања оргазма жена га по правилу може доживјети већ за два минута стимулације (мастурбацијом или сношајем), а многе га доживљавају и брже. Ретке су жене које оргазам могу доживети само еротским маштањима, али многе уз еротска маштања удружују ритмичке покрете бедара, те стезањем и опуштањем мишића међице масирају клиторис и тако долазе до врхунца. Већина жена може релативно лако доживети оргазам само њежним мануелним или оралним подражавањем полног органа а нарочито клиториса, без сношаја с пенетрацијом, често комбиновано с маштањима о еротским призорима.

Подражаји код жена потичу од рецептора на ушћу вагине и посебно у еректилним телима: клиторису и гомољастом телу (bulbus vestibuli), што под малим уснама окружује предворје вагине. Потом нервни импулси као и код мушкараца одлазе у центар кичмене мождине, која су узлазним путевима спојена са центрима у мозгу, с тим да се оргазмичким подражајима придружују и нервни импулси настали подраживањем дојки, а подстиче их и дубоки притисак на зделичне органе и нерве утробе.

Код жена је оргазам идентичан другој фази мушкарчевог оргазма (ејакулацији). Подражаји у једном тренутку узбуђења узрокују ритмична стезања мишића роднице и околних мишића, те у онима на дну мале зделице, па настаје свесни доживљај ужитка, односно оргазам, који почиње осећајем тренутне малаксалости, пражњења и отварања, да би се одмах наставио мање или више силовит осећај ужитка. Осим вагиналних контракција које су на почетку врло брзе, а затим се размак између једне и друге продужава, на телу жене се појављују и други знаци оргазма. На прсима се може појавити раширено црвенило, брадавице се укрућују, ареоле постају видљивије, клиторис се повлачи под мале усне, а ножни прсти се укрућују и окрећу према подлози. За разлику од мушкараца жена може снагом воље оргазам да заустави или прикрије ако жели да искључи полне односе из свог емотивног живота.

Већина жена оргазам доживљава тек након дуготрајног подражавања покретањем за време сношаја, а најбоље је да сама особа открије положај у којем ће најлакше достићи врхунац. Највећем броју жена (њих 70-80%) је потребна директна стимулација клиториса (орално, мануелно и сл.)[4][5][6][7], али је најчешће довољна и индиректна стимулација путем вагиналне пенетрације.

Неким женама је угодније да буду на мушкарцу, јер тако се претежно подражује клиторис, неке доживљавају оргазам само уколико им мушкарац додатно подражује дражицу, а неке жене оргазам постижу искључиво самозадовољавањем. Нажалост, према подацима добивеним истраживањима, око 10% жена није никада доживело оргазам, а преко 40% га редовно одглуми.

Тренутак након оргазма[уреди | уреди извор]

После доживљаја оргазма следи завршни период сношаја. Нервна и мишићна напетост попушта и опуштају се унутрашњи мишићи, а ритмички трзаји полног органа постају слабији и краткотрајнији. Дисање и убрзани срчани рад се смирују, препуњеност крвљу и влажност ткива и органа нестају, кожа поприма природну боју, очи постају светлије. Код већине преовладава осећај потпуног задовољства и смирености, те потреба за одмором. Након дуготрајног односа осете се жеђ и глад, често се појави нагон за мокрењем. Многи брзо и лако утону у сан, а други остају будни, али се осећају опуштено. Мушкарци најчешће не желе одмах нове полне подстицаје (углавном чак ни размену њежности), док се код жене оргазам постепено гаси и често још неко време имају потребу за мажењем и нежностима.

Врсте оргазма[уреди | уреди извор]

Истовремени оргазам[уреди | уреди извор]

Симултани оргазам, када оба партнера доживе врхунац задовољства у истом тренутку, угодан је доживљај, али не и неопходан за добар полни живот. Иако се фазе узбуђености не подударају, може се ускладити оргазмичка фаза. Треба се препустити ритму, не укључујући превише мозак, него тело и нагон. А једна од могућности је да мушкарац најприје задовољи партнерку подраживањем клиториса, дојки, међице и осталих ерогених зона и створи оргазмичку платформу. Миловање повећава стезање жила у полним органима, што је основа задовољства, а што је стезање снажније, оргазам је интензивнији, а и већа је могућност вишеструких и снажних оргазама. На тај начин жена се довољно узбуди и припреми, па је истовремени оргазам врло вероватан или партнерку доведе до првог оргазма, а даљи подражаји њој неретко доносе вишеструки оргазам на чије се таласе оргазма може надовезати мушкарац својим врхунцем.

Вишеструки оргазам[уреди | уреди извор]

Вишеструки оргазам представља способност да се доживи више таласа снажног задовољства за време једног полног односа. Овај оргазам могу доживјети неке жене, а постоје и ретки случајеви овог оргазма забележени код мушкараца. Мушкарац се мора јако контролисати како не би одмах доживио оргазам и мора много пажње посветити ритму партнерке. Мушкарцу је након оргазма потребна паузу за следећи оргазам. Жене за разлику од мушкараца у посебним условима који укључују снажну узбуђеност, емоције и посебне подражаје могу доживети више одвојених оргазама који доводе женско тело до потпуне екстазе. Ако се жели доживети ова врста оргазма онда се након постигнућа првог оргазма за време односа, не сме дозволити потпуно опуштање тела, а након што се надражено подручје накратко одмори наставља се с подраживањем уз стални интимни контакт.

Продужени оргазам[уреди | уреди извор]

Мушкарац мора задржати велику напетост како би партнерку неколико пута довео на ивицу оргазма. Контролисано се треба опуштати, а највећа потешкоћа при овој врсти оргазма је брзина и страх од неуспеха. Овај оргазам може се упоредити са „јахањем на таласу” и потребно је доста вежбе и самоконтроле за дуготрајније одржавање узбуђености испод самог врхунца.

Вагинални оргазам[уреди | уреди извор]

Вагинални оргазам није превише локализован, дубок је, шири се концентрично и емотивно је много снажнији. За снажнији вагинални оргазам препоручљиво је претходно доживети клиторални оргазам. Перивагинална влакна су већа од клиторисних и нису толико осетљива, али дуготрајнијим сношајем могуће је активирати тачке које су одговорне за вагинални оргазам. На пример стимулација тачке Г (у доњем, унутрашњем делу роднице иза стидне кости, отприлике на трећину пута према матерници), отвор мокраћне цеви (који се стимулише за време односа), перинеума (подручје између вагине и ануса), први део вагине (уколико је мишић чврст) и дубљи делови роднице.

Жене могу ојачати мишиће роднице Кегеловим вежбама које су првенствено намењене лечењу инконтиненције, али њима се и мишићи роднице јачају евентуално их припремајући на оргазмичке контракције.

Клиторални оргазам[уреди | уреди извор]

Клиторис је најснажнија женска ерогена зона богата нервним завршецима и његовим подраживањем жена најбрже доживи оргазам. Може се подраживати директно прстима, пенисом, језиком, затим индиректно миловањем преко одеће, туширањем, хидромасажом, разним еротским помагалима, или у сну, као последица снова. Клиторисни оргазам је оштар, локализиран, површински, али врло снажан, јер су клиторисна нервна влакна врло фина, а изазивају исту реакцију као и код вагиналног оргазма: ритмичке контракције на улазу у родницу.

Анални оргазам[уреди | уреди извор]

Подражавањем аналног отвора или пенетрацијом прста, пениса, језика, или сексуалног помагала у анални отвор може довести до аналног оргазма.

Мушкарци могу преко ректалне масаже и стимулације простате доживети оргазам који се разликује од онога насталог стимулацијом пениса. Ова врста стимулације се упоређује с подраживањем женске Г тачке, а нарочито је раширена међу хомосексуалцима.

Оргазам у сну[уреди | уреди извор]

С обзиром на то да је полни живот један од најважнијих делова људског живота, разумљиво је да снови често имају и еротски садржај. Некад је то веран одраз спавачевих жеља или полна жеља прикривена неким симболом. Тако се према психоаналитичару Фреуду на јасан или прикривен, изопачен начин доводи до имагинарног испуњавања жеља. Понекад такав еротски сан доводи до оргазма, а код мушкараца до ерекције и полуције. Снови с ерекцијом и избацивањем семена су сасвим природна појава за мушкарце свих узраста. Снови код жена активирају мождане центре одговорне за оргазам, смештене у таламусу, а последица су мини ерекције клиториса и стезање вагине. Понекад управо ови еротски снови откривају девојкама оргазам.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мастерс & Јохнсон 1966, стр. 366
  2. ^ а б в Сее 133–135 фор оргасм информатион, анд Росентхал, Мартха (6. 1. 2012). Хуман Сеxуалитy: Фром Целлс то Социетy. Ценгаге Леарнинг. стр. 76. ИСБН 9780618755714.  фор Г-спот анд вагинал нерве ендинг информатион. Росентхал, Мартха (2012). Хуман Сеxуалитy: Фром Целлс то Социетy. Ценгаге Леарнинг. ИСБН 978-0-618-75571-4. 
  3. ^ а б „Оргасм”. Хеалтх.дисцоверy.цом. 29. 1. 2006. Приступљено 21. 4. 2010. 
  4. ^ "Тхе амоунт оф тиме оф сеxуал ароусал неедед то реацх оргасм ис вариабле – анд усуаллy муцх лонгер – ин wомен тхан ин мен; тхус, онлy 20–30% оф wомен аттаин а цоитал цлимаx. б. Манy wомен (70–80%) реqуире мануал цлиторал стимулатион..." Јосепх А. Флахертy; Јохн Марцелл Давис; Јаницак, Пхилип Г. (1993). Псyцхиатрy: Диагносис & тхерапy. А Ланге цлиницал мануал. Апплетон & Ланге (Оригинал фром Нортхwестерн Университy). стр. 544 пагес. ИСБН 978-0-8385-1267-8. Приступљено 5. 1. 2012. 
  5. ^ Мах, Кеннетх; Биник, Yитзцхак M (2001). „Тхе натуре оф хуман оргасм: а цритицал ревиеw оф мајор трендс”. Цлиницал Псyцхологy Ревиеw. 21 (6): 823—856. ПМИД 11497209. дои:10.1016/С0272-7358(00)00069-6. „Wомен ратед цлиторал стимулатион ас ат леаст сомеwхат море импортант тхан вагинал стимулатион ин ацхиевинг оргасм  Пронађени су сувишни параметри: |аутхор2= и |ласт2= (помоћ)
  6. ^ Елисабетх Анне Ллоyд (2005). Тхе Цасе оф тхе Фемале Оргасм: Биас Ин тхе Сциенце оф Еволутион. Харвард Университy Пресс. стр. 311 пагес. ИСБН 978-0-674-01706-1. Приступљено 5. 1. 2012. 
  7. ^ Каммерер-Доак, Доротхy; Рогерс, Ребецца Г. (2008). „Фемале Сеxуал Фунцтион анд Дyсфунцтион”. Обстетрицс анд Гyнецологy Цлиницс оф Нортх Америца. 35 (2): 169—183. ПМИД 18486835. дои:10.1016/ј.огц.2008.03.006. „Мост wомен репорт тхе инабилитy то ацхиеве оргасм wитх вагинал интерцоурсе анд реqуире дирецт цлиторал стимулатион ... Абоут 20% хаве цоитал цлимаxес... 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Банкер-Рискин, Анита; Грандинетти, Деборах . Симултанеоус Оргасм: Анд Отхер Јоyс оф Сеxуал Интимацy. Хунтер Хоусе. 1997. ISBN 978-0-89793-221-9.
  • Masters, William H.; Johnson, Virginia E.; Reproductive Biology Research Foundation (U.S.) (1966). Human Sexual Response. Little, Brown. стр. 366. ISBN 978-0-316-54987-5. 
  • Partridge, Eric (2001). Shakespeare's bawdy (2nd изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-25400-7. 
  • Plato (2001). The Banquet. (P.B. Shelley, Trans., J. Lauritsen, Ed., Foreword). Provincetown, MA: Pagan Press.
  • WEBB, Timothy (1976). The violet in the crucible: Shelley and translation, 1976. Oxford: Clarendon Press.
  • Gabriele Froböse, Rolf Froböse, Michael Gross (Translator) (2006). Lust and Love: Is it more than Chemistry?. Royal Society of Chemistry. ISBN 978-0-85404-867-0. .
  • Komisaruk, Barry R.; Beyer-Flores, Carlos; Whipple, Beverly. The Science of Orgasm. Baltimore, MD; London: The Johns Hopkins University Press. 2006. ISBN 978-0-8018-8490-0..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).