Пређи на садржај

Отворен задњи нелабијализован самогласник

С Википедије, слободне енциклопедије
Самогласници
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Отворен задњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɑ, и одговарајући X-SAMPA симбол је A.

Симбол ɑ се зове писано a јер нема додатне куке на врху што има штампано слово a, која одговара другом самогласнику: отвореном предњем нелабијализованом самогласнику. Писано a, која има свој раван потез доле десно, не треба се помешати са окренуим писаним a, ɒ, која има раван потез горње лево и одговара лабијализованом верзијом овог самогласника: отвореном задњем лабијализованом самогласнику.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Језик Реч ИПА Значење Напомене
Ангор ape [ɑpe] 'отац' [тражи се извор]
Африканс[1] daar [dɑːr] 'тамо'
Арапски стандардни[2] طويل [tˤɑˈwiːl] 'висок' Алофон од дугог и кратког /a/ близу емфатичних сугласника. Види арапску фонологију
Јерменски источнојерменски[2] հաց [hɑt͡sʰ] 'хлеб'
Холандски bad [bɑt] 'купатило' Место изговора варира између дијалеката. Види холандску фонологију
Енглески општи амерички spa [spɑ̟ː] 'бања' Види енглеску фонологију
стандардни енглески
Фински kana [kɑnɑ] 'кокош' Види финску фонологију
Француски[3] pâte [pɑt] 'тесто' Само у дијалектима који разликују pâte од patte. Види француску фонологију
Грузијски[4] გუდ [ɡudɑ] 'кожна торба'
Њемачки Tag [tɑːk] 'дан' У многим дијалектима
Мађарски bal [bɑ̽l] 'лево' Види мађарску фонологију
Навахо ashkii [ɑʃkɪː] 'дечак'
Норвешки hat [hɑːt] 'мржња' Види норвешку фонологију
Немачко-палатски Gott [ɡɑ̽t] 'Бог'
Руски[5] палка [ˈpɑɫkə] 'штап' Појављује се само прије /ɫ/ и после непалатизованог сугласника. Види руску фонологију
Шведски hаt [ˈhɑːt] 'мржња' Види шведску фонологију
  1. ^ Wissing, Daan (2016). „Afrikaans phonology – segment inventory "The unrounded low-central vowel /a/". Taalportaal. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. 
  2. ^ а б Thelwall, Robin; Sa'Adeddin, M. Akram (1990), „Arabic”, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 39, doi:10.1017/S0025100300004266 
  3. ^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874 
  4. ^ Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659 
  5. ^ Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press. стр. 50.