Славјаносербск
| Славјаносербск | |
|---|---|
 Славјаносербск | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Луганска област |
| Основан | 1753. као село Подгорноје (рус. Подгорное; или Пидгирне, укр. Підгірне) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 9.127 |
| — густина | 1.825,4 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 41′ 39″ С; 38° 58′ 50″ И / 48.694151° С; 38.980522° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Површина | 5 km2 |
  Славјаносербск Славјаносербск на карти Украјине | |
Славјаносербск (рус. Славяносербск) или Словјаносербск (укр. Слов'яносербськ), је градић у источној Украјини и центар Славјаносербског рејона у Луганској области. Некад је то био град у саставу Славјаносербије у царској Русији.
Град се од 2014. године налази под контролом Луганске Народне Републике (ЛНР).[1]
Етимологија имена
[уреди | уреди извор]Град је добио име по Србима који су се населили у те крајеве Руске Империје за време Катарине Велике и управе Турака и Хабзбурга над српским земљама. Међутим, извесно време (на почетку) се звало и српски шанац Доњецкоје (рус. Донецкое; или Доњецке, укр. Донецьке), између 1784–1817. године.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Место су основали 1753. године српски граничари исељеници из аустријске Потиско-поморишке границе. Оно је у то време било у слабо насељеном подручју Харковске губерније. Колонизацију Срба водили су пуковници – руски генерали Јован Хорват и Рајко Прерадовић.[3] Српски насељенички пук је међутим постојао врло кратко, између 1753-1765. године.
Насеље 8. рота (Подгорноје, рус. Подгорное; или Пидгирне, укр. Підгірне) основано такође 1753. године, постало је касније део Славјаносербска. У 8. роти је првобитно била посада 82 граничара, под командом српске официрске породице Сабов. Прво је командовао капетан Стефан Сабов, а којег је наследио син мајор Лазар Сабов.
Мајор Лазар Сабов је 1761. године саградио у месту православну дрвену цркву посвећену Св. архиђакону Стефану.[4] Храм је освећен 1762. године. Године 1784. додате су цркви три мале бочне капеле. До средине 19. века наводно није постојала основна школа у насељу. Године 1813. у месту је подигнута нова православна камена црква посвећена Св. апостолу Луки. Дошли су 1807. године нови Срби насељеници, њих 101 душа из Никшића у Црној Гори. Нова богомоља је била њима намењена.[5] Ти Срби су променили име насељу Доњецку (рус. Донецк, укр. Донецьк) 1817. године; од тада се зове садашњим именом.
Град Славјаносербск је 1861. године добио свој грб. Ту се понајвише очувало српско национално осећање код већ асимилованих становника. У градићу постоји достојан општински музеј који својим експонатима дочарава време када су Срби дошли на тај простор. Свесни свог порекла грађани Славјаносербска су подигли и споменик генералу Ивану (Јовану) Шевићу, оснивачу насеља.
После Октобарске револуције Славјаносербск је постао седиште рејона у оквиру Луганске области. Седамдесетих година 20. века ту живи око 5.000 становника.[6]
У центру града на тргу испред општине налази се споменик посвећен Србима. Споменик чине три крупне фигуре ратника: Козака (Украјинац), Србина и Руса. Уклесана је горе година насељавања Срба 1753, а испод фугура је текст на три језика. На српском пише: „Нема светијих веза од братских“.[7] Од 2014. године град се налази у саставу самопроглашене Луганске Народне Републике.[8]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Славни руски писац Антон Чехов је писао о граду у свом делу „Степа“. А Михаил Љермонтов му је посветио пажњу у свом „Јунаку нашег доба“ – поглављу „Фаталисту“.
-
Положај града Славјаносербска на подручју некадашње Славеносрбије и данашње Луганске области
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения по состоянию на 1 октября 2015 года по Луганской Народной Республике” (PDF) (на језику: руски). Luhansk People's Republic. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 2. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2015.
- ^ "Prace onomastyczne", 1967.
- ^ "Време", Београд 1930.
- ^ https://aleksandrovsk-prav.ru/vizantijskie-kupola-dlya-slavyanoserbskogo-xrama/
- ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848.
- ^ Љубивоје Церовић: „Срби у Украјини“, Нови Сад 2002.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2019.
- ^ https://www.komandirovka.ru/cities/slavyanoserbsk/
