Пређи на садржај

Славјаносербск

Координате: 48° 41′ 39″ С; 38° 58′ 50″ И / 48.694151° С; 38.980522° И / 48.694151; 38.980522
С Википедије, слободне енциклопедије
Славјаносербск
рус. Славяносербск
укр. Слов'яносербськ
Славјаносербск
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластЛуганска област
Основан1753. као село Подгорноје (рус. Подгорное; или Пидгирне, укр. Підгірне)
Становништво
Становништво
 — 9.127
 — густина1.825,4 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 41′ 39″ С; 38° 58′ 50″ И / 48.694151° С; 38.980522° И / 48.694151; 38.980522
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Површина5 km2
Славјаносербск на карти Украјине
Славјаносербск
Славјаносербск
Славјаносербск на карти Украјине

Славјаносербск (рус. Славяносербск) или Словјаносербск (укр. Слов'яносербськ), је градић у источној Украјини и центар Славјаносербског рејона у Луганској области. Некад је то био град у саставу Славјаносербије у царској Русији.

Град се од 2014. године налази под контролом Луганске Народне Републике (ЛНР).[1]

Етимологија имена

[уреди | уреди извор]

Град је добио име по Србима који су се населили у те крајеве Руске Империје за време Катарине Велике и управе Турака и Хабзбурга над српским земљама. Међутим, извесно време (на почетку) се звало и српски шанац Доњецкоје (рус. Донецкое; или Доњецке, укр. Донецьке), између 1784–1817. године.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Место су основали 1753. године српски граничари исељеници из аустријске Потиско-поморишке границе. Оно је у то време било у слабо насељеном подручју Харковске губерније. Колонизацију Срба водили су пуковници – руски генерали Јован Хорват и Рајко Прерадовић.[3] Српски насељенички пук је међутим постојао врло кратко, између 1753-1765. године.

Насеље 8. рота (Подгорноје, рус. Подгорное; или Пидгирне, укр. Підгірне) основано такође 1753. године, постало је касније део Славјаносербска. У 8. роти је првобитно била посада 82 граничара, под командом српске официрске породице Сабов. Прво је командовао капетан Стефан Сабов, а којег је наследио син мајор Лазар Сабов.

План Славјаносербска, Екатеринославска губернија, 1817

Мајор Лазар Сабов је 1761. године саградио у месту православну дрвену цркву посвећену Св. архиђакону Стефану.[4] Храм је освећен 1762. године. Године 1784. додате су цркви три мале бочне капеле. До средине 19. века наводно није постојала основна школа у насељу. Године 1813. у месту је подигнута нова православна камена црква посвећена Св. апостолу Луки. Дошли су 1807. године нови Срби насељеници, њих 101 душа из Никшића у Црној Гори. Нова богомоља је била њима намењена.[5] Ти Срби су променили име насељу Доњецку (рус. Донецк, укр. Донецьк) 1817. године; од тада се зове садашњим именом.

Град Славјаносербск је 1861. године добио свој грб. Ту се понајвише очувало српско национално осећање код већ асимилованих становника. У градићу постоји достојан општински музеј који својим експонатима дочарава време када су Срби дошли на тај простор. Свесни свог порекла грађани Славјаносербска су подигли и споменик генералу Ивану (Јовану) Шевићу, оснивачу насеља.

После Октобарске револуције Славјаносербск је постао седиште рејона у оквиру Луганске области. Седамдесетих година 20. века ту живи око 5.000 становника.[6]

У центру града на тргу испред општине налази се споменик посвећен Србима. Споменик чине три крупне фигуре ратника: Козака (Украјинац), Србина и Руса. Уклесана је горе година насељавања Срба 1753, а испод фугура је текст на три језика. На српском пише: „Нема светијих веза од братских“.[7] Од 2014. године град се налази у саставу самопроглашене Луганске Народне Републике.[8]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Славни руски писац Антон Чехов је писао о граду у свом делу „Степа“. А Михаил Љермонтов му је посветио пажњу у свом „Јунаку нашег доба“ – поглављу „Фаталисту“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Численность населения по состоянию на 1 октября 2015 года по Луганской Народной Республике” (PDF) (на језику: руски). Luhansk People's Republic. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 2. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2015. 
  2. ^ "Prace onomastyczne", 1967.
  3. ^ "Време", Београд 1930.
  4. ^ https://aleksandrovsk-prav.ru/vizantijskie-kupola-dlya-slavyanoserbskogo-xrama/
  5. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848.
  6. ^ Љубивоје Церовић: „Срби у Украјини“, Нови Сад 2002.
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2019. 
  8. ^ https://www.komandirovka.ru/cities/slavyanoserbsk/