Пређи на садржај

Товарник

Координате: 45° 09′ 54″ С; 19° 09′ 08″ И / 45.1648822250264° С; 19.1522058484720° И / 45.1648822250264; 19.1522058484720
С Википедије, слободне енциклопедије
Товарник
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ОпштинаТоварник
Становништво
 — 2011.1.916
Географске карактеристике
Координате45° 09′ 54″ С; 19° 09′ 08″ И / 45.1648822250264° С; 19.1522058484720° И / 45.1648822250264; 19.1522058484720
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Товарник на карти Хрватске
Товарник
Товарник
Товарник на карти Хрватске
Товарник на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Товарник
Товарник
Товарник на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32249 Товарник
Позивни број+385 32
Регистарска ознакаVU
Веб-сајтwww.opcina-tovarnik.hr

Товарник је насељено место и седиште општине у Вуковарско-сремској жупанији, Република Хрватска. У близини је границе са Србијом.

Историја

[уреди | уреди извор]

Матија Ненадовић је у својим Мемоарима цитирао свог оца који је споменуо фендрика Јована Вујадиновића, Србина из Срема, из Товарника, који је погинуо на Соколу, када су јуришали на Калкан. Он је довео са собом око 30 фрајкора.[1] У месту ради основна школа у којој је 1844. године учитељ Добрен Михајловић. Он је приложник Школског фонда.[2]

Трговац Максим Наретикић био је 1838. године претплатник часописа "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим.

У "Горњем Товарнику" је 1860. године било мало православних Срба, али је ту лепо украшена православна црква. Бивши житељ тог места Максим Марцикић је остао упамћен као велики добротвор цркве. Између осталог поклонио је велико сребром оковано јеванђеље, које је коштало 280 ф., такође часни крст на светој трпези вредан 150 ф., те дао је да се изради, и ослика и позлати Богородичин трон, за 800 ф. Старац је умро 1857. године не дочекавши да види украшен трон, али је тестаментом завештао товарничкој цркви 200 ф. Његова удова Софија је наставила да дарива храм. На икони Богородице са трона, поставила је сребрне круне, испред те иконе поставила је сребрно кандило вредно 80 ф. да би на крају храму дала и скупоцену кадионицу, купљену за 125 ф.[3]

Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 469 душа.[4]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Вуковар.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина Товарник је имала 2.775 становника, од чега у самом Товарнику 1.916.[5]

Попис 2011.‍
Хрвати
  
2.527 91,06%
Срби
  
173 6,23%
остали
  
75 2,70%
укупно: 2.775

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Товарник је имало 3.001 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
2.136 71,17%
Срби
  
670 22,32%
Југословени
  
105 3,49%
Русини
  
12 0,39%
Украјинци
  
9 0,29%
Мађари
  
7 0,23%
Словаци
  
7 0,23%
Албанци
  
6 0,19%
Црногорци
  
6 0,19%
Муслимани
  
4 0,13%
Македонци
  
3 0,09%
Грци
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
остали
  
1 0,03%
неопредељени
  
21 0,69%
непознато
  
12 0,39%
укупно: 3.001

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ненадовић, Матија (1947). Мемоари. Београд: Просвета. стр. 40. 
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 3. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]