Казимир III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Казимир III Велики
CasimirtheGreat.jpg
Казимир III Велики, рад Јана Матејка
Датум рођења (1310-04-30)30. април 1310.
Место рођења Краков
Датум смрти 5. новембар 1370.(1370-11-05) (60 год.)
Место смрти Краков
Династија Пјастови
Отац Владислав I Пјаст
Мајка Јадвига од Калиша
Супружник Aldona of Lithuania, Adelaide of Hesse, Christina Rokiczana, Hedwig of Sagan
Потомство Elizabeth of Poland, Duchess of Pomerania, Cunigunde of Poland, Anna of Poland, Countess of Celje
Краљ Пољске
Претходник Владислав I Кратки ("the Elbow-high")
Наследник Louis I of Hungary

Казимир III Велики (пољ. Kazimierz III Wielki; 13101370) је био краљ Пољске (1333—1370). Био је последњи краљ Пољске из династије Пјастова. Проширио је Пољску два пута, основао је свеучилиште у Кракову 1364. и донео је 1347. законик зван Статути Казимира Великог.

Биографија[уреди]

Рођен је у Кракову. Казимир Велики се најпре оженио ћерком кнеза Литваније Гедиминаса. Женио се 4 пута и имао петоро деце, али није имао мушког потомка, односно није имао законитог мушког наследника престола. Када је он умро 1370. наследио га је сестрић Лудовик I Анжујски, па је Пољска била у персоналној унији са Угарском.

Ситуација у Пољској[уреди]

У тренутку његова ступања на власт, Пољска се налазила у тешком положају. Шлеска је пала под власт Бохемије, Мазовија је деломично припадала Чесима, деломично немачким витезовима, Поморје је такође било изгубљено. Пољска је била окружена непријатељима, који су отимали град за градом. Пољска економија је била упропаштена, а земља је била исцрпљена ратом и са много мање становништва.

Велики краљ[уреди]

Саркопфаг Казимира Великог у катедрали Вавел

Казимир Велики је једини пољски краљ, који је добио у пољској историји епитет „Велики“, а то је и заслуживао. И Болеслав Храбри се једном звао Велики, али не више. Када је Казимир Велики примао круну, био је у опасности, јер му нису то признавали и звали су га краљ Кракова. Проширио је територију Пољске, тако да је постала дупло већа. Већином се проширио на територије данашње Украјине. Пољска је током његове владавине постала много богатија и просперитетнија земља. Одмах на почетку своје власти, склопио је многобројне мировне споразуме са суседима, да би добио времена да подигне посусталу пољску економију. Са Мађарима је склопио споразум 1334, са Чесима је склопио Вишеградски мир 1336, а са немачким редом 1343. године.

Касније када је економија ојачала водио је многобројне ратове. Освојио је Рутенију и Галицију 1366. године. Саградио је бројне замкове, реформирао је пољску војску и пољске законе.

Велики законодавац[уреди]

Познат је као велики законодавац. Законе који су звани и Статути Казимира Великог донио је 1347. године. У исто време цар Душан доноси 1349. Душанов законик, а Карло IV свој законик.

Законици указују на настанак модерних држава у источној Европи. Ограничио је и каматне стопе, које су могли Јевреји зарачунавати хришћанима. Ограничио их је на 8% годишње, а пре тога су биле 100—180%. Због значајне инфлације нове ниже каматне стопе донеле су губитке јеврејским посуђивачима новца. Та мера је донесена након притиска пољског племства (шљахте) и Сејма, који су били главни посуђивачи новца од Јевреја.

Основао универзитет[уреди]

Основао је Универзитет у Кракову 1364, а његова смрт је зауставила развој универзитета. У приближно исто време основани су први универзитети у источној Европи. Универзитет у Прагу је основано 1348, у Кракову 1364, у Бечу 1365. и Печуху 1367. године. Оснивање универзитета у источној Европи говорило је о културном нивоу држава, које су ојачале док је у западној Европи била криза због Стогодишњег рата и раздобља нестабилности у Немачкој након смрти Фридриха II.

Уступци шљахти[уреди]

Већа из доба власти Казимира Великог

Да би добио подршку племића (шљахте) је био принуђен да им да многобројне привилегије и уступке. Подршка племића му је посебно била значајна за вођење ратова. Давањем уступака и привилегија шљахти, они се уздижу изнад становника градова.

Споразумом из Тренчина 1335. Казимир Велики се одриче полагања права на Шлеску. У Буди 1355. пристаје да његов нећак и син угарског краља Карла Роберта Лудовик I Анжујски постане његов наследник. У замену за све то смањује се пореско оптерећење шљахте и нису више били обавезни да плаћају војне експедиције ван Пољске. Ти потези су касније довели до раста јединствене племићке демократије у Пољско-литванској заједници.

Пошто није имао мушких наследника, одлучио је да наследник буде син његове сестре Елизабете, која је била краљица Угарске. Тако је Лудовик I Анжујски после њега постао краљ и Угарске и Пољске. Многи утицајни пољски племићи били су незадовољни персоналном унијом са Угарском, па након Лудовикове смрти нису пристали да Лудовикова ћерка Марија Угарска постане њихова краљица, него су одабрали Маријину млађу сестру Јадвигу Пољску и тиме су повратили пољску независност.

Односи са пољским Јеврејима[уреди]

Потврдио је привилегије, које су претходни краљеви дали Јеврејима. Увео је смртну казну, за оне који су киднаповали јеврејску децу, да би их покатоличавали. Увео је и велике казне за нападе на јеврејска гробља. Јевреја је било у Пољској и пре Казимира Великог, али он допушта насељавање у великом броју.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Casimir II the Just
 
 
 
 
 
 
 
8. Конрад Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Јелена Пшемисл Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
4. Казимир I Кујавски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Svyatoslav III Igorevich
 
 
 
 
 
 
 
9. Agafia of Rus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јарослава Рјуриковна
 
 
 
 
 
 
 
2. Владислав I Кратки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Мјешко IV
 
 
 
 
 
 
 
10. Казимир I Ополски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ludmilla
 
 
 
 
 
 
 
5. Ефросинија од Ополе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Wiola-Wencisława
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Казимир III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Odon of Poznań
 
 
 
 
 
 
 
12. Władysław Odonic
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Viacheslava of Halych
 
 
 
 
 
 
 
6. Boleslaus the Pious of Greater Poland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Jadwiga of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јадвига од Калиша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
14. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
7. Blessed Jolenta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]