Пређи на садржај

Амонијум тиоцијанат

С Википедије, слободне енциклопедије
Амонијум тиоцијанат
Спаце-филлинг модел оф тхе аммониум цатион
Спаце-филлинг модел оф тхе аммониум цатион
Спаце-филлинг модел оф тхе тхиоцyанате анион
Спаце-филлинг модел оф тхе тхиоцyанате анион
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.015.614
RTECS XН6465000
  • [S-]C#N.[NH4+]
Својства
NH4SCN
Моларна маса 76,122 g/mol
Агрегатно стање Безбојни хигроскопни кристали
Густина 1,305 g/cm3
Тачка топљења 1.495 °C (2.723 °F; 1.768 K)
Тачка кључања 170 °C (razlaže se)
128 g/100 mL (0°C)
Растворљивост растворан у течном амонијаку, алкохолу, ацетони
Опасности
Безбедност приликом руковања External MSDS
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондФламмабилитy цоде 1: Муст бе пре-хеатед бефоре игнитион цан оццур. Фласх поинт овер 93 °Ц (200 °Ф). Е.г., цанола оилХеалтх цоде 2: Интенсе ор цонтинуед бут нот цхрониц еxпосуре цоулд цаусе темпорарy инцапацитатион ор поссибле ресидуал ињурy. Е.г., цхлороформРеацтивитy цоде 1: Нормаллy стабле, бут цан бецоме унстабле ат елеватед температурес анд прессурес. Е.г., цалциумСпециал хазардс (wхите): но цоде
1
2
1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Амонијум тиоцијанат је неорганско једињење са формулом NH4SCN. Он је со амонијум катјона и тиоцијанатног ањона.

Припрема

[уреди | уреди извор]

Амонијум тиоцијанат се може формирати реакцијом угљен дисулфида са воденим амонијаком. Амонијум дитиокарбамат се формира као интермедијар. Након загревања он се разлаже до амонијум тиоцијаната и водоник сулфида:

CS2 + 2 NH3(aq) → NH2C(=S)SNH4 → NH4SCN + H2S

Реакције

[уреди | уреди извор]

Амонијум тиоцијанат је стабилан на ваздуху; међутим након загревања он се изомеризује со тиоуреје:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  • A. F. Wells, Structural Inorganic Chemistry, 5th ed., Oxford, UK: Oxford University Press, 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]