Разговор:Наполеон I Бонапарта/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поданслов
Опширан сажетак? хехехех... То је исто као да си рекао малена кућерина...--Maduixa 13:37, 5. март 2007. (CET)
Директорат или Директоријум? -- JustUser JustTalk 00:45, 7. април 2007. (CEST)
Неки предлози
Мислим да Ветерло и Владавину сто дана треба ставити у посебне одељке. --Vojvoda 17:21, 27. мај 2007. (CEST)
Шта је ово?
Шта је артиљеријске морнарице? --Vojvoda 14:22, 11. јул 2007. (CEST)
Коронација
Да ли постоји неки разлог да у кутијици пише коронација, или може крунисање? -- Обрадовић Горан (разговор) 06:34, 30. децембар 2008. (CET)
Хехе, иако знам да је coronation крунисање, ову реч први пут чујем. -- Bojan Razgovor 06:41, 30. децембар 2008. (CET)
- Преправљено. --ФилиП ^_^ 06:59, 30. децембар 2008. (CET)
Drugi uvod-treba spojiti mozda
Већ као млад, Наполеон је био учесник Француске револуције као командант где је водио успешне битке против побуњеног Тулона, те том приликом постао бригадни генерал, а следеће године чак и командант артиљерије у Паризу. Већ 1796. године Наполеон је именован за главног заповедника војске која се спремала за поход на Италију. После неколико сјајних победа против Аустријанаца на подручју Италије, Наполеон Аустријанце присиљава на потписивање мира помоћу којег је Француска добила део Белгије под условом одрицања Ломбардије. У намери да свом највећем конкуренту, Енглеској зада тежак ударац и пресече привредну комуникацију са Индијом, Наполеон је 1798. године предузео поход против Египта, али је Французима тада нанесен тежак пораз код Абукира. Након тога Наполеон није имао времена за "поправни испит" већ се морао вратити у Француску да би смирио друштвене немире. У опасности од наставка ширења побуне, грађанска класа подржала је Наполеона и његове планове. Уз њихову подршку, Наполеон је 1799. године извршио државни удар и на основу новог Устава он је као први конзул постао господар Француске у којој је буржоазија осигурала свој владајући положај. 1802. године, Наполеон се проглашава доживотним конзулом, а 1804. године и за Цара Француске.
Његова владавина обележена је сталним ратовима. У периоду између 1799. до 1805. године, Наполеон је водио успешне ратове против Аустрије. Након пораза у Италији, који се завршио његовим освајања Ломбардије, Аустрија је поново доживела пораз код Аустерлица 1805. године. Захваљујући тој победи, Наполеон је Француској припојио Венецију, Истру, Далмацију, те наредио Италијанима да га признају за краља Италије. Затим се Аустрија морала одрећи и немачких провинција, од којих је Наполеон формирао Рајнски савез.
Победом над Пруском 1807. године, Наполеон је створио Вестфалску краљевину, а од пољских делова Пруске Варшавско војводство.
Са својим највећим конкурентом, Енглеском, Наполеон је имао мање среће. После пораза у Египту, Наполеонова флота била је поражена и у бици код Трафалгара. Схвативши да са Енглеском није лако ратовати, Наполеон објављује Декрет о континенталној блокади којом је Енглеској затворио европско тржиште. У страху од могућег тајног трговања Енглеске са Шпанијом или Португалијом, Наполеон осваја и те две земље. До 1812. године, Наполеон је био на врхунцу своје моћи. Скоро читава Европа била је под његовом влашћу. Међу народом се јављају буне, док је Енглеска и даље била индустријска велесила. Када је схватио да је Русија трговала са Енглеском, Наполеон одлучује да против ње предузме војни поход. Огромна Наполеонова војска, са чак 700000 војника у јуну 1812. године креће према територији Русије. Пресудна и кобна битка за Наполеона одиграла се у селу Бородино, недалеко од Москве. Мећутим, хладна и сурова руска клима на коју Европљани нису били навикли довела је до коначног слома великог француског војсковође. Из Русије се вратило мање од 10000 војника. Његов пораз у Русији навео је Пруску, Аустрију, Енглеску, Русију и Шведску да створе коалицију која је довела до коначног слома Наполеона у Бици народа крај Лајпцига. Абдицирао 11. априла 1814. у дворцу Фонтенбло у корист свог малолетног сина. Уз тешке напоре, Наполеон се још једном успео вратити на власт, 20. марта 1815, али је у бици код Ватерлоа дефинитивно потучен, 18. јуна 1815, након чега је абдицирао други пут и протеран на острво Св. Јелена где је умро, највероватније од рака желуца, мада је могуће и да је био отрован, 5. маја 1821.
PITANJE!!!
da li neko zna u cemu je znacaj napoleonovog kodeksa????
Наполеон I Бонапарта | ||
---|---|---|
Цар Француске | ||
Наполеон Бонапарта у својој радној соби. Жак-Луј Давид (1812) | ||
Владао | 20. март 1804 – 6. април 1814 1. март 1815 – 22. јун 1815 | |
Крунисање | 2. децембар 1804 | |
Пуно име | Наполеон Бонапарта | |
Титула | Краљ Италије Медијатор Швајцарске Конфедерације Протектор Рајнске конфедерације | |
Рођен | 15. август 1769 Ајачо, Корзика | |
Преминуо | 5. мај 1821 (51 година) Света Јелена | |
Претходник | Луј XVI | |
Наследник | Луј XVIII | |
Син | Наполеон II Бонапарта | |
Краљевска кућа | Бонапарта | |
Отац | Карло Буонапарте | |
Мајка | Летиција Рамолино |
Кандидат за добар чланак на расправи
Чланак је већ изгубио статус сјајног, али задовољава критеријуме за добар. Расправа траје до:28. децембра 2012. (19:35) -- Ašhabad (разговор) 19:36, 21. децембар 2012. (CET)
Коментари
Коментар: Једини проблем који сам одмах запазио — пет референци на оволики текст. Верујем да неће бити проблем пронаћи изворе, ако су чињенице тачне, јер ипак је то Наполеон. Кад се овај проблем реши, онда треба причати о мање битним стварима. --Павлица причај 20:09, 21. децембар 2012. (CET)
Мислим да би много боље било да неко ко има времена мало прелиста чланак, убаци додатне референце и да му вратимо статус сјајног. --НиколаБ (разговор) 20:13, 21. децембар 2012. (CET)
- Stavite „traži se izvor” na mesta koja treba referencirati, pa ćemo tražiti izvore --Ašhabad (разговор) 12:08, 22. децембар 2012. (CET)
Слажем се са Павлицом и Николом, прво у очи упада недостатак референци. Касније ћу прочитати чланак и исправити ако нешто треба да се исправи.--Марко Станојевић (разговор) 12:08, 23. децембар 2012. (CET)
Пола чланка сам прочитао, пола ћу вечерас. Исправио сам неке ситне грешкице, али мораш да убациш изворе. Или убаци књигу коју си користио и наведи од које до које стране или ако си користио са интернета стави линк који ће водити ка њему. Да ја не дужим имаш овде све објашњено. И да ако можеш мало другачије да напишеш ову реченицу:Породица се населила у Фиренци, па се касније расцепила на две гране.--Марко Станојевић (разговор) 12:46, 24. децембар 2012. (CET)
Официрска каријера
Мало ми је сумњиво да је био потпуковник, па „промовисан“ у капетана, а онда скочио на бригадног генерала. Бојим се да је неко нешто лоше превео, највероватније овог „капетана“. --В. Бургић (разговор) 23:40, 6. април 2015. (CEST)
Добро је преведено изгледа. Прво је био second lieutenant француске војске, па потпуковник (lieutenant colonel) корзиканских добровољаца, па капетан француске војске. -- Bojan Razgovor 16:40, 8. април 2015. (CEST)