Београд 2020

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Београд 2020 је пројекат кандидатуре града Београда за Европску престоницу културе 2020. године. Пројекат реализује Организациони одбор при Скупштини града Београда који је једногласном одлуком оформљен 7. јуна 2010. године.

Пројекат Београд 2020 је, како то препоручује и Европска комисија, интегрисан у стратегију развоја културе града за период од десет година и очекује се да ће дати снажан допринос развоју Београда и Србије на културном, социјалном и економском плану.

Чланови Организационог одбора за кандидатуру града Београда су:

Пројекат Београд 2020 до сада су подржали Министарство културе Републике Србије, бројне амбасаде земаља чланица Европске уније и Канцеларија за европске интеграције Србије.

Препорука Европске комисије истиче предности интегрисања пројекта Европска престоница културе у ширем друштвеном контексту, што је уједно и основа концепта пројекта Београд 2020, који је и покренут са циљем да буде интегрисан у дугорочну стратегију развоја града Београда.

Пројектна стратегија за период 2011 – 2020. године[уреди | уреди извор]

У оквиру пројекта Београд 2020 припремљена је стратегија дугорочног развоја културе града Београда у наредној деценији, са десет тематских целина, укључујући све уметничке дисциплине, традиционалне и савремене, временске и просторне и временско-просторне. Стратегија представља дугорочни пројекат који ће створити услове за модернизацију постојећих установа културе, стварање једнаких услова за рад приватних и јавних институција и успостављање тржишта културе.

Предложени модел, односно концепт стратегије који је припремио ауторски тим на челу са проф. др Миленом Драгићевић-Шешић, професорком Универзитета уметности у Београду и једном од водећих теоретичарки културе и медија у Европи, предвидео је да се кроз кандидатуру Београда за Европску престоницу културе, европској културној јавности представи и богато културно наслеђе и креативни потенцијал Београда и Србије.

Десетогодишња стратегија подразумева слоган и програмску шему за сваку годину до 2020. године, тако да је предвиђена реализација програмских целина: „Година светлости“ (2011), „Град будућности“ (2012), „Град сложених/прекинутих успомена“ (2013), „Град интеркултуралног дијалога“ (2014), „Град од речи“ (2015), „Град по мери детета“ (2016), „Град за све људе“ (2017), „Град новог урбанизма“ (2018), „Град алтернативе отпора“ (2019), да би све програмске целине имале своје велико финале 2020. године када би Београд требало да постане - Европска престоница културе.

Партнерства са градовима[уреди | уреди извор]

Пројекат Београд 2020 базиран је на триангуларном моделу партнерства који подразумева да до 2020. године Београд успостави партнерства са једним градом у Србији, једним градом у региону и једним европским градом. Повезаност је условљена тематиком пројекта, пријатељским и партнерским везама, али и жељом да се кроз заједнички рад отворе нови канали комуникације, размене енергије, идеје и обједине креативни потенцијали.

Подршка градова[уреди | уреди извор]

Градови који су до сада пружили писма подршке Београду за кандидатуру за Европску престоницу културе 2020:

Потенцијали града Београда[уреди | уреди извор]

„Фајненшл тајмс“ (ен. Financial Times) је 2006. године Београд прогласио градом будућности јужне Европе, а ове[тражи се извор] године му је светски водич „Лоунли планет“ (ен.Лонелy Планет) доделио титулу Европске престонице забаве.

Према евиденцији Градског секретаријата за културу, Београд има 36 установа културе, два јавна предузећа (Сава центар и Београдска тврђава) и 11 културних манифестација чији је оснивач град Београд. То су, између осталих, Октобарски салон визуелних уметности, БЕЛЕФ - Београдски летњи фестивал, Београдски џез фестивал, БЕМУС - Београдске музичке свечаности и други.

Кандидатура Београда за Европску престоницу културе 2020. године је развојна шанса Београда и Србије.

Кроз овај пројекат, Београд и Србија биће у прилици да изграде дугорочне партнерске односе са најзначајнијим културним институцијама, унапреде сарадњу са најуспешнијим домаћим уметницима који живе у иностранству и најпризнатијим иностраним уметницима, као и да промовишу стваралачки потенцијал Београда и Србије. Искуство Београда у процесу аплицирања за Европску престоницу културе биће од непроцењивог значаја за друге градове у Србији уколико одлуче да се у будућности и сами кандидују.

Реализацијом пројекта, Београд ће доживети препород на културном, инфраструктурном и економском плану. Сам пројекат Београд 2020 представља јединствену прилику да се град обнови и прерасте у једну од најзначајнијих тачака на европској културној мапи.

Београд је један од највећих урбаних центара Југоисточне Европе и има кључну улогу у успостављању континуираног дијалога и интеграцији локалних култура у европски систем вредности. Пројекат наглашава потребу креирања свеобухватне културне политике на националном нивоу и дугорочне стратегије културног развоја Београда и Србије. Осим тога, пројекат ствара услове за модернизацију постојећих установа културе коришћењем локалних капацитета и ЕУ фондова, стварање једнаких услова за рад приватних и јавних институција и успостављање тржишта културе. Искуства других градова показују да пројекат омогућава и остваривање значајних прихода од туризма, развој инфраструктуре и укупан друштвено-економски просперитет.

Пројекат представља идеалан канал комуникације у циљу унапређења имиџа Београда и Србије у свету. Београд има прилику да 2020. године буде централна тачка на европској културној мапи. Током процеса одабира престонице културе 2020, Београд и Србија ће у различитим фазама селекције бити помињани у позитивном контексту. Београд, кроз кандидатуру и имплементацију стратегије, има прилику да постане активан партнер Европске уније у остваривању заједничких културних вредности и неговању локалних специфичности.

Путем афирмације локалних културних вредности, уметничког стваралаштва и уметника, било да је реч о већ етаблираним ствараоцима или новим снагама, Београд и Србија ће свету показати своје ново, лепше лице.

Имплементација пројекта је прилика да се успоставе нови модели сарадње са градовима партнерима, институцијама културе и истакнутим уметницима.

Веб страница[уреди | уреди извор]

У оквиру пројекта, на адреси www.београд2020.цом, покренута је и веб презентација на којој ће континуирано бити доступне најновије информације у вези са пројектом и статусом кандидатуре. Једна од рубрика је и „Агенда Београд 2020“, која уз ексклузивне информације и мноштво фотографија, открива и једну нову димензију пројекта под називом „Београд изван Београда“. У њој су представљени најуспешнији ствараоци који су потекли из Београда или су своје стваралаштво везали за српску престоницу, а који су славу стекли широм света, било да је реч о уметности, науци, образовању или спорту.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Beograd_2020&oldid=26730395”