Антитромбин
Антитромбин (АТ) је мали протеински молекул који инактивира неколико ензима коагулационог систем. Антитромбин је гликопротеин који формира јетра и састоји се од 432 аминокиселина. Он садржи три дисулфидне везе и четири могућа места гликозилације. α-Антитромбин је доминантна форма антитромбина нађена у крвној плазми и садржи олигосахарид у сва четири места гликозилације. Једно место гликозилације је конзистентно незаузето у другој форми антитромбина, β-антитромбину.[1] Његова активност се вишеструко повећава антикоагулантским леком хепарином, који појачава везивање антитромбина за фактор II и фактор X.
Номенклатура антитромбина[уреди | уреди извор]
Антитромбин се такође назива антитромбин III (АТ III). Ознаке антитхромбин I до антитромбина IV потичу и ранијих студија током 1950-тих.[2]
Антитромбин I (АТ I) се односи на апсорпцију тромбина у фибрин након активације тромбина фибриногеном. Антитромбин II (АТ II) се односи на кофактор у плазми, који заједно са хепарином омета интеракцију тромбина и фибриногена. Антитромбин III (АТ III) се односи на супстанцу у плазми која инактивира тромбин. Антитромбин IV (АТ IV) се односи на антитромбин који постаје активиран током и краткотрајно након коагулације крви.[3] АТ III а посебно АТ I су медицински значајни. АТ III се генерално односи само на "антитромбин".
Структура[уреди | уреди извор]
Антитромбин има полуживот у крвној плазми од око једног дана.[4] Нормална антитромбинска концентрација у људској крвној плазми је висока, око 0.12 mg/ml, што је еквивалентно са моларном концентрацијом од 2.3 μM.[5]
Антитромбин је изолован из плазме великог броја врста.[6] Из резултата протеинског и кДНК секвенцирања, говеђег, овчијег, зечијег и мишјег антитромбина следи да су они 433 аминокиселине дуги, што је за једну аминокиселину дуже од људског антитромбина. Додатна аминокиселина се јавља у позицији 6. Антитромбини говечета, овце, зеца, моша, и човека имају 84 - 89% идентичне аминокиселине.[7] Шест аминокиселина формира три интрамолекуларна дисулфидна моста, Cys8-Cys128, Cys21-Cys95, и Cys248-Cys430. Сви они имају четири потенцијална места N-гликозилације. До ње долази на аспарагинским (Asn) аминокиселинама са бројевима 96, 135, 155, и 192 код људи и на сличним позицијама код других врста. Сва та места су заузета ковалентно везаним олигосахаридним бочним ланцима у предоминантној форми људског антитромбина, α-антитромбину, тако да је молекулска тежина ове форме антитромбина 58,200.[1] Потенцијално место гликозилације аспарагина 135 није заузето у маје присутном облику (око 10%) антитромбина, β-антитромбину.[8]
Рекомбинантни антитромбини особина сличних нормалном људском антитромбину су били произведени користећи инсектне ћелије инфициране бакуловирусом и ћелије сисара гајене у ћелијској култури.[9][10][11][12] Ти рекомбинантни антитромбини генерално имају различите обрасце гликозилације у односу на нормални антитромбин, и типично се користе у структурним студијама антитромбина. Мноштво антитромбинских структура је јавно доступно.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Бјорк, I; Олсон, ЈЕ (1997). Антитхромбин, А блоодy импортант серпин (ин Цхемистрy анд Биологy оф Серпинс). Пленум Пресс. стр. 17—33. ISBN 978-0-306-45698-5.
- ^ Seegers WH, Johnson JF, Fell C (1954). „An antithrombin reaction to prothrombin activation”. Am. J. Physiol. 176 (1): 97—103. PMID 13124503.
- ^ Yin ET, Wessler S. & Stoll PJ. (1971). „Identity of plasma-activated factor X inhibitor with antithrombin 3 and heparin cofactor”. J. Biol. Chem. 246 (11): 3712—3719. PMID 4102937.
- ^ Collen DJ; Schetz F.; et al. (1977). „Метаболисм оф антитхромбин III (хепарин цофацтор) ин ман: Еффецтс оф веноус тхромбосис оф хепарин администратион”. Еур. Ј. Цлин. Инвест. 7 (1): 27—35. ПМИД 65284. дои:10.1111/ј.1365-2362.1977.тб01566.x.
- ^ Цонрад Ј; Бросстад M.; et al. (1983). „Молар антитхромбин цонцентратион ин нормал хуман пласма”. Хаемостасис. 13 (6): 363—368. ПМИД 6667903.
- ^ Јордан РЕ. (1983). „Антитхромбин ин вертебрате специес: Цонсерватион оф тхе хепарин-депендент антицоагулант мецханисм”. Арцх. Биоцхем. Биопхyс. 227 (2): 587—595. ПМИД 6607710. дои:10.1016/0003-9861(83)90488-5.
- ^ Олсон СТ, Бјорк I (1994). „Регулатион оф тхромбин ацтивитy бy антитхромбин анд хепарин”. Сем. Тхромб. Хемост. 20 (4): 373—409. ПМИД 7899869. дои:10.1055/с-2007-1001928.
- ^ Бреннан СО, Георге ПМ, Јордан, РЕ (1987). „Пхyсиологицал вариант оф антитхромбин-III лацкс царбохyдрате сиде-цхаин ат Асн 135”. ФЕБС Летт. 219 (2): 431—436. ПМИД 3609301. дои:10.1016/0014-5793(87)80266-1.
- ^ Степхенс АW, Сиддиqуи А. & Хирс ЦХ. (1987). „Еxпрессион оф фунцтионаллy ацтиве хуман антитхромбин ИИИ”. Проц. Натл. Ацад. Сци. УСА. 84 (11): 3886—3890. ПМЦ 304981
. ПМИД 3473488. дои:10.1073/пнас.84.11.3886.
- ^ Зеттлмеиссл Г; Цонрадт ХС. (1989). „Цхарацтеризатион оф рецомбинант хуман антитхромбин III сyнтхесизед ин Цхинесе хамстер оварy целлс”. Ј. Биол. Цхем. 264 (35): 21153—21159. ПМИД 2592368.
- ^ Гиллеспие ЛС, Хиллесланд КК, Кнауер ДЈ (1991). „Еxпрессион оф биологицаллy ацтиве хуман антитхромбин III бy рецомбинант бацуловирус ин Сподоптера фругиперда целлс”. Ј. Биол. Цхем. 266 (6): 3995—4001. ПМИД 1995647.
- ^ Ерсдал-Бадју Е; Лу А.; et al. (1995). „Елиминатион оф глyцосyлатион хетерогенеитy аффецтинг хепарин аффинитy оф рецомбинант хуман антитхромбин III бy еxпрессион оф а бета-лике вариант ин бацуловирус-инфецтед инсецт целлс”. Биоцхем. Ј. 310: 323—330. ПМЦ 1135891 . ПМИД 7646463.
Литература[уреди | уреди извор]
- Панзер-Хеиниг, Сабине (2009). Антитхромбин (III) - Естаблисхинг Педиатриц Референце Валуес, Релеванце фор ДИЦ 1992 версус 2007. Медизинисцхе Факултäт Цхаритé - Университäтсмедизин Берлин.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- И04.018 MEROPS Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2019)
- Антитхромбин+III на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)