Ауди А7

С Википедије, слободне енциклопедије
Ауди А7
А7 спортбек
Преглед
Производња2010 – данас
МонтажаНемачка: Некарсулм
Каросерија и шасија
КласаИзвршни аутомобил (Е)
КаросеријаЛифтбек са 5 врата
РаспоредПредњи мотор, погон на предње точкове Предњи мотор, погон на сва четири точка (кватро)
ПлатформаФолксваген Гроуп МЛБ платформа
Хронологија
ПретходникАуди 100 Купе С

Ауди А7 је пословни аутомобил произведен од стране Аудија 2010. године. Лифтбек са петоро врата, са косим кровом, са стрмим задњим стаклом и интегрисаним поклопцем пртљажника (формирајући такозвани "Спортбек") и четири врата без оквира.

Ауди Спортбек концепт (2009)[уреди | уреди извор]

Ауди (2009)

Ауди Спортбек концепт је концептно возило које покреће 3.0-литарски В6 ТДИ чист дизел мотор 225 ПС (165 кW; 222 КС) и 550 Н⋅м (406 лбф⋅фт) обртног момента. Поседује седмобрзински С троник мењач, кватро систем сталног погона на сва четири точка, предње вешање са пет спојница, амортизере за контролу континуалног пригушења, електромеханичко управљање, керамичке кочионе дискове (380 мм напред и 356 мм позади), предњи шестоклипни моноблок алуминијумску кочну чељуст, кочнице са задњим пливајућим чељустима и 21-инчни точкови.

Возило је откривено 2009. године на ауто шоу у Детроиту.[1][2][3]

Прва генерација (Тип 4Г8; 2010-данас)[уреди | уреди извор]

Ауди А7 Спортбек (2009)
Ауди Спортбек концепт (2009)
Преглед
Производња2010 – данас
Каросерија и шасија
ПлатформаФолксваген МЛБ платформа
Погонски агрегат
МоторБензински мотор

2.5 L В6 ФСИ (Кина) 2.8 L В6 ФСИ 3.0 L В6 ТФСИ 4.0 L В8 ТФСИ

Дизел мотор

3.0 L В6 ТДИ
Степен преносаСедмостепени двоструки, квачило С троник, осмостепени аутоматски типтроник

Почетно издање[уреди | уреди извор]

А7 је у основи са четири врата фастбек верзија серије Ц7 Ауди А6, базирана на Фолксвагеновој МЛБ платформи. А7 је издат пре конвенционалног А6 седана/каравана.[4] Оба аутомобила имају исту структуру језгра, погон, шасију, контролну таблу и ентеријер, док А7 има сопствену јединствену спољашњу плочу. Такође се разликује од А6 по томе што користи алуминијум за већину предње структуре каросерије. А7 је такође био први фастбек који се појавио у серији Аудија C-платформе од Авант верзије Ц2 Ауди 100, који је укинут 1982. године.

Возила су кренула у продају у јесен 2010. Рани модели укључују 2.8 ФСИ (204 ПС (150 кW; 201 КС)) са мултитроником, 3.0 ТФСИ кватро (300 ПС (221 кW; 296 КС)) са седам брзина С троник, 3.0 ТДИ кватро (245 ПС (180 кW; 242 КС)) са седам брзина С троник; затим 3.0 ТДИ (204 ПС (150 кW; 201 КС)) са мултитроником.[5][6][7]

Модел А7 из 2011. године уводи флексреј брзе базе података које контролишу све системе помоћи возачу из А8-це, али додаје горњи дисплеј и помоћ за активну траку. Пуни ЛЕД фарови са аутоматским пребацивањем дугих светала или са Ауди адаптивним светлом (Ксенон) са променљивом контролом домета предњих светала.

Амерички модели отишли су у продају за овај модел 2012 године. Ранији модели укључују 3.0 ТФСИ кватро(310 ПС (228 кW; 306 КС)) са аутоматским мењачем са осам брзина.[8][9]

Ауди С7 (2012–2017)[уреди | уреди извор]

Ауди С7

С7 је верзија А7 са 4,0 L (3.993 цц) битурбо ТФСИ В8 мотором 420 ПС (309 кW; 414 КС) и 550 Н⋅м (406 лбф⋅фт) обртним моментом, као и са кватро систем погона на четири точка и троник мењач са седам брзина. С7 може убрзати од 0 до 100км/х за 4,7 секунди.

Возило је представљено на сајму аутомобила у Франкфурту 2011. године,[10] и касније у 2012. за Ауди кватро куп.[11]

Испорука С7-це је почела у пролеће 2012. године.[12]

Слична возила[уреди | уреди извор]

Рецензенти су навели Мерцедес-Бенц ЦЛС-Класу као инспирацију за Ауди А7 на тржишту седан лимузине са четворо врата.[13]

Мотори и перформансе[уреди | уреди извор]

Доступни су следећи мотори са унутрашњим сагоревањем,[14]са варијацијама које зависе од тржишта.

Бензински мотори
Модел Година Тип / код Пренос Снага Обртни момент 0—100 км/х (0—62 мпх) Максимална брзина
А7 2.0 ТФСИ 2014–2018 1,984 цц И4

турбочарџер

7-брзина С троник 252 ПС (185 кW; 249 КС) ат 5,000-6,000 рпм 370 Н⋅м (273 лбф⋅фт) ат 1600-4,500 рпм 6.9 с 250 км/х (155 мпх)
А7 2.8 ФСИ 2010–2017 2773 цц В6
 мултитроник 204 ПС (150 кW; 201 КС) ат 5,250–6,250 рпм 280 Н⋅м (207 лбф⋅фт) ат 3,000–5,000 рпм 8.3 с 235 км/х (146 мпх)
А7 2.8 ФСИ кватро 2010–2017 2773 цц В6
 7-брзина С троник 204 ПС (150 кW; 201 КС) 280 Н⋅м (207 лбф⋅фт) 8.3 с 235 км/х (146 мпх)
А7 3.0 ТФСИ кватро 2010–2017 2995 цц В6 суперчарџер 7-брзина С троник 300 ПС (221 кW; 296 КС) ат 5,250–6,500 рпм 440 Н⋅м (325 лбф⋅фт) ат 2,900–4,500 рпм 5.6 с 250 км/х (155 мпх)
А7 3.0 ТФСИ кватро (УС) 2012–2017 2995 цц В6 суперчарџер 8-брзина Типтроник 310 ПС (228 кW; 306 КС) ат 5,400–6,500 рпм 440 Н⋅м (325 лбф⋅фт) ат 2,900–4,500 рпм 5.6 с 250 км/х (155 мпх)
С7 4.0 ТФСИ кватро 2012–2017 3993 цц В8

двоструки турбо

7-брзина С троник 420 ПС (309 кW; 414 КС) ат 5,500–6,400 рпм 550 Н⋅м (406 лбф⋅фт) ат 1,400–5,200 рпм 4.7 с 250 км/х (155 мпх)
РС 7 4.0 ТФСИ кватро 2013–2017 3993 цц В8

двоструки турбо

8-брзина Типтроник 560 ПС (412 кW; 552 КС) ат 5,700–6,700 рпм 700 Н⋅м (516 лбф⋅фт) ат 1,750–5,500 рпм 3.9 с 250 км/х (155 мпх)
Дизел мотори
Модел Година Тип/код Пренос Снага Обртни моменат 0—100 км/х (0—62 мпх) Максимална брзина
А7 3.0 ТДИ 2010–2017 2967 цц В6 турбо мултитроник 204 ПС (150 кW; 201 КС) ат 3250–4,500 рпм 400 Н⋅м (295 лбф⋅фт) ат 1250–3,500 рпм 7.4 с 235 км/х (146 мпх)
А7 3.0 ТДИ кватро 2010–2017 2967 цц В6 турбо 7-брзина С троник 204 ПС (150 кW; 201 КС) ат 3250–4,500 рпм 450 Н⋅м (332 лбф⋅фт) ат 1250–3,500 рпм 7.2 с 235 км/х (146 мпх)
2010–2012 7-брзина С троник 245 ПС (180 кW; 242 КС) ат 4,000–4,500 рпм 500 Н⋅м (369 лбф⋅фт) ат 1,750–2,500 рпм 6.3 с 250 км/х (155 мпх)
2011–2012 8-брзина Типтроник 313 ПС (230 кW; 309 КС) ат 3,900–4,500 рпм 650 Н⋅м (479 лбф⋅фт) ат 1,450–2800 рпм 5.3 с 250 км/х (155 мпх)
А7 3.0 ТДИ кватро (УС) 2012–2017 2967 цц В6 турбо 8-брзина Типтроник 245 ПС (180 кW; 242 КС) ат 4,000–4,500 рпм 580 Н⋅м (428 лбф⋅фт) ат 1,400–3,250 рпм 6.3 с 250 км/х (155 мпх)

Награде[уреди | уреди извор]

У наградама ИЦОТИ, Ауди А7 је 2012. године проглашен међународним аутомобилом године.[15]

Магазин Аутовик назвао је Ауди А7 најбољим аутомобилом за 2012. годину.[16]

Магазин Ескуир назвао је Ауди А7 за 2011. годину Ескуир аутомобил године.[17]

Аутомобилски магазин назвао је Ауди А7 "Аутомобил године 2012".[18]

Маркетинг[уреди | уреди извор]

Као део лансирања А7 Спортбек производа, кампања лансирања је креирана у сарадњи са Лондонском рекламном агенцијом Бартл Богл Хегарти. Прича о рођењу А7 Спортбек-а постала је инспирација споту Пејпер Либертејшн.[19][20]

Као део лансирања А7 у САД-у, произведена је и верзија папира 2012 Ауди А7.[21]

Као део С7 лансирања у САД, произведена је и Супер Бовл реклама.[22]

2012 ажурирање[уреди | уреди извор]

А7 3.0 ТДИ кватро (313 КС (230 кВ; 309 КС)) (као А7 3.0 БиТДИ кватро) је додат на Британско тржиште.[23]

А7 3.0 ТДИ чисти дизел кватро представљен је на ауто салону у Лос Анђелесу 2012. године.[24]

Амерички модел А7 3.0 ТДИ чистог дизела кватро требао је да се појави у продаји у јесен 2013. као модел за 2014. годину.[25]

А7 Спортбек црно издање (2013–)[уреди | уреди извор]

А7 Спортбек Блек Едиција је верзија А7 (искључујући 3.0 ТДИ (204 КС (150 кВ; 201 КС), С7) за тржиште Велике Британије. Укључује 21-инчне алуминијумске точкове дизајна ротора са тамним титанијумским завршним слојем са даљим спуштањем спортске суспензије С линије, црна решетка и број плоча окружују и траке оквира прозора, као и стакло приватности које се пружа од Б-стуба назад; Пиано Блек, спортска седишта обложена црном кожом Валкона, црна облога, Бос аудио систем са ДАБ радиом и АМИ из СЕ спецификација и изнад, пакет опреме С линије (сателитска навигација, сензори за светло и кишу, Ксенон фарови за сва времена и ЛЕД задња светла, Ауди драјв селект систем прилагодљиве динамике, Ауди паркинг систем плус), погон на вратима пртљажника, електрично подесива предња седишта и покретни задњи спојлер.

Продаја је почела у новембру 2012. године, а испоруке су почеле почетком 2013. године.[26]

РС 7 (2013–2019)[уреди | уреди извор]

Ауди РС 7

РС 7 има двоструки турбо В8 мотор од 4,0 ТФСИ са двоструким кретањем од 412 кВ (560 КС; 553 КС) и обртним моментом од 700 Нм (516 лбфффт), као и системом на захтев мотора који деактивира усисне и испустне вентиле четири цилиндра (2, 3, 5 и 8), типтроник трансмисија са осам брзина за D и С режим вожње, кватро са вектором обртног момента са централним диференцијалом са закључавањем и високим степеном блокаде и хладњаком уља (опционално кватро са спортским диференцијалом са два суперпозиционирана зупчаника), полирани 20-инчни ковани дискови са седам двоструких кракова (опциони 21-инчни точкови у избору од три дизајна), четири диска пречника са унутрашњим вентилисањем са предњим дисковима пречника 390 мм (15,4 инча) и црним (опционално црвеним) обојеним шестоклипним чељустима (опционално 420 мм, 5 ин) керамички дискови од угљеничних влакана са антракит сивим чељустима), електронска контрола стабилизације са Спорт и оф модовима, адаптивно ваздушно спуштање каросерије за 20 мм (0,79) (опционо таутер спортско вешање уз Динамик Рајд Контрол), опционо динамичко управљање на свим точковима са непрекидно променљивим појачањем и промером управљања, црна заштитна решетка са високим сјајем са саћастом структуром на предњем делу аутомобила, додатни делови у матираном алуминијуму, спојлер за проширење снаге, два елиптична поклопца испусне цеви, избор десет боја каросерије (укључујући Нардо сива, ексклузивна завршна обрада Даитона сива, мат ефекат), опционо матиране алуминијумске и карбонске стајлинг пакете, ослонац за ноге, педале и софт типке у стандарду MMI навигација плус терминал у алуминијском изгледу; украсне летвице испод монитора који се увлаче у завршној обради клавира, угљенични уметци (четири додатна материјала), обложени црном тканином (опционо лунарно сребрна или црна Алкантара), спортска седишта РС са бочним носачима и интегрисаним наслонима за главу и РС 7 логотип пресвучени црном Алкантаром и кожа са дијамантским прошивом у средишњим деловима (опционо Валкона кожно саће у црној или лунарној сребрној боји), опционо прилагодљива седишта са функцијом меморије, контурна задња седишта, ксенон плус предња светла, систем за надзор притиска у пнеуматицима, систем паркинга плус, три зоне аутоматски клима уређај, темпомат, Ауди звучни систем, MMI навигација плус, адаптивни темпомат са Старт-стоп системом укључујући Ауди персенс фронт.

РС 7 може убрзати од 0 до 100 км/х за 0,9 секунди и ограничен је на 250 км/х. Опциони динамички пакет и динамичан пакет плус повећавају максималне брзине на 280 км/х (170 мпх) и 305 км/х (190 мпх).

Остале опције укључују спољашња огледала са изложеним угљеничним кућиштима и ол-ЛЕД фарове, горњи дисплеј, комфорни пакет, динамички пакет, динамички пакет плус, Блутут онлајн телефон, Бенг Саунд Систем.

Возило је откривено 2013. године за НАИАС.[27][28]

Ауди је 22. октобра 2015. године објавио перформансе РС 7 заједно са перформансом РС 6.[29] Покреће га исти 4.0-литарски твин-турбо В8 мотор као стандардни РС 7, али сада са 605 КС (445 кВ; 597 КС) на 6.100-6.800 о / мин и 750 Нм (553 лбф) обртни моменат на 2.500-5.500 о / мин.[30] Максимална брзина остаје ограничена на 250 км/х као стандард, а ту су и опциони динамик и динамик Плус пакети који повећавају максималну брзину на 280 км/х (170 мпх) и 305 км/х (190 мпх). РС 7 перформансе ће убрзати од 0 до 100 км/х (0 до 62 мпх) за 3,7 секунди и од 0 до 200 км/х за 12,1 секунди. Упркос побољшаним перформансама, уштеда горива непромењене су у односу на стандард РС 6.

(модел године 2015)[уреди | уреди извор]

Ауди је у мају 2014. представио фејслифт А7.[31] Промене укључују:

  • Стајлинг твикс на спољашњост аутомобила, линију мотора, трансмисију.
  • Најновија модуларна инфотејмент платформа Мулти Медиа Интерфејс (бржи Нвидиа процесор, побољшана графика) укључујући и препознавање рукописа.
  • Ауди повезује телематику са 4Г мобилним интернетом (и мобилним ажурирањима за навигацијску карту).
  • Адаптивна Матрик ЛЕД предња светла без бљештања.
  • Побољшани помоћник за ноћни вид сада може препознати животиње.
  • I ТФСИ и сва три ТДИ мотора сада задовољавају Еуро 6 стандард.

Друга генерација (Тип 4К8; 2018–данас)[уреди | уреди извор]

Ауди А7 (4К8)
А7 4К8
Преглед
ПроизвођачАуди
Производња2018 – данас
ДизајнерСебастијано Русо
Каросерија и шасија
ПлатформаФолксваген Група МЛБ платформа
СличниАуди А6 Ауди А8 Ауди Q7 Ауди Q8 Бентли Ламборгини Порше Фолксваген Туарег
Погонски агрегат
МоторБензински мотор

2.0 L И4 ТФСИ (45 ТФСИ) 3.0 L В6 ТФСИ (55 ТФСИ) 3.0 L В6 ТФСИ МХЕВ систем 2.9 L В6 ТТФСИ С7

Дизел мотор 2.0 L ТДИ И4 (40 ТДИ)

3.0 L ТДИ В6 (50 ТДИ)
Степен преносаСедмостепени двоструки, квачило С троник осмостепени аутоматски типтроник
Задњи део
Ентеријер
Ауди А7 ТФСИе Кватро

Друга генерација модела А7 откривена је у октобру 2017. године, званично лансирана у Немачкој у фебруару 2018. године, а продаје се у Европи од краја 2017. године[32] и дебитовао је на северноамеричком тржишту Норт Американ Интернешнал Ауто Шоу у Детроиту 12. јануара 2018. године.[33] Производња је почела у фебруару 2018. године у Аудијевој фабрици Некарсулму.[34]

Мотор[уреди | уреди извор]

На лансирању је А7 покренуо шестоцилиндрични бензински мотор који је производио 250 кВ (340 КС; 335 КС) и 500 Нм (369 лбф⋅фт), мотор који се такође користио у новом Аудију А8. Даљи мотори ће уследити убрзо након почетка производње.[35]

Све јединице ће добити електрични систем возила од 48 волти, који заједно са стартером алтернатора траке (БАС) садржи МХЕВ систем (Благо хибридно електрично возило).[36]

Азија[уреди | уреди извор]

  • Индија - А7 ће бити лансиран у Индији.[37]
  • Друга генерација Ауди А7 биће прва генерација А7 која ће се продавати у Бангладешу.[38]
  • Оман - Друга генерација А7 биће продата у Оману у септембру 2018. године
  • Вијетнам - представљен на Вијетнамском тржишту у октобру 2018. године

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поллард, Тим (12. 1. 2009). „Ауди Спортбацк унвеилед ат Детроит ауто схоw 2009”. Цар Магазине. Приступљено 19. 1. 2009. 
  2. ^ „Суццесс фор Ауди ин "Ауто Билд Десигн Аwард"” (Саопштење). Ауди-медиасервицес.цом. 15. 5. 2009. Архивирано из оригинала 01. 08. 2013. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  3. ^ Абуелсамид, Сам (11. 1. 2009). „Детроит 2009: Ауди Спортбацк цонцепт, цоминг соон ас тхе А7”. Аутоблог.цом. Приступљено 5. 3. 2013. 
  4. ^ Кнапман, Цхрис (28. 1. 2011). „Ауди А6 Ревиеw”. Тхе Даилy Телеграпх. Архивирано из оригинала 28. 6. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2011. 
  5. ^ „Ауди ин Неw Топ Форм – тхе Ауди А7 Спортбацк” (Саопштење). Ауди-медиасервицес.цом. 4. 9. 2010. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  6. ^ Еwинг, Стевен Ј. (26. 7. 2010). „2011 Ауди А7 Спортбацк Схоwс Итс Схапелy Румп ин Муницх”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  7. ^ МцИлроy, Јохн (26. 7. 2010). „Ауди А7 Ревеалед”. Аутоцар. Хаyмаркет Медиа Гроуп. Архивирано из оригинала 28. 7. 2010. г. Приступљено 28. 7. 2010. 
  8. ^ „Ауди УСА А7 Броцхуре”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2012. 
  9. ^ Схунк, Цхрис (4. 4. 2011). „2012 Ауди А7 то Старт ат $59,250”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  10. ^ Курцзеwски, Ницк (14. 9. 2011). „2012 Ауди С7 анд РС 7”. Роад & Трацк. Приступљено 24. 12. 2018. 
  11. ^ „Ауди qуаттро Цуп: Wиннерс Травел то Соутх Африца” (Саопштење). Ауди-медиасервицес.цом. 7. 9. 2012. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  12. ^ Глуцкер, Јефф (13. 9. 2011). „2012 Ауди С7 Саунтерс Слyлy онто Стаге, Схоwс Султрy Схапе”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  13. ^ Wатсон, Мат (8. 9. 2010). „Ауди А7 3.0 ТДИ”. Ауто Еxпресс. Деннис Публисхинг. Приступљено 17. 6. 2011. 
  14. ^ „Ауди А7 Спортбацк Тецхнисцхе Датен (Фебруарy 2012)” (на језику: Герман). Ауди.де. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  15. ^ Хиндес, Мартха. „2012 Ауди А7 Намед 2012 Интернатионал Цар оф тхе Yеар бy Роад & Травел Магазине”. Роад & Травел Магазине. Цалдwелл Цоммуницатионс. Приступљено 5. 3. 2013. 
  16. ^ „Бест оф тхе Бест/Цар: Ауди А7”. АутоWеек. 62 (1): 18—19. 9. 1. 2012. ИССН 0192-9674. 
  17. ^ Смитх, Сам (14. 9. 2011). „Тхе 2011 Есqуире Цар оф тхе Yеар”. Есqуире. Хеарст Цоммуницатионс. Приступљено 5. 3. 2013. 
  18. ^ Лорио, Јое (8. 1. 2012). „2012 Аутомобиле оф тхе Yеар: Ауди А7”. Аутомобиле. Соурце Интерлинк Медиа. Приступљено 8. 3. 2013. 
  19. ^ „Ауди Десигн'с Сецрет Пројецт: Цреатион оф тхе А7 Спортбацк Инспирес Адвертисинг” (Саопштење). Ауди-медиасервицес.цом. 26. 11. 2010. Архивирано из оригинала 01. 08. 2013. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  20. ^ Еwинг, Стевен Ј. (3. 12. 2010). „Видео: Ауди Спраyпаинтс Массиве Неw А7 Биллбоард”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  21. ^ Схунк, Цхрис (21. 4. 2011). „Оригами Ауди А7 Цреатед Цомплетелy фром Папер”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  22. ^ Боwман, Зацх (26. 1. 2012). „Ауди Лигхтс Уп Вампире-ладен С7 Цоммерциал Ахеад оф Супер Боwл”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  23. ^ Јосепх, Ноах (1. 2. 2012). „Ауди Пумпс Оут Неw Тwин-Турбо ТДИ 3.0Л В6”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  24. ^ „ЛА АУТО СХОW: Ауди Дебутс ФОУР НЕW Диесел Моделс - Аре Тхесе Фуел Сипперс Wхат Yоу'ве Беен Wаитинг Фор? - АутоСпиес Ауто Неwс”. www.аутоспиес.цом (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2018. 
  25. ^ Миерсма, Сеyтх (19. 11. 2012). „Ауди Цонфирмс Фоур Неw ТДИ Диесел Моделс Хеадед фор УС”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  26. ^ Боwман, Зацх (6. 11. 2012). „Ауди Лаунцхес Блацк Едитион Моделс ин УК”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  27. ^ „Дyнамицс ат Тхеир Мост Беаутифул – тхе Ауди РС 7 Спортбацк”. Ауди МедиаСервицес (Саопштење). 14. 1. 2013. Архивирано из оригинала 31. 03. 2013. г. Приступљено 16. 1. 2013. 
  28. ^ Боwман, Зацх (14. 1. 2013). „2014 Ауди РС7 ис а 189-мпх Террор”. Аутоблог. Приступљено 5. 3. 2013. 
  29. ^ Аллан, Лаwренце (22. 10. 2015). „Ауди РС6 Авант анд РС7 Перформанце Едитионс Унвеилед wитх 597бхп”. Ауто Еxпресс. Деннис Публисхинг. Приступљено 6. 4. 2018. 
  30. ^ Паwел Зал (ур.). „2015 Ауди РС7 Спортбацк Перформанце”. Аутоомобиле-цаталог.цом. Приступљено 19. 8. 2018. 
  31. ^ Ауди Цоммуницатион (22. 5. 2014). „Слеек Анд Стyлисх – Тхе Неw Ауди А7 Спортбацк”. АУДИ АГ - Ауди Цоммуницатион. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2014. 
  32. ^ „Сецонд генератион (2018–пресент)”. www.ауди.де. 13. 12. 2017. Приступљено 13. 12. 2017. 
  33. ^ „2019 Ауди А7 то Маке У.С. Дебут ин Детроит”. ЦТВ Неwс (на језику: енглески). Белл Медиа. 12. 1. 2018. Приступљено 1. 2. 2018. 
  34. ^ Огбац, Стефан (19. 10. 2017). „2019 Ауди А7 Лоокс Слицк анд Турнс Уп тхе Тецх”. Аутомобиле. ТЕН: Тхе Ентхусиаст Нетwорк. Приступљено 5. 9. 2018. 
  35. ^ Оф, Андреас; Хебермехл, Грегор; Тхомас, Јöрн; Ланг, Патрицк (8. 2. 2018). „Дас костет еин Ауди А7 Спортбацк (2018) мит Воллаусстаттунг: Праxис-Тест фüр дас Виертüрер-Цоупé мит А8-Тецхник”. ауто мотор унд спорт (на језику: немачки). Мотор Прессе Стуттгарт ГмбХ & Цо. Приступљено 13. 3. 2018. 
  36. ^ „Сецонд-генератион Ауди А7 Спортбацк Феатурес Стандард 48В МХЕВ Сyстем wитх Гасолине ор Диесел Енгинес”. Греен Цар Цонгресс. БиоАге Гроуп. 14. 2. 2018. Приступљено 13. 3. 2018. 
  37. ^ „2018 Ауди А7 Спортбацк Ревеалед”. Аутоцар Индиа. Хаyмаркет Медиа Гроуп. 20. 10. 2017. Приступљено 26. 6. 2018. 
  38. ^ Рахман, Саурин (25. 9. 2017). „Ауди Дхака-Прогресс Моторс Импортс Лтд, Пресс Меет анд Схоwроом Лаунцх”. Ауто Ребеллион. Приступљено 12. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Audi_A7&oldid=26729083”