Стефани Коен-Алоро

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефани Коен-Алоро
На Отвореном првенству САД 2007.
Лични подаци
Датум рођења(1983-03-18)18. март 1983.(41 год.)
Место рођењаПариз, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,75 m
Маса68 кг
ПребивалиштеSeine, Француска
Информације о каријери
ИграДесном руком, дворучно
Зарада1.080.922 US$
Појединачно
Победе—порази294-251 (53,95%)
Освојени турнири0 ВТА
Најбољи пласман61. (6. октобар 2003)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије2. коло (2005, 2009)
Ролан Гарос3. коло (2007)
Вимблдон1. коло (2003, 2004, 2008)
ОП САД2. коло (2003)
Парови
Победе—порази135-118 (53,36%)
Освојени турнири0 ВТА
Најбољи пласманБр. 54. (8. јул 2005)
Ажурирано: 17. децембра 2011..

Стефани Коен-Алоро (франц. Stéphanie Cohen-Aloro; Париз, Француска, 18. март 1983) је бивша француска тенисерка. Професионалну каријеру је започела октобра 2001. године и играла је све до фебруара 2011. године.[1]

У каријери није освојила ниједан ВТА турнир ни у појединачној ни у конкуренцији парова. Играла је у једном финалу у конкуренцији женских парова са Марион Бартоли, али су изгубиле од Барбаре Шет и Пати Шнидер.

Са женском тениском репрезентацијом Француске је играла у финалу ФЕД купа 2003. године, али су поражене од Сједињених Америчких Држава.

Каријера[уреди | уреди извор]

Стефани Коен-Алоро је почела професионално да се бави тенисом 15. октобра 2001. године са својих 18 година. Запаженији наступ током 2002. године је било учешће на Ролан Гаросу где ју је елиминисала Мирјана Лучић у првом колу.

У фебруару 2003. је играла у свом једином ВТА финалу. У финалу турнира у Паризу је у пару са Марион Бартоли изгубила од Барбаре Шет и Пати Шнидер са 2:6, 6:2, 7:6. Током 2003. је остварила неколико победа над тенисеркама из првих 50 на ВТА листи. Победила је Ану Смашнову (тада 15. играчицу света) у Паризу и Татјану Панову (24. на листи) у Токију. На гренд слем турнирима је стигла два пута до другог кола. На Ролан Гаросу је елиминисана од стране Пати Шнидер, а на Отвореном првенству САД је поражена од Амели Моресмо. У октобру 2003. је постигла свој најбољи пласман на ВТА листи (61. место). Годину је завршила на 65. месту.

Током 2004. године није имала запаженије резултате, а на свим гренд слем турнирима је изгубила у првом колу.

На Отвореном првенству Аустралије 2005. године је победила 24. носитељку (тада 29. играчицу света) Мери Пирс у првом колу са 6:2, 6:2, али је изгубила већ у другом колу од Елене Балтаче. У априлу 2005. је победила 21. играчицу света Данијелу Хантухову у Мајамију са 7:6(3), 6:2.

Свој последњи меч је одиграла 12. фебруара 2011. године у Паризу у конкуренцији женских парова. У пару са тунишанком Селимом Сфар је изгубила од Бетани Матек Сандс и Меган Шонеси, а два дана пре је одиграла свој последњи меч у појединачној конкуренцији када је такође изгубила од Бетани Матек Сандс са 7:5, 6:3.[тражи се извор]

Њен највећи успех у каријери је освајање ФЕД купа 2003. године са репрезентацијом Француске. У финалу је изгубила један меч у паровима, али су францускиње убедљиво славиле са 4:1. Током 2003. је у ФЕД купу остварила једну победу у појединачној конкуренцији и два пораза у паровима.

Пласман на ВТА листи на крају сезоне[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Година 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
Пласман 588 Раст282 Раст170 Раст65 Пад112 Раст105 Пад148 Раст117 Раст101 Пад122 Пад172

Парови[уреди | уреди извор]

Година 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
Пласман 464 Раст218 Раст80 Пад84 Раст68 Пад86 Пад187 Пад269 Раст234 Раст147

ВТА финала у каријери[уреди | уреди извор]

Женски парови[уреди | уреди извор]

Порази у финалима ВТА турнира у конкуренцији женских парова (1)
Легенда: Пре 2009. Легенда: Од 2009.
Гренд слем турнири (0)
Завршна првенства сезоне (0)
Олимпијско злато (0)
I категорија (0) Обавезни Премијер (0)
II категорија (1) Премијер 5 (0)
III категорија (0) Премијер (0)
IV и V категорија (0) Међународни (0)
Финала по подлози
Тврда (0)
Шљака (0)
Трава (0)
Тепих (1)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнерка Противнице у финалу Резултат у финалу
1. 3. фебруар 2003. Париз, Француска Тепих Француска Марион Бартоли Аустрија Барбара Шет
Швајцарска Пати Шнидер
2-6, 6-2, 7-6

Наступи на Гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]

Појединачно
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб-Пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовала на турниру
КВ изгубила у квалификацијама изгубила у првом колу
изгубила у другом колу изгубила у трећем колу
изгубила у четвртом колу ГФ изгубила у групној фази такмичења
ЧФ изгубила у четвртфиналу ПФ изгубила у полуфиналу
Ф изгубила у финалу П освојила турнир
Година Отворено првенство Аустралије Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД у тенису
2000. - Њемачка Мајке Бабел - -
2001. - - - -
2002. - Хрватска Мирјана Лучић - -
2003. - Швајцарска Пати Шнидер Швајцарска Емануела Гаљарди Француска Амели Моресмо
2004. Сједињене Америчке Државе Ејми Фрејзер Италија Франческа Скјавоне Француска Стефани Форе Аустралија Алиша Молик
2005. Уједињено Краљевство Елена Балтача Пољска Марта Домаховска - Јапан Шинобу Асагое
2006. - Словачка Јармила Гајдошова - -
2007. Украјина Алона Бондаренко Италија Татјана Гарбин - Русија Јелена Дементијева
2008. Француска Татјана Головин Русија Вера Звонарјова Кинески Тајпеј Су Веи Хсие Италија Роберта Винчи
2009. Русија Алиса Клејбанова Кина Ђе Џенг - -
2010. Белорусија Викторија Азаренка Кина На Ли - -
О/И|Поб-пор 0/6 2-6 0/10 5-10 0/3 0-3 0/5 1-5

У другим колонама је списак противница које су победиле Стефани Коен-Алоро на гренд слем турнирима.

Женски парови
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб-Пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовала на турниру
КВ изгубила у квалификацијама изгубила у првом колу
изгубила у другом колу изгубила у трећем колу
изгубила у четвртом колу ГФ изгубила у групној фази такмичења
ЧФ изгубила у четвртфиналу ПФ изгубила у полуфиналу
Ф изгубила у финалу П освојила турнир
Година Отворено првенство Аустралије Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД у тенису
2002. -
Француска Вирџини Разано
Аустралија Еви Доминиковић
Сједињене Америчке Државе Мариса Ирвин
- -
2003. -
Француска Натали Тозије
Белгија Ким Клајстерс
Јапан Ај Сугијама
-
Украјина Татјана Перебијнис
Венецуела Марија Венто
Пољска Анђелика Виђаја
2004.
Шпанија Магуи Серна
Јужноафричка Република Лизел Хубер
Јапан Ај Сугијама

Луксембург Клодин Шол
Словенија Тина Крижан
Словенија Катарина Среботник
-
Шпанија Кончита Мартинез
Аустрија Барбара Шет
Швајцарска Пати Шнидер
2005.
Тунис Селима Сфар
Русија Анастасија Мишкина
Русија Вера Звонарјова

Тунис Селима Сфар
Француска Емили Лоа
Аустралија Никол Прат

Тунис Селима Сфар
Аустралија Лиса Макшеа
Сједињене Америчке Државе Абигаил Спирс

Тунис Селима Сфар
Шпанија Кончита Мартинез
Шпанија Вирхинија Руано
2006. -
Тунис Селима Сфар
Чешка Квјета Пешке
Италија Франческа Скјавоне

Шпанија Марија Санчез
Зимбабве Кара Блек
Аустралија Рене Стабс

Шпанија Марија Санчез
Јужноафричка Република Лизел Хубер
Индија Сања Мирза
О/И|Поб-пор

У другим колонама је списак тенисерки које су победиле Стефани Коен-Алоро и њену партнерку (прве колоне) на гренд слем турнирима.

Финала ФЕД купа (1)[уреди | уреди извор]

Победе у финалима ФЕД купа (1)
Бр. Година Локација Подлога Победнице Финалисткиње Резултат
1. 2003.[2] Русија Москва Тепих Француска Француска
Француска Амели Моресмо
Француска Мери Пирс
Француска Емили Лоа
Француска Стефани Коен-Алоро
Сједињене Америчке Државе САД
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Сједињене Америчке Државе Александра Стивенсон
Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
4:1

Статистика у Фед купу[уреди | уреди извор]

[3] Победа Пораза Укупно
Појединачно 1 0 1
Парови 0 3 3
Укупно 1 3 4

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Стефани Коен-Алоро на страници женске тениске асоцијације”. Wtatennis.com. Архивирано из оригинала 05. 10. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  2. ^ „Финале Фед купа 2003”. Fedcup.com. Архивирано из оригинала 01. 10. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  3. ^ „Стефани Коен-Алоро на званичној страници Фед купа”. Fedcup.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]