Razgovor:Napoleon I Bonaparta/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podanslov
Opširan sažetak? heheheh... To je isto kao da si rekao malena kućerina...--Maduixa 13:37, 5. mart 2007. (CET)
Direktorat ili Direktorijum? -- JustUser JustTalk 00:45, 7. april 2007. (CEST)
Neki predlozi
Mislim da Veterlo i Vladavinu sto dana treba staviti u posebne odeljke. --Vojvoda 17:21, 27. maj 2007. (CEST)
Šta je ovo?
Šta je artiljerijske mornarice? --Vojvoda 14:22, 11. jul 2007. (CEST)
Koronacija
Da li postoji neki razlog da u kutijici piše koronacija, ili može krunisanje? -- Обрадовић Горан (разговор) 06:34, 30. decembar 2008. (CET)
Hehe, iako znam da je coronation krunisanje, ovu reč prvi put čujem. -- Bojan Razgovor 06:41, 30. decembar 2008. (CET)
- Prepravljeno. --FiliP ^_^ 06:59, 30. decembar 2008. (CET)
Drugi uvod-treba spojiti mozda
Već kao mlad, Napoleon je bio učesnik Francuske revolucije kao komandant gde je vodio uspešne bitke protiv pobunjenog Tulona, te tom prilikom postao brigadni general, a sledeće godine čak i komandant artiljerije u Parizu. Već 1796. godine Napoleon je imenovan za glavnog zapovednika vojske koja se spremala za pohod na Italiju. Posle nekoliko sjajnih pobeda protiv Austrijanaca na području Italije, Napoleon Austrijance prisiljava na potpisivanje mira pomoću kojeg je Francuska dobila deo Belgije pod uslovom odricanja Lombardije. U nameri da svom najvećem konkurentu, Engleskoj zada težak udarac i preseče privrednu komunikaciju sa Indijom, Napoleon je 1798. godine preduzeo pohod protiv Egipta, ali je Francuzima tada nanesen težak poraz kod Abukira. Nakon toga Napoleon nije imao vremena za "popravni ispit" već se morao vratiti u Francusku da bi smirio društvene nemire. U opasnosti od nastavka širenja pobune, građanska klasa podržala je Napoleona i njegove planove. Uz njihovu podršku, Napoleon je 1799. godine izvršio državni udar i na osnovu novog Ustava on je kao prvi konzul postao gospodar Francuske u kojoj je buržoazija osigurala svoj vladajući položaj. 1802. godine, Napoleon se proglašava doživotnim konzulom, a 1804. godine i za Cara Francuske.
Njegova vladavina obeležena je stalnim ratovima. U periodu između 1799. do 1805. godine, Napoleon je vodio uspešne ratove protiv Austrije. Nakon poraza u Italiji, koji se završio njegovim osvajanja Lombardije, Austrija je ponovo doživela poraz kod Austerlica 1805. godine. Zahvaljujući toj pobedi, Napoleon je Francuskoj pripojio Veneciju, Istru, Dalmaciju, te naredio Italijanima da ga priznaju za kralja Italije. Zatim se Austrija morala odreći i nemačkih provincija, od kojih je Napoleon formirao Rajnski savez.
Pobedom nad Pruskom 1807. godine, Napoleon je stvorio Vestfalsku kraljevinu, a od poljskih delova Pruske Varšavsko vojvodstvo.
Sa svojim najvećim konkurentom, Engleskom, Napoleon je imao manje sreće. Posle poraza u Egiptu, Napoleonova flota bila je poražena i u bici kod Trafalgara. Shvativši da sa Engleskom nije lako ratovati, Napoleon objavljuje Dekret o kontinentalnoj blokadi kojom je Engleskoj zatvorio evropsko tržište. U strahu od mogućeg tajnog trgovanja Engleske sa Španijom ili Portugalijom, Napoleon osvaja i te dve zemlje. Do 1812. godine, Napoleon je bio na vrhuncu svoje moći. Skoro čitava Evropa bila je pod njegovom vlašću. Među narodom se javljaju bune, dok je Engleska i dalje bila industrijska velesila. Kada je shvatio da je Rusija trgovala sa Engleskom, Napoleon odlučuje da protiv nje preduzme vojni pohod. Ogromna Napoleonova vojska, sa čak 700000 vojnika u junu 1812. godine kreće prema teritoriji Rusije. Presudna i kobna bitka za Napoleona odigrala se u selu Borodino, nedaleko od Moskve. Mećutim, hladna i surova ruska klima na koju Evropljani nisu bili navikli dovela je do konačnog sloma velikog francuskog vojskovođe. Iz Rusije se vratilo manje od 10000 vojnika. Njegov poraz u Rusiji naveo je Prusku, Austriju, Englesku, Rusiju i Švedsku da stvore koaliciju koja je dovela do konačnog sloma Napoleona u Bici naroda kraj Lajpciga. Abdicirao 11. aprila 1814. u dvorcu Fontenblo u korist svog maloletnog sina. Uz teške napore, Napoleon se još jednom uspeo vratiti na vlast, 20. marta 1815, ali je u bici kod Vaterloa definitivno potučen, 18. juna 1815, nakon čega je abdicirao drugi put i proteran na ostrvo Sv. Jelena gde je umro, najverovatnije od raka želuca, mada je moguće i da je bio otrovan, 5. maja 1821.
PITANJE!!!
da li neko zna u cemu je znacaj napoleonovog kodeksa????
| Napoleon I Bonaparta | ||
|---|---|---|
| Car Francuske | ||
 | ||
| Napoleon Bonaparta u svojoj radnoj sobi. Žak-Luj David (1812) | ||
| Vladao | 20. mart 1804 – 6. april 1814 1. mart 1815 – 22. jun 1815 | |
| Krunisanje | 2. decembar 1804 | |
| Puno ime | Napoleon Bonaparta | |
| Titula | Kralj Italije Medijator Švajcarske Konfederacije Protektor Rajnske konfederacije | |
| Rođen | 15. avgust 1769 Ajačo, Korzika
| |
| Preminuo | 5. maj 1821 (51 godina) Sveta Jelena | |
| Prethodnik | Luj XVI | |
| Naslednik | Luj XVIII | |
| Sin | Napoleon II Bonaparta | |
| Kraljevska kuća | Bonaparta | |
| Otac | Karlo Buonaparte | |
| Majka | Leticija Ramolino | |
Kandidat za dobar članak na raspravi
Članak je već izgubio status sjajnog, ali zadovoljava kriterijume za dobar. Rasprava traje do:28. decembra 2012. (19:35) -- Ašhabad (razgovor) 19:36, 21. decembar 2012. (CET)
Komentari
Komentar: Jedini problem koji sam odmah zapazio — pet referenci na ovoliki tekst. Verujem da neće biti problem pronaći izvore, ako su činjenice tačne, jer ipak je to Napoleon. Kad se ovaj problem reši, onda treba pričati o manje bitnim stvarima. --Pavlica pričaj 20:09, 21. decembar 2012. (CET)
Mislim da bi mnogo bolje bilo da neko ko ima vremena malo prelista članak, ubaci dodatne reference i da mu vratimo status sjajnog. --NikolaB (razgovor) 20:13, 21. decembar 2012. (CET)
- Stavite „traži se izvor” na mesta koja treba referencirati, pa ćemo tražiti izvore --Ašhabad (razgovor) 12:08, 22. decembar 2012. (CET)
Slažem se sa Pavlicom i Nikolom, prvo u oči upada nedostatak referenci. Kasnije ću pročitati članak i ispraviti ako nešto treba da se ispravi.--Marko Stanojević (razgovor) 12:08, 23. decembar 2012. (CET)
Pola članka sam pročitao, pola ću večeras. Ispravio sam neke sitne greškice, ali moraš da ubaciš izvore. Ili ubaci knjigu koju si koristio i navedi od koje do koje strane ili ako si koristio sa interneta stavi link koji će voditi ka njemu. Da ja ne dužim imaš ovde sve objašnjeno. I da ako možeš malo drugačije da napišeš ovu rečenicu:Porodica se naselila u Firenci, pa se kasnije rascepila na dve grane.--Marko Stanojević (razgovor) 12:46, 24. decembar 2012. (CET)
Oficirska karijera
Malo mi je sumnjivo da je bio potpukovnik, pa „promovisan“ u kapetana, a onda skočio na brigadnog generala. Bojim se da je neko nešto loše preveo, najverovatnije ovog „kapetana“. --V. Burgić (razgovor) 23:40, 6. april 2015. (CEST)
Dobro je prevedeno izgleda. Prvo je bio second lieutenant francuske vojske, pa potpukovnik (lieutenant colonel) korzikanskih dobrovoljaca, pa kapetan francuske vojske. -- Bojan Razgovor 16:40, 8. april 2015. (CEST)