Општина Петрово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петрово
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Становништво
Становништво (2013.) 6.474
Географске карактеристике
Површина 118,24 km2

Petrovo municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Озрен Петковић (СДС)
Позивни број 53
Веб-сајт Општина Петрово

Општина Петрово је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Петрово. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 6.474 лица.[1]

Географски положај[уреди]

Површина општине Петрово је 118,24 km2 и има 11.620 становника, односно 98,27 ст/km2. Општина се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске.

Општина се граничи са општином Добој (Република Српска), те општинама Добој Исток, Грачаница, Маглај и Лукавац у ФБиХ. Подручје или границе општине означене су највишим врховима Озрена Краљица 883 метара, Крстата плоча 893 метра и Острвица 918 метара надморске висина на југозападу, те коритом ријеке Спрече на североистоку и југоистоку селом Кртова које дијелом припада овој општини, а дијелом општини Лукавац у ФБиХ као и на северозападу са општином Добој границом насељеног места Бољанић. У погледу рељефа 65% територије општине чине брдско-планинско подручје које се благо подиже из равничарског 35% дела територије спречког поља и завршава највишим планинским врховима Озрена. Кроз општину протиче ријека Спреча.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Петрово

Подручје општине Петрово чине насељена мјеста:

Какмуж, Калуђерица (раније Васиљевци и Ступари), Карановац, Кртова, Петрово, Порјечина и Сочковац.

Петрово је једино насељено место градског карактера, а у свих седам насељених места конституисане су месне заједнице. МЗ Какмуж, МЗ Калуђерица, МЗ Карановац, МЗ Кртова, МЗ Петрово, МЗ Порјечина, МЗ Сочковац.

Насељена мјеста 1991.[уреди]

У састав општине Петрово у Републици Српској ушла су сљедећа насељена мјеста пријератних општина:

Историја општине Петрово[уреди]

Формирање општине[уреди]

Општина Петрово је укинута 1962. године, а поново је основана 12. октобра 1991. одлуком привремене Скупштине општине, што је касније озакоњено у Народној скупштини Републике Српске.[2] Званично проглашење општине Петрово утврђено је Законом о српским општинама у СР Босни и Херцеговини, СФРЈ приликом формирања Републике Српске 09. јануара 1992. године, који због избијања ратних дејстава није никада објављен у службеном гласнику. Поновно потврђивање општине Петрово обављено је на седници Народне Скупштине Републике Српске 21. јула 1993. године законом који је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 12/93, истим законом се мења дотадашње име насеља „Босанско Петрово Село“ у данашњи назив „Петрово“ и одређује се назив новог насеља Калуђерица на територији општине. Прије тога насеља општине Петрово припадали су општинама Грачаница и Лукавац.

Грб општине Петрово[уреди]

Грб општине Петрово установљен је одлуком Скупштине општине Петрово на седници одржаној 20. фебруара 1998. године. Грб општине састоји се од штита који обавија крила двоглавог орла са круном изнад. На штиту су унесени знаци који симболизују природна богатства Општине (рудна и житна поља, термо-минералне воде и шумска богатства) у доњем делу, а у средњем делу је означена слика манастира са две српске тробојке на којима је натпис „ПЕТРОВО“ на горњој тробојци која обавија грб Републике Српске и натпис „ОЗРЕН ЗЕМЉА НЕМАЊИЋА“ на доњој тробојци.

Дан и крсна слава општине[уреди]

Дан и Крсна слава Општине је Михољдан[2], 12. октобар, када је 1991. године званично и на свечан начин извршено проглашење општине Петрово.[2]

Сваке године, о Михољдану, 12. октобра, обележава се Дан општине и Крсна слава Општине када се подсећа на враћање и формирање садашње општине Петрово, и даје помен свим жртвама отаџбинског рата. Овај дан обележава се и бројним културним и спортским манифестацијама, а са развојем привреде у наредним годинама овај дан обележаваће се и привредним манифестацијама.

Становништво[уреди]

Према попису из 1991. године насеља Петрово, Какмуж, Карановац, Порјечина и Сочковац имала су 8.403 становника, од чега 7.899 или 94% Срба, 80 или 0,95% Муслимана, 44 или 0,52% Хрвата и 380 или 4,5% осталих. Становништво општине Петрово до 1992. године највећим делом било је радничко са додатним бављењем пољопривредне делатности. До овог периода највећи број становника био је запослен у индустријски развијеном тузланском базену, а и на подручју садашње општине Петрово у предузећима за искоришћавање и прераду азбеста у Петрову, производњу цигларских производа у Соцковцу, искоришћавање и прераду дрвета у Петрову и Карановцу, коришћење термо-минералних вода и производњу течног угљен-диоксида у Какмужу, производњу грађевинских конструкција и елемената у Петрову, производњу дуване амбалаже од пластике у Какмужу, као и перадарским фармама у Карановцу и Порјечини.

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
6.371 98,41 %
Хрвати
  
36 0,55 %
Бошњаци
  
7 0,10 %
Остали
  
33 0,51 %
Неизјашњени
  
27 0,41 %
укупно: 6.474

Култура[уреди]

У општини Петрово развијен је рад са младима, нарочито организације и удружења грађана које окупљају младе и представљају Општину у широј друштвеној заједници. Посебно је развијена активност фудбалског и џудо клуба „Озрен“, Културно-Умјетничког друштва „Милован Гајић“, Одреда извиђача „Свети Никола“ и Црвеног крста. Такође, као омладинска организација у општини Петрово дјелује и Организација за развој креативне активности младих и други клубови младих.

Становништво општине Петрово посебно развија традицију озренског подручја пјевањем изворних пјесама, познатим озренским играма, озренским ношњама и одржавањем великим народних сабора за Огњену Марину 31. јула у Какмужу и Велику Госпојину 28. августа код манастира на Озрену. Један од најпознатијих обичаја у општини Петрово је позната Озренска ношња коју носе све културне групе које постоје у општини.

Народна библиотека Петрово је јавна и централна библиотека општине Петрово. Библиотека врши стручни надзор и организује рад у библиотекама Основне школе и Средње школе. Књижни фонд је богат и разноврстан, а чини га око 15.000 јединица библиотечке грађе.

Манастир Светог Николе[уреди]

Манастир Озрен настао је крајем 13. вијека и од тада па до данас манастир је центар вјерског живота православних Срба на Озрену а и шире. Манастир је саградио српски краљ Драгутин из лозе Немањића, који је у то вријеме владао подручјем Усоре и Соли (дијелови данашње сјеверне Босне).

Туризам[уреди]

У прошлости је на подручју садашње општине Петрово био развијен туризам у прелепим пределима Озрена у чијем је центру, сада насељу Калуђерица[3], смештен манастир Светог Николе на Озрену из 13. века као и изграђени угоститељско-туристички објекти.

Привреда[уреди]

Захваљујући повољном географском положају и великом природном богатству ближег окружења, Петрово је, нарочито у последњих неколико деценија, доживјело интензиван раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових приврендих и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза. У равничарском дијелу општине најчешће се узгајају кукуруз, пшеница, јечам, зоб, раж и др. На брежуљкастим дијеловима развијена је воћарска производња, сточарство, перадарство итд.

Доминантну грану привреде чини дрвопрерада. У последње вријеме све више се отварају фирме за прераду пластике. Упоредо са овим дјелатностима су се развиле и друге привредне дјелатности грађевинарство, саобраћај, трговина, занатство, угоститељство и друге привредне дјелатности. Од привредних ресурса најпознатији је накадашњи рудник азбеста и фабрика течних гасова Техногас Какмуж.

Иако општина Петрово спада у ред изразито неразвијених општина у Републици Српској, њено подручје богато је разним минералним сировинама као што су: азбест, каолин, цигларска глина, термо-минералне и алкалне воде, као и неким племенитим, још увек недовољно истраженим металима.

Политичко уређење[уреди]

Општинска зграда у Петрову

Представнички орган општине је начелник општине Петрово који руководи радом општинске управе, а од органа општинске управе у складу са законским прописима образовани су одељење за општу управу и одељење за привреду, финансије и друштвене делатности.

Последице распада Југославије[уреди]

Током распада Југославије у рату у Босни и Херцеговини, погинуло је 226 становника општине Петрово. Спомен пано жртвама рата налази се на улазу у зграду општине. У центру Општине и насељеном месту Какмуж изграђени су и споменици погинулим борцима рата, а у осталим насељеним местима врше се припреме за изградњу тих споменика.

Кроз Петрово и насељена места ове општине током ратних дејстава прошло је преко 30.000 избеглог становништва као места прихвата и збрињавања несрећних људи са ширег подручја Озрена, од којег броја се око хиљаду људи задржало на овом подручју налазећи привремени смештај за повратак и останак, док је остали део налазило своје збрињавање широм Републике Српске.

Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Петрово: Највише признање председнику Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 10. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  3. РТРС: Почело Озренско драговање, 17. 4. 2010., Приступљено 14. 2. 2013.

Спољашње везе[уреди]