Отворено првенство Париза

С Википедије, слободне енциклопедије
Отворено првенство Париза
Отворено првенство Париза 2012.
Информације
Званично имеOpen GDF Suez
МестоФранцуска Париз
Француска
СтадионStade Pierre de Coubertin
КатегоријаПремијер 700
Подлогатврда (у дворани)
Жреб30 појединачно
32 квалификације
16 парови
Новчана награда571.900 $[1]
Веб-сајтhttp://www.opengdfsuez.com/

Отворено првенство Париза тениски је турнир који је дио Премијер серије турнира. Одржава се у Паризу, у Француској, одмах након Отвореног првенства Аустралије. Турнир се одржава од 1993, на затвореним теренима са тврдом подлогом. Највише титула у појединачној конкуренцији освојила је Амели Моресмо, која је овај турнир освојила три пута: 2001, 2006. и 2009.

Поени и новчана награда[1][уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Пласман Поени Новчана награда
Побједа 470 107.000 $
Финале 320 57.000 $
Полуфинале 200 30.500 $
Четвртфинале 120 16.375 $
Осмина финала 60 8.800 $
Прво коло 1 4.800 $

Парови[уреди | уреди извор]

Пласман Поени Новчана награда
Побједа 470 33.000 $
Финале 320 17.600 $
Полуфинале 200 9.600 $
Четвртфинале 120 4.900$
Прво коло 1 2.650 $

Протекла финала[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Година Побједница Финалисткиња Резултат
1993. Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова Социјалистичка Федеративна Република Југославија Моника Селеш 6–3, 4–6, 7–6
1994. Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова Француска Жили Алар 7–5, 6–3
1995. Њемачка Штефи Граф Француска Мери Пирс 6–2, 6–2
1996. Француска Жили Алар Хрватска Ива Мајоли 7–5, 7–6(4)
1997. Швајцарска Мартина Хингис Њемачка Анке Хубер 6–3, 3–6, 6–3
1998. Француска Мери Пирс Белгија Доминик ван Рост 6–3, 7–5
1999. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс Француска Амели Моресмо 6–2, 3–6, 7–6(4)
2000. Француска Натали Тозија Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс 7–5, 6–2
2001. Француска Амели Моресмо Њемачка Анке Хубер 7–6(2), 6–1
2002. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Србија и Црна Гора Јелена Докић предаја
2003. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс Француска Амели Моресмо 6–3, 6–2
2004. Белгија Ким Клајстерс Француска Мери Пирс 6–2, 6–1
2005. Русија Динара Сафина Француска Амели Моресмо 6–4, 2–6, 6–3
2006. Француска Амели Моресмо Француска Мери Пирс 6–1, 7–6(2)
2007. Русија Нађа Петрова Чешка Луција Шафаржова 4–6, 6–1, 6–4
2008. Русија Ана Чакветадзе Мађарска Агнеш Савај 6–3, 2–6, 6–2
2009. Француска Амели Моресмо Русија Јелена Дементјева 7–6(7), 2–6, 6–4
2010. Русија Јелена Дементјева Чешка Луција Шафаржова 6–7(5), 6–1, 6–4
2011. Чешка Петра Квитова Белгија Ким Клајстерс 6–4, 6–3
2012. Њемачка Анџелик Кербер Француска Марион Бартоли 7–6(3), 5–7, 6–3
2013. Њемачка Мона Бартел Италија Сара Ерани 7:5, 7:6(7:4)
2014. Русија Анастасија Пављученкова Италија Сара Ерани 3:6, 6:2, 6:3

Парови[уреди | уреди извор]

Година Побједнице Финалисткиње Резултат
1993. Чешка Јана Новотна
Чешка Андреа Стрнадова
Уједињено Краљевство Џо Дјури
Француска Катрин Свир
7–6, 6–2
1994. Белгија Сабине Аплеманс
Белгија Лоренс Куртоа
Француска Мери Пирс
Мађарска Андреа Темешвари
6–4, 6–4
1995. Сједињене Америчке Државе Мередит Макграт
Летонија Лариса Нејланд
Холандија Манон Болеграф
Аустралија Рене Стабс
6–4, 6–1
1996. Холандија Кристи Богерт
Чешка Јана Новотна
Француска Жили Алар
Француска Натали Тозија
6–4, 6–3
1997. Швајцарска Мартина Хингис
Чешка Јана Новотна
Француска Александра Физе
Италија Рита Гранде
6–1, 6–2
1998. Белгија Сабине Апелманс
Холандија Мирјам Ореманс
Русија Ана Курњикова
Летонија Лариса Нејланд
1–6, 6–3, 7–6
1999. Румунија Ирина Спирља
Холандија Каролина Вис
Русија Јелена Лиховцева
Јапан Ај Сугијама
7–5, 3–6, 6–3
2000. Француска Жили Алар
Француска Сандрин Тести
Француска Емили Лоа
Шведска Оса Свенсон
3–6, 6–3, 6–4
2001. Хрватска Ива Мајоли
Француска Виржини Разано
Сједињене Америчке Државе Кимберли По
Француска Nатали Тозија
6–3, 7–5
2002. Француска Натали Деши
Сједињене Америчке Државе Мејлин Ту
Русија Јелена Дементјева
Словачка Јанете Хусарова
предаја
2003. Аустрија Барбара Шет
Швајцарска Пати Шнидер
Француска Марион Бартоли
Француска Стефани Коен-Алоро
2–6, 6–2, 7–6(5)
2004. Аустрија Барбара Шет
Швајцарска Пати Шнидер
Италија Силвија Фарина Елија
Италија Франческа Скјавоне
6–3, 6–2
2005. Чешка Ивета Бенешова
Чешка Квјета Пешке
Шпанија Анабел Медина Гаригес
Русија Динара Сафина
6–2, 2–6, 6–2
2006. Француска Емили Лоа
Чешка Квјета Пешке
Зимбабве Кара Блек
Аустралија Рене Стабс
7–6(5), 6–4
2007. Зимбабве Кара Блек
Јужноафричка Република Лизел Хубер
Чешка Габријела Навратилова
Чешка Владимира Ухлиржова
6–2, 6–0
2008. Украјина Аљона Бондаренко
Украјина Катерина Бондаренко
Чешка Ева Хрдинова
Чешка Владимира Ухлиржова
6–1, 6–4
2009. Зимбабве Кара Блек
Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
Чешка Квјета Пешке
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
6–4, 3–6, [10–4]
2010. Чешка Ивета Бенешова
Чешка Барбора Захлавова Стрицова
Зимбабве Кара Блек
Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
предаја
2011. Сједињене Америчке Државе Бетани Матек Сандс
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси
Русија Вера Душевина
Русија Јекатерина Макарова
6–4, 6–2
2012. Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Њемачка Ана-Лена Гренефелд
Хрватска Петра Мартић
7–6(3), 6–1
2013. Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи
Чешка Андреа Хлавачкова
Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
6:1, 6:1
2014. Њемачка Ана-Лена Гренефелд
Чешка Квјета Пешке
Мађарска Тимеа Бабош
Француска Кристина Младеновић
6:7(7:9), 6:4, [10:5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Prize Money Breakdowns” (PDF). ВТА. стр. 190. Приступљено 8. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]