Пјастовска ера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај чланак је део серије о историји Пољске
Историја Пољске
Herb Polski.svg

Пјастовска ера (960—1370) означава историју Пољске под династијом Пјаста од 10. до 14. века.

Оснивање пољске кнежевине (960—1138)[уреди]

Оснивачем пољске државе сматра се кнез Пољана, Мјешко I Пјаст (960—992), вазал немачког цара Отона I и оснивач династије Пјаст, који преводи Пољску у римско хришћанство 966. године. Његов син Болеслав I Храбри шири територију Пољске и крунише се за краља 1025.[1] Његов син Мјешко II (1025—1031) губи освојене територије и краљевску круну због паганског устанка у Пољској (1030—1040) и напада Немаца и Кијевске Русије, али Пољска опстаје као кнежевина.

Период фрагментације (1138—1320)[уреди]

Након смрти кнеза Болеслава III Кривоустог (1102—1138), последњег владара целе Пољске, долази до фрагментације Пољске (1138—1320) на 5 кнежевина (Малопољска (Краков), Мазовија, Великопољска, Померанија и Шлезија) под формалном влашћу великог кнеза у Кракову. Немци користе распарчавање земље и политичку анархију за продор у Пољску. Конрад Мазовски предаје Хелмно Тевтонским витезовима (1226), који освајају Пруску (1230—1283) и источну Померанију (1308—1309). Немачки и јеврејски досељеници стимулишу занатство, трговину и развој градова.[1]

Краљевина Пољска[уреди]

Владислав I Ниски (1320—1333) поново уједињује Пољску (без Шлезије и Помераније), претвара Краков у престоницу и узима титулу краља. Најзад, његов син Казимир III Велики (1333—1370) почиње са ширењем Пољске према истоку (Рутенија, Волинија) и оснива Краковски универзитет (1364).

Изумирањем династије Пјаста, 1370. круна прелази на Луја I Анжујског, краља Угарске, чија се ћерка Хедвига удаје 1386. за Јогаила, великог кнеза Литваније, који започиње нову династију Јагелонаца.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Nikitović, Veljko (2005). VELIKA tematska enciklopedija Larousse. Beograd: Mono&Manana. стр. tom 1. ISBN 978-86-7804-018-4. 

Литература[уреди]