Радивој Шајтинац

С Википедије, слободне енциклопедије
Радивој Шајтинац
Радивој Шајтинац
Лични подаци
Пуно имеРадивој Шајтинац
Датум рођења(1949-03-01)1. март 1949.(75 год.)
Место рођењаЗрењанин, ФНРЈ

Радивој Шајтинац (Зрењанин, 1. март 1949) српски је књижевник.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

У родном граду завршава основну школу и гимназију. Године 1968. уписује Филолошки факултет Универзитета у Београду, групу за Општу књижевност са теоријом.[1] Након четири године враћа се у Зрењанин и запошљава у Дому омладине као уредник културно-уметничког програма. Потом прелази у Центар за културу на истоимено радно место а затим у Градску библиотеку “Жарко Зрењанин” где постаје уредник издавачког сектора и часописа „Улазница“. Године 1978, по изградњи и формирању новог Дома младости, враћа у ту институцију на радно место главног и одговорног уредника програма, на којој је све до 1990. године када одлази у инвалидску пензију.

У периоду од 1995. године до 2005. године по други пут обавља дужност главног уредника часописа за књижевност и културу „Улазница“.[1]

Скоро 45 година бави се књижевним радом. Пише поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бави се драматургијом и превођењем с руског и енглеског језика.[1] Превођен на енглески, руски, немачки, шпански, мађарски, фински, француски, словачки, пољски, словеначки, турски и македонски језик.

Члан је Друштва књижевника Војводине и Српског књижевног друштва. Од јануара 2015. године члан је Српског ПЕН Центра.

Ожењен је Мирјаном Шајтинац, глумицом Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Отац је књижевника Угљеше и драматурга Људмиле.

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге песама[1][уреди | уреди извор]

  • Оружје људски рањено, Улазница, Зрењанин, 1970.
  • Шуми се враћају прагови, Центар за културу, Зрењанин, 1974.
  • Даровно путовање, Матица српска, Нови Сад, 1978.
  • Панглосов извештај, Просвета, Београд, 1982.
  • Сузе у лунапарку, Братство-јединство (Светови ), Нови Сад, 1987.
  • Оченаш на Тајмс-скверу, Четврти талас (В. Деспотов), Нови Сад,1991.
  • Оловни долов, Градска библиотека Зрењанин, Зрењанин, 1995.
  • Лед и млеко, Народна књига, Београд, 2003.
  • Пси верса, Народна књига, Београд, 2005.
  • Кањишка монотипија (двојезично издање на српском и мађарском), Кањижа, 2007.
  • Стара кантина, Адреса, Нови Сад, 2011.
  • Северни изговор, Повеља, Краљево, 2011.
  • Зло цвећа, Браничево, Пожаревац, 2013.
  • Ди ?, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште, 2014.
  • Псећа суза, Дерета, Београд, 2014.
  • Микеланђелов помоћник, Геопоетика, Београд, 2023.[5]

Књиге прозе[1]

  • Банатска читанка (три издања), Зрењанин 1991, Зрењанин 2005, Панчево 2008,
  • Мој бегејски део света, Градска библиотека Зрењанин, Зрењанин, 1994.
  • Бајке о грму, Иро РАД, Београд, 1995.
  • Чеховија, Просвета, Београд, 1996,
  • Вез у ваздуху, Просвета, Београд,1998.
  • Жртве бидермајера, Геопоетика, Београд, 2000.
  • Сибилски гласови, Геопоетика, Београд, 2001.
  • Нада станује на крају града (са Угљешом Шајтинцем, СКЦ, Београд, 2002.
  • Водено дете, Гопоетика, Београд, 2004.
  • Причица, Дерета, Београд, 2005.
  • Кинеско двориште, Дневник, Нови Сад, 2006.
  • Лyрик-клиник, Геопоетика, Београд, 2009.
  • Дилинкуца - кратке фришке банатске бајке (са Људмилом Шајтинац), Библиотека Бранко Радичевић, Житиште, 2012.

Књиге есеја [1]

  • Демогоргон, Градска библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин,1990.
  • Хотел Чарнојевић, Матица српска, Нови Сад, 1989.
  • Хајка на Актеона, Градска библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин,1997.

Изведене драме

  • Цвеће и смрт старог Луке, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин;
  • Банатикон, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин;
  • Банатикон, опет, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин,
  • Дечак и звезда, представа за децу, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин,
  • Љупчетови снови, представа за децу, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин,
  • Фала Богу и ја сам се разболело, монодрама, независна продукција и Камерна сцена позоришта „Тоша Јовановић“, Зрењанин,
  • Стева Светликов, монодрама, Народно позориште Кикинда,
  • Атлантска веза, радио-драма, Драмска редакција Радио Новог Сада,

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Радивој Шајтинац”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ а б в „РАДИВОЈ ШАЈТИНАЦ”. prosefest.rs. Приступљено 5. 2. 2024. 
  3. ^ Хајка на поезију, хајка на бесмртну звер („Политика”, 21. април 2020)
  4. ^ „Радивој Шајтинац први је добитник награде "Милан Ненадић". ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 28. 11. 2023. 
  5. ^ Вулићевић, Марина. „Нова књига Радивоја Шајтинца”. Politika Online. Приступљено 2023-06-04. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994. pp. 273,
  • Ко је ко у Србији 95, Библиофон, 1995. pp. 564,

Спољашње везе[уреди | уреди извор]