Хелсингборг
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Хелсингборг швед. Helsingborg | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Шведска |
Округ | Скански |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 97.122 |
— густина | 2.580,97 ст./km2 |
Агломерација (2012.) | 130.751 |
Географске карактеристике | |
Координате | 56° 03′ 00″ С; 12° 53′ 00″ И / 56.05° С; 12.883333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 0-45 m |
Површина | 37,63 km2 |
Позивни број | 25X XX |
Веб-сајт | |
www.helsingborg.se |
Хелсингборг (швед. Helsingborg) је један од великих градова у Шведској, у јужном делу државе. Град је у оквиру Сканског округа, где је други град по величини и значају. Хелсингборг је истовремено и седиште истоимене општине.
Хелсингборг је највећи град у Шведској, који истовремено није и седиште округа.
Географија
[уреди | уреди извор]Хелсингборг се налази у јужном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 550 км југозападно. Од првог већег града, Малмеа, град се налази 65 км северно.
Рељеф: Хелсингборг се развио на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора. Градско подручје је бреговито, а надморска висина се креће 0-45 м.
Клима у Хелсингборгу је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.
Воде: Хелсингборг се развио на месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног (тачније залива Категата) и Балтичког мора. Град је удаљен је од данског града Хелсингера 4 km, до кога је сваких двадесет минута могућ превоз бродом.
Историја
[уреди | уреди извор]Хелсингборг је основан 1086. године, али је градско подручје било насеље још у време праисторије. Као је град основан у 11. веку, то га чини једним од најстаријих градова Скандинавије. Верује се да је само градско подручје било насељено већ крајем 10. века.
Прве грађевине Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. У 12. веку саграђен је градски замак и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 m. У 14. веку људи су почели се насељавају на самој обали. Тада је подигнута Црква свете Марије и градски дворац се преградио у тврђаву, високу 35 m, која и дан-данас постоји (рестаурирана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово време био један од значајнијих градова Данске.
1332. године шведски краљ Магнус Ериксон заузео је Хелсингборг и дао га у залог за 34.000 марака сребра. У 17. и 18. веку град је веома оштећен и велики део становништва је избегао у данско-шведским ратовима. 1658. године Хелсингборг је коначно припао Шведској. Данци су затим неколико пута покушали да заузму град, али без успеха. Ово време је прожето ратним стањем, ширењем шведског утицаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. века Хелсингборг почиње да се брзо опоравља.
Становништво
[уреди | уреди извор]Хелсингборг је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 97.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 131.000 становника (податак из 2010. г.). Последњих деценија број становника у граду брзо расте за месне услове.
До средине 20. века Хелсингборг су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво Хелсингборга је постало знатно шароликије. Данас је Хелсингборг прави вишенационални град. По проценама у граду живи више од 10 хиљада људи са простора Југославије, нарочито много из Србије (око 9 хиљада). Бројни су и Ирачани и Пољаци.
Привреда
[уреди | уреди извор]Данас је Хелсингборг савремени град са посебно развијеном индустријом. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.
Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској. Превоз преко Ересундског мореуза такође има значајну улогу.
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Хелсингер, Данска | |
Пјарну, Естонија | |
Дубровник, Хрватска | |
Александрија, Вирџинија, САД |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градски дворац
-
Стари део Хелсингборга
-
Богородичина црква
-
Градско позориште
-
Кулгатан, градска пешачка улица
-
Трг Тихо Брахеа
-
Градско приобаље
-
Хелсингборг, обала