Отишић

Координате: 43° 51′ 15″ С; 16° 27′ 13″ И / 43.85402848186763° С; 16.45357816112797° И / 43.85402848186763; 16.45357816112797
С Википедије, слободне енциклопедије

Отишић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ГрадВрлика
ОбластВрличка крајина
Становништво
 — 2011.23
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 15″ С; 16° 27′ 13″ И / 43.85402848186763° С; 16.45357816112797° И / 43.85402848186763; 16.45357816112797
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина422 m
Отишић на карти Хрватске
Отишић
Отишић
Отишић на карти Хрватске
Отишић на карти Сплитско-далматинске жупаније
Отишић
Отишић
Отишић на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21236 Врлика
Позивни број+385 21

Отишић је насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се 5 км југоисточно од Врлике, између планине Свилаје и ријеке Цетине, односно Перућког језера.

Дијелови Отишића су: Драга Отишићка, Гај, Пољана, Дубрава, Јечмиште, Кривошија, Ограде, Пољице Отишићке, Рудопоље Сињско, Свилаја, Шевина Њива, Таван и Влаке.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској Отишић је био у саставу Републике Српске Крајине. Село је етнички очишћено у хрватској војној операцији Олуја.

Село је занимљиво и по томе што су у њему пронађени налази из каменог и римског доба, те остаци старохришћанске цркве.

У НОБ-у је за вријеме Другог свијетског рата судјеловало 95 становника Отишића.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Отишић је имао само 23 становника.[2]

Број становника по пописима[3]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
1.010 1.099 1.204 1.497 1.657 1.924 1.929 1.957 1.668 1.631 1.534 1.230 1.191 1.006 20 23

Попис становништва у СФРЈ[уреди | уреди извор]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 996 1.052 1.156 1.513
Југословени 6 126 37
Хрвати 2 1 13 12
остали и непознато 2 12 24 9
Укупно 1.006 1.191 1.230 1.534

Црква[уреди | уреди извор]

У селу се налази храм Српске православне цркве Св. Архангел Михаило из 1889. године.[5]

Презимена[уреди | уреди извор]

  • Арамбашић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Борковић — Православци, славе Св. Николу
  • Бошчић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Вујасин — Православци, славе Аранђеловдан и Св. Јована
  • Вукоман — Православци, славе Аранђеловдан
  • Драгић — Православци, славе Св. Јована
  • Деспинић — Православци, славе Св. Јована
  • Гајић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Грубић — Православци, славе Св. Јована
  • Загорац — Православци, славе Св. Николу
  • Јовчић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Катић — Православци, славе Св. Јована
  • Крагуљ — Православци, славе Аранђеловдан
  • Кривошић — Православци, славе Св. Јована
  • Кричковић — Православци, славе Св. Јована
  • Крунић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Мељанац — Православци, славе Св. Јована
  • Новак — Православци, славе Св. Јована и Св. Филипа
  • Петровић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Попадић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Рађен — Православци, славе Св. Јована
  • Ратић — Православци, славе Св. Јована
  • Рнић — Православци, славе Св. Пантелију
  • Росић — Православци, славе Св. Јована
  • Станојевић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Стојановић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Стојсављевић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Суботић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Томић — Православци, славе Св. Јована
  • Трифуновић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Устић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Цвијетић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Шпика — Православци, славе Аранђеловдан

Извори[уреди | уреди извор]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Iz povijesti Dalmacije (str. 122) — Bernard Stulli. ISBN 978-86-7397-073-8.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013. 
  3. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Pravoslavni hram sv. Arhanđela Mihaila

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапа[уреди | уреди извор]

Фотографије[уреди | уреди извор]