Отишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Отишић
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластВрличка крајина
ЖупанијаСплитско-далматинска
ГрадВрлика
Становништво
 — (2011)23
Географске карактеристике
Координате43°51′15″ СГШ; 16°27′13″ ИГД / 43.85402848186763° СГШ; 16.45357816112797° ИГД / 43.85402848186763; 16.45357816112797Координате: 43°51′15″ СГШ; 16°27′13″ ИГД / 43.85402848186763° СГШ; 16.45357816112797° ИГД / 43.85402848186763; 16.45357816112797
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина422 м
Отишић на мапи Хрватске
Отишић
Отишић
Отишић на мапи Хрватске
Отишић на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Отишић
Отишић
Отишић на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21236 Врлика
Позивни број+385 21

Отишић је насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Налази се 4 км југоисточно од Врлике, између планине Свилаје и ријеке Цетине, односно Перућког језера.

Дијелови Отишића су: Драга Отишићка, Гај, Пољана, Дубрава, Јечмиште, Кривошија, Ограде, Пољице Отишићке, Рудопоље Сињско, Свилаја, Шевина Њива, Таван и Влаке.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској је био у саставу Републике Српске Крајине. Село је етнички очишћено у хрватској војној операцији Олуја.

Село је занимљиво и по томе што су у њему пронађени налази из каменог и римског доба, те остаци старохришћанске цркве.

У НОБ-у је за вријеме Другог свијетског рата судјеловало је 95 становника.[1]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Отишић је имао 23 становника.[2]

Број становника по пописима[3]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
1.010 1.099 1.204 1.497 1.657 1.924 1.929 1.957 1.668 1.631 1.534 1.230 1.191 1.006 20 23

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Отишић је имало 1.006 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
996 99,00 %
Југословени
  
6 0,59 %
Хрвати
  
2 0,19 %
неопредељени
  
1 0,09 %
непознато
  
1 0,09 %
укупно: 1.006

Ранији пописи[уреди]

Националност[4] 1981. 1971. 1961.
Срби 1.052 1.156 1.513
Југословени 126 37
Хрвати 1 13 12
остали и непознато 12 24 9
Укупно 1.191 1.230 1.534

Црква[уреди]

У селу се налази храм Српске православне цркве Св. Архангел Михаило из 1889. године.[5]

Презимена[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 978-953-6667-07-9. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

  1. ^ Iz povijesti Dalmacije (str. 122) — Bernard Stulli ISBN 978-86-7397-073-8
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013. 
  3. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Pravoslavni hram sv. Arhanđela Mihaila

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]