Порјечина

Координате: 44° 35′ 54″ С; 18° 23′ 32″ И / 44.598292° С; 18.392093° И / 44.598292; 18.392093
С Википедије, слободне енциклопедије
Порјечина
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаПетрово
Становништво
 — 2013.Пад 501
Географске карактеристике
Координате44° 35′ 54″ С; 18° 23′ 32″ И / 44.598292° С; 18.392093° И / 44.598292; 18.392093
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Порјечина на карти Босне и Херцеговине
Порјечина
Порјечина
Порјечина на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053

Порјечина је насељено мјесто у општини Петрово, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Порјечина укупно је пописан 501 становник.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на падинама планине Озрен, окружена је ријеком Спречом.[1] Од Петрова је удаљена 5 до 7 километара.[1] Источно од Порјечине налази се Калуђерица, а јужно је Кртова.[2] У близини се налази вис Градишник.[1] Неки од засеока у Порјечини су: Бјелани и Тодоровићи.[1]

Назив[уреди | уреди извор]

Кроз насеље протичу двије ријеке, Пониква и Порјечина, по којој је и добило назив.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут се помиње око 1570. године, када је забиљежено да у насељу живи 14 хришћанских домаћинстава.[1] Године 1876. је забиљежено преко 300 становника у преко 40 домаћинстава.[1] Порјечина се од 1971. до 1992. године налазила у саставу општине Грачаница.

Култура[уреди | уреди извор]

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Рођењу пресвете Богородице.[1] Изградња цркве је започета 1990. а 2004. је завршена.[1] Слава Порјечине је Молитва, која се слави 7 дана прије Спасовдана.[1]

Образовање[уреди | уреди извор]

Протојереј Српске православне цркве Ђорђије (Георгије) Марјановић је од аустроугарских власти добио дозволу за отварање школе, која је отворена 4. септембра 1894. године.[1] Ово је најстарија школа на подручју планине Озрен.[1]

Привреда[уреди | уреди извор]

Становниптво се највише бави узгојом пилића и говеда.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

У Порјечини према подацима из 2011. године, живи око 660 становника.[1] Према подацима из 2011, ранијих година је преко 60 породица одселило у Петрово, 20 у Србију, и више од 20 широм свијета.[1] Током распада Југославије и рата, страдало је 36 становника.[1]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 795 826 926 860
Југословени 14 5 6
Муслимани 1 2 2
Црногорци 2
Хрвати 1 1 1
остали и непознато 8 9 7
Укупно 819 842 940 863
Демографија[3]
Година Становника
1961. 863
1971. 940
1981. 842
1991. 819
2013. 501

Презимена[уреди | уреди извор]

  • Марјановић (доселили се 1881. године из Мичијевића), славе Аранђеловдан[1] Породица је у прошлости носила назив Марјановићи-Поповићи, пошто су многи чланови били свештеници Српске православне цркве.[1]
  • Костић, славе Аранђеловдан[1]
  • Максимовић, славе Аранђеловдан[1]
  • Лазаревић, славе Јовандан[1]
  • Недељковић, славе Јовандан[1]
  • Станишић, славе Јовандан[1]
  • Мишановић, славе Јовандан[1]
  • Стевић, славе Јовандан[1]
  • Стефановић, славе Јовандан[1]
  • Благојевић, славе Врачеве[1]
  • Деспотовић, славе Никољдан[1]
  • Јосиповић, славе Никољдан[1]
  • Ђурић, славе Ђурђевдан[1]
  • Илић, славе Светог Симеуна[1]
  • Гаврић[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб „Огњишта: Порјечина”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 18. 12. 2011. 
  2. ^ „Сноп (емисија за пољопривреднике)”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 5. 2012. Приступљено 28. 5. 2012. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порјечина&oldid=26978713”