Барбара Шет
Барбара Шет | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||
Надимак | Бабси | ||||||||||
Датум рођења | 10. март 1976. | ||||||||||
Место рођења | Инзбрук, Тирол, Аустрија | ||||||||||
Држављанство | Аустрија | ||||||||||
Висина | 1,76 m | ||||||||||
Маса | 67 kg | ||||||||||
Пребивалиште | Инзбрук, Тирол, Аустрија | ||||||||||
Информације о каријери | |||||||||||
Проф. каријера | 1992 — 2005 | ||||||||||
Игра | десном руком (дворучни бекхенд) | ||||||||||
Зарада | 3.109.510 $ | ||||||||||
Појединачно | |||||||||||
Победе—порази | 349-279 | ||||||||||
Освојени турнири | 3 ВТА, 1 ИТФ | ||||||||||
Изгубљена финала | 3 | ||||||||||
Најбољи пласман | Бр. 7 (13. септембар 1999) | ||||||||||
| |||||||||||
Парови | |||||||||||
Победе—порази | 214-179 | ||||||||||
Освојени турнири | 10 | ||||||||||
Изгубљена финала | 0 | ||||||||||
Најбољи пласман | Бр. 8 (15. јануар 2001) | ||||||||||
Ажурирано: 29. август 2008.. |
Барбара Шет (нем. Barbara Schett; 10. март 1976, Инзбрук, Тирол, Аустрија) је бивша аустријска тенисерка, која се професионално бавила тенисом од 1992, а повукла се након Отвореног првенства Аустралије 2005. године.
Од 1993. до 2004. године, Шет је играла за аустријски тим у Купу федерација, и победила је у 30 од 48 мечева. Такође се такмичила за Аустрију на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју. Тада је у појединачној конкуренцији достигла полуфинале, а такмичила се и у конкуренцији женских парова.
Њене највише позиције на ВТА листи биле су 7. место у појединачној и 8. место у конкуренцији парова. Њен најбољи резултат на Гренд слем турнирима је четвртфинале Отвореног првенства САД, које је достигла 1999. године.
Барбара Шет тренутно ради као тениски коментатор и водитељ, и заједно са тениском легендом Матсом Виландером коментарише мечеве и интервјуише тенисере током гренд слем турнира.
Каријера
[уреди | уреди извор]Дебитовала је у професионалном тенису на турниру у Кицбухелу, за који је примила позивницу организатора. Такође је достигла четвртфинале на ИТФ турнир у Лису, Швајцарска. Године 1992. освојила је прву титулу у каријери, ИТФ турнир у Сарагоси, Шпанија. Ушла је у првих двеста играчица света 1993. године. Достигла је четвртфинала турнира у Кицбухелу и Монпељеу, оба пута као играчица из квалификација.
Дебитовала је на гренд слем турнирима, квалификујући се за Отворено првенство Аустралије 1994. и Ролан Гарос.[1] Такође је достигла своје прво финале на турниру у Линцу. Те године, Барбара Шет је ушла у првих 100 играчица планете, 4. априла, и заузела 99. позицију. Такође је достигла четвртфинале турнира у Јапану и Праг опена.
Године 1995. достигла је полуфинале у Палерму, као и четвртфинале у Прагу. Такође је по први пут заиграла у Фед купу за Аустрију (против САД). Следеће године ушла је у топ 50, заузевши 38. место. Такође је освојила прву титулу у конкуренцији женских парова, турнир у Палерму (партнерка јој је била Џенет Хусарова). Такође је достигла полуфинале турнира прве категорије, Купа Кремља, и четврту рунду Отвореног првенства Аустралије, и победила је тада 8. играчицу планете Магдалену Малејеву на путу до четвртфинала турнира у Амелија Ајланду.
Освојила је своју другу титулу, у градићу Марија Ланковиц 1997. у родној Аустрији. Такође је достигла четврто узастопно полуфинале турнира у Палерму, као и четвртфинале турнира у Хамбургу. Године 1998. играла је два узастопна финала, у Палерму и Бостону, али је у оба изгубила. Такође је играла полуфинала турнира у Хамбургу, Мадриду, Хобарту, Марији Ланковиц и Цириху. Заједно са Пати Шнидер, освојила је титулу у Хамбургу у конкуренцији женских парова.
На путу до полуфинала турнира у Сиднеју, поразила је тада 9. тенисерку света Кончиту Мартинез и 4. Аранчу Санчез Викарио (у полуфиналу ју је победила Мартина Хингис у три сета). Достигла је финале Купа Кремља, турнира прве категорије, као и четвртфинале Отвореног првенства САД. Ушла је у првих 10 тенисерки света, и заузела 7. место, њену највишу позицију на ВТА листи током целе каријере. Такође се квалификовала на ВТА првенство и Гренд слем куп.
Године 2000. освојила је своју трећу титулу на турниру у Клагенфурту. Достигла је седам полуфинала, али је те сезоне такође патила од разних повреда. Повукла се са турнира у Хановеру и Паризу због стомачног вируса, због упале синуса је отказала учешће на турнирима у Хамбургу и Стразбуру, а због инфекције десног стопала није играла на турниру у Линцу. Достигла је полуфинале турнира у Дохи 2001, као и четвртфинала турнира у Бечу и Купа Кремља. Током Отвореног првенства Француске, победила је тада другу тенисерку света Винус Вилијамс. Заједно са Аном Курњиковом, освојила је турнир у Сиднеју, постајући 8. тенисерка планете у конкуренцији женских парова. Такође је, заједно са Џошуом Иглом, била финалисткиња Отвореног првенства Аустралије у конкуренцији мешовитих парова. 2002. годину је завршила на 40. месту ВТА листе. Играла је четвртфинале Роџерс Купа, а освојила је титулу у паровима у Хамбургу (партнерка јој је била Мартина Хингис). Године 2003. је достигла полуфинала турнира у Мадриду, Гоулд Коусту и 3. коло Отвореног првенства Француске. У конкуренцији женских парова, освојила је турнир у Паризу (са Шнидер).
Као 77. играчица планете, победила је 13. тенисерку на ВТА листи, Паолу Суарез у 3. колу Индијан Велс мастерса, али је изгубила у 4. колу од Кончите Мартинез. Играла је четвртфинала у Ешторилу и Хертохенбосу. У конкуренцији парова, освојила је титуле у Паризу (са Шнидер), Будимпешти (са Петром Мандулом) и Стокхолму (са Алишом Молик). То је била њена 10. титула у конкуренцији женских парова, уједно и последња. Такође је с аустријским тимом играла четвртфинале Фед купа, у ком су изгубиле од САД. Тада је нанела Мартини Навратиловој први пораз у Фед купу још од 1975. године. У октобру је рекла како намерава да се повуче након Отвореног првенства Аустралије.
Године 2005. играла је Отворено првенство Аустралије, за које је примила позивницу организатора, и изгубила је већ у првом колу. Победа у првом колу турнира у Велфорду била је њена последња победа у професионалној каријери. Изгубила је у другом колу од тада 26. тенисерке света Данијеле Хантухове, и то је био њен последњи професионални меч.
ВТА финала
[уреди | уреди извор]Појединачно
[уреди | уреди извор]Победе (3 ВТА, 1 ИТФ)
[уреди | уреди извор]Легенда |
Гренд слем (0) |
ВТА шампионат (0) |
Тијер I (0) |
Тијер II (0) |
Тијер III (1) |
Тијер IV (2) |
ИТФ титуле (1) |
Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противница у финалу | Резултат |
1. | 22. март 1992. | Сарагоса, Шпанија | Шљака | Ева Хименес Санс | 6–4, 6–4 |
2. | 21. јул 1996. | Палермо, Италија | Шљака | Сабин Хек | 6–3, 6–3 |
3. | 3. август 1997. | Марија Ланковиц, Аустрија | Шљака | Хенријета Нагјова | 3–6, 6–2, 6–3 |
4. | 16. јул 2000. | Клагенфурт, Аустрија | Шљака | Пати Шнидер | 5–7, 6–4, 6–4 |
Порази (3)
[уреди | уреди извор]- 1998: Палермо (изгубила од Пати Шнидер 6-1, 5-7, 6-2)
- 1998: Бостон (изгубила од Мариан де Сварт 3–6, 7–6, 7–5)
- 1999: Куп Кремља, Москва (изгубила од Натали Тозија 2–6, 6–4, 6–1)
Женски парови
[уреди | уреди извор]Победе (10)
[уреди | уреди извор]Легенда |
Гренд слем (0) |
ВТА шампионат (0) |
Тијер I (0) |
Тијер II (5) |
Тијер III (0) |
Тијер IV и V (5) |
ИТФ титуле (0) |
Гренд слем резултати
[уреди | уреди извор]Турнир | 2005. | 2004. | 2003. | 2002. | 2001. | 2000. | 1999. | 1998. | 1997. | 1996. | 1995. | 1994 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Отворено првенство Аустралије | 2. | 2. | 1. | 3. | 3. | 4. | 4. | 4. | 3. | 4. | 1. | - |
Отворено првенство Француске | - | 1. | 3. | 2. | 4. | 4. | 3. | 1. | 1. | 1. | 1. | 1. |
Вимблдон | - | 1. | 2. | 2. | 3. | 1. | 4. | 2. | 2. | 2. | - | 1. |
Отворено првенство САД | - | 1. | 2. | 2. | 4. | 2. | ЧФ | 3. | 2. | 2. | 1. | 1. |
ВТА пласман на крају сезоне
[уреди | уреди извор]1991. | 1992. | 1993. | 1994. | 1995. | 1996. | 1997. | 1998. | 1999. | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
753 | 299 | 136 | 100 | 83 | 38 | 38 | 23 | 8 | 23 | 21 | 40 | 79 | 88 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sony Ericsson WTA Tour: Barbara Schett (AUT) — Career Highlights Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2018)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Барбара Шет на сајту ВТА
- Барбара Шет Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2017) на сајту ИТФ
- Барбара Шет на сајту Sports-Reference.com (архивирано)