Тиосав Јанковић
| Тиосав Јанковић | |
|---|---|
 Тиосав Јанковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. септембар 1974. |
| Место рођења | Титово Ужице, СФРЈ |
| Професија | војно лице |
| Војна каријера | |
| Служба | Војска Југославије Војска Србије и Црне Горе Војска Србије 1997 — |
| Чин | генерал-мајор |
| Учешће у ратовима | НАТО бомбардовање СРЈ |
| Начелник Оперативне управе | |
| Период | 2023 — |
| Командант 250. ракетне бригаде ПВД | |
| Период | 2018 — 2023 |
| Претходник | Милан Поповић |
| Наследник | Новица Гогић |
| Одликовања |  |
Тиосав Јанковић (Титово Ужице, 29. септембар 1974) је припадник војске Србије, Начелник Оперативне управе Генералштаба и бивши Командант 250. ракетне бригаде. Има чин генерал мајора.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 29. септембра 1974. године у Ужицу. Одрастао је у Кремнима. Основну школу „Богосав Јанковић“ у Кремнима завршио је 1989. године, а средњу техничку „Радоје Марић“, смер електротехника, 1993. године у Ужицу. Након завршетка средње школе уписао је Војну Академију, смер ПВО а у професионалну војну службу ступио је 1997. године. У Школи националне одбране на Војној Академији завршио је командно-штабно усавршавање 2008. године, генерал-штабно усавршавање 2013. године и Високе студије безбедности и одбране 2017. године. На служби је у Генералштабу Војске Србије где обавља дужност Начелника Оперативне управе. Током службе у 250. ракетној бригади, обављао је и дужности официра за вођење ракета, командира батерије за вођење ракета, команданта дивизиона, помоћника команданта бригаде за операције, начелника штаба, заменика команданта бригаде и команданта бригаде. За време борбених дејстава 1999. године обављао је дужност официра за вођење ракета у борбеној послузи 3. ракетног дивизиона ПВО. Након обарања авиона F-16, одликован је Орденом за храброст. Том приликом оборен је тадашњи потпуковник (будући генерал) Дејвид Голдфејн, бивши командант Америчког ратног Ваздухополовства.[2]
Досадашње дужности[уреди | уреди извор]
- Командант 250. ракетне бригаде за ПВД, Ратно ваздухопловство и ПВО
- Заменик команданта 250. ракетне бригаде за ПВД
- Начелник штаба 250. ракетне бригаде за ПВД
- Помоћник команданта за операције, 250. ракетна бригада за ПВД
- Командант ракетног дивизиона ПВО
- Заменик команданта дивизиона
- Командир батерије за вођење ракета
- Официр за вођење ракета
- Техничар система
Унапређења у чинове[уреди | уреди извор]
| Потпоручник | Поручник | Kапетан | Kапетан прве класе | Mајор | Потпуковник | Пуковник | Бригадни генерал | Генерал-мајор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
|
|
|
|
|
| 1997. | 1999. | 2001. | 2004. | 2008. | 2012. | 2015. | 2019. | 2023. |
Одликовања[уреди | уреди извор]
Орден за храброст (1999)
Војна споменица 20. годишњица одбране Отаџбине од НАТО агресије (23. март 2019)[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Унапређења и постављења у Министарству одбране и Војсци Србије
- ^ Heroji srpskog neba za RTS: Niko nije rekao ne
- ^ „Војне споменице уручене припадницима 250. ракетне бригаде за ПВД”. Министарство одбране Републике Србије. 15. април 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Голубовић, Славиша (2016). Пад ноћног сокола. Београд: Медија центар "Одбрана". ISBN 978-86-335-0537-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тиосав Јанковић на сајту Војске Србије (језик: српски)
