Сара Карађорђевић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Сара Карађорђевић | |
|---|---|
.png) Слика из новинског чланка портрета Сарке Карађорђевић (Анастасијевић) из 1856. године. Портет је сликао Јован Поповић, а оригинал је она предала Београдском универзитету. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Сара Карађорђевић |
| Датум рођења | 27. април 1836. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 28. април 1931. (95 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Породица | |
| Супружник | Ђорђе Карађорђевић |
| Потомство | Алекса Карађорђевић, Божидар Карађорђевић |
| Родитељи | Миша Анастасијевић |
| Династија | Карађорђевићи |
Сара (Сарка) Карађорђевић, рођена Анастасијевић (Београд, 27. април 1836 — Париз, 28. април 1931[1]), је била супруга Ђорђа Карађорђевића, унука Карађорђевог, и ћерка капетана Мише Анастасијевића.
Биографија[уреди | уреди извор]
Сара је рођена 1836. као пета и најмлађа ћерка Мише Анастасијевића и Христине Урошевић. Школовала се у Паризу, а говорила је француски и немачки језик.
У жељи да му кћи постане принцеза, капетан Миша ју је удао 10. маја 1856. за Ђорђа Карађорђевића, руског официра и Карађорђевог унука, а палата коју је подигао да буде њихова резиденција, после неуспеха да Ђорђа доведе на чело Србије постаје „Капетан Мишино здање”. После удаје, Сара се страствено мешала у политику и династичке борбе за престо.
Умрла је 1931. године у Паризу. Њен секретар Жика Ранковић је купио гробницу на своје име, па је после сахране продао и Сара је одатле избачена.[2]
Портрет из 1856.[уреди | уреди извор]
Новине Време су 4. фебруара 1930. објавиле вест да је Сарка Карађорђевић предала Београдском универзитету њен и портрет њеног мужа Ђорђа, који је сликао Јован Поповић. Ђорђев портрет је био из 1852, а Саркин из 1856. Тадашњи ректор универзитета др Чедомиљ Митровић је од Сарке пошиљку из Берлина примио пар дана пре објаве вести, уз њену жељу и посвету да се њен и портрет њеног мужа поставе поред портрета њеног оца капетана Мише Анастасијевића. Жеља јој је била услишена, и оба портрета су била постављена на жељеном месту у ректорској соби, и налазила су се са леве и десне стране капетана Мише. Портрети до тада нису били познати широј јавности, а у Београд су дошли посредством чувеног београдског адвоката Симе Адање.[3]
Потомство[уреди | уреди извор]
Ђорђе и Сара су имали два сина:
Ниједан од њихова два сина није имао потомака.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 2. Миша Анастасијевић | ||||||||||||||||
| 1. Сара Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 3. Христина Урошевић | ||||||||||||||||
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Кнез Ђорђе | 1827. | 14. август 1884. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Кнез Алекса | .jpg) |
10. јун 1859. | 15. фебруар 1920. | Дарија Прат |
| Кнез Божидар | 11. јануар 1862. | 14. април 1908. | није се женио |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Српски биографски речник - том 4. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Милан Јовановић Стојимировић: Дневник 1936–1941 (НИН, 24. мај 2001)
- ^ „Кнегиња Сарка Карађорђевић поклонила је Београдском универзитету два драгоцена стара портрета, свој и свог мужа Ђорђа Карађорђевића, радове чувеног Јована Поповића”. digitalna.nb.rs. Време. 4. фебруар 1930. Приступљено 11. август 2023. „Вест на десном делу треће стране”
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Српско наслеђе: Од Црног Ђорђа до Ђурђевка Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- Чланак на сајту на ru.rodovid.org (језик: руски)
- Сара Kарађорђевић - Kнегиња која је желела све