Бета Кентаури
  | |
| Положај на небу Епоха Ј2000 Равнодневница Ј2000 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Кентаур |
| Ректасцензија | 14х 03м 49.40535с[1] |
| Деклинација | –60° 22′ 22.9266″[1] |
| Привидна магнитуда (V) | 0.61[2] |
| Карактеристике | |
| У−Б индекс боја | –0.98[2] |
| Б−В индекс боја | –0.23[2] |
| β Цен Аа | |
| Спектрални тип | Б1 III[3] |
| Варијабилни тип | β Цеп[4] |
| β Цен Аб | |
| Спектрални тип | Б1 III[3] |
| Променљиви тип | β Цеп[4] |
| β Цен Б | |
| Спектрални тип | Б1В?[3] |
| Астрометрија | |
| Радијална брзина (Rv) | +5.9[5] km/s |
| Sopstveno kretanje (μ) | RA: –33.27[1] mas/g Dek.: –23.16[1] mas/g |
| Paralaksa (π) | 8.32 ± 0.50[1] mas |
| Rastojanje | 390 ± 20 ly (120 ± 7 ps) |
| Apsolutna magnituda (MV) | −4.53[6] |
| Орбита[3] | |
| Примарна | β Цен Аа |
| Компањон | β Цен Аб |
| Период (P) | 356.94 даyс |
| Велика полуоса (а) | 0.0253″ |
| Ексцентрицитет (е) | 0.825 |
| Инклинација (и) | 67.4° |
| Апсидна епоха (Т) | 2451600.08 |
| Аргумент перихела (ω) (секундарни) | 62.2° |
| Полуамплитуда (K1) (примарна) | 57.4 km/s |
| Полуамплитуда (K2) (секундарна) | 72.3 km/s |
| Орбита[7] | |
| Примарна | β Цен А |
| Компањон | β Цен Б |
| Период (P) | 288.267 г |
| Велика полуоса (а) | 0.870″ |
| Детаљи | |
| Луминозност | 41,700[8] L☉ |
| Старост | 14.1 ± 0.6[3] Myr |
| β Cen Aa | |
| Masa | 10.7 ± 0.1[3] M☉ |
| Poluprečnik | 13[9] R☉ |
| Површинска гравитација (log g) | 3.5 ± 0.4[3] цгс |
| Температура | 25,000 ± 2,000[3] К |
| β Цен Аб | |
| Маса | 10.3 ± 0.1[3] M☉ |
| Површинска гравитација (log g) | 3.5 ± 0.4[3] цгс |
| Температура | 25,000 ± 2,000[3] К |
| β Цен Б | |
| Маса | 4.61[7] M☉ |
| Друге ознаке | |
| Референтне базе података | |
| SIMBAD | дата |
Бета Кентаури (латинизовано од β Кентаури, скраћено Бета Кен, β Кен), са званичним именом Хадар,[12] јесте трозвездани систем у јужном сазвежђу Кентаурија. Комбинована визуелна магнитуде система од 0,61 чини ову звезду другим најсјајнијим објектом у Кентаури сасзвежђу и једном од најсјајнијих звезда на ноћном небу. Према мерењима паралаксе са астрометријског сателита Хипаркос,[13][14] растојање до овог система је око 390 ± 20 светлосних година (120 ± 6 парсекса).[1]
Бета Кентаури је добро позната на јужној хемисфери као унутрашњи од два „показивача” на сазвежђу Јужни крст. Линија направљена од спољашњег показивача, Алфа Кентаурија, кроз Бета Кентаури води до близине од неколико степени од Гакрукса, звезде на северном крају крста. Користећи Гакрукс, навигатор може да повуче линију с Акруксом на јужном крају да би се ефективно одредио југ.[15]
Номенклатура[уреди | уреди извор]
β Кентаури (латинизовано као Бета Кентаури) је Бајерова ознака звезданог система.
Он је носио је традиционална имена Хадар и Агена. Хадар долази од арапског حضار (значење корена је „бити присутан“ или „на земљи“ или „насељено, цивилизовано подручје“[16]), док се сматра да име Агена /əˈдʒиːнə/ потиче од латинског генуа, што значи „колена“, са позиције звезде на левом колену кентаура приказаног у сазвежђу Кентаура. У 2016. години, Међународна астрономска унија организовала је Радну групу за имена звезда (WГСН)[17] за каталогизацију и стандардизацију имена звезда. WГСН је одобрила име Хадар за звезду β Кентаури Аа 21. августа 2016. и сада је тако унето у ИАУ Каталог имена звезда.[12]
Кинески назив за звезду је 马腹一 (мандарински: мǎ фù yī, „Прва звезда коњског стомака“).[18]
Народ Буронг аутохтон у садашњој северозападној Викторији, Аустралија, назвао ју је Бермбермгл (заједно са α Кентаури),[19] два брата који су били познати по својој храбрости и деструктивности, и који су копљем убили Чингала, „Ему“ (маглина Угљенца).[20] Народ Вотјобалук назвао је два брата Брам-брам-булт.[19]
Видљивост[уреди | уреди извор]
Бета Кентаури је једна од најсјајнијих звезда на небу са магнитудом 0,61. Њена светлост варира за неколико стотинки магнитуде, мада је то премало да би било уочљиво голим оком.[21] Због свог спектралног типа и детекције пулсирања, Аа компонента је класификована као β Кефеи варијабла.[22]
Бета Кентаури је добро познат на јужној хемисфери као унутрашњи од два „показивача“ на сазвежђе Крст, популарно познато као Јужни крст. Линија направљена од другог показивача, Алфа Кентаури, кроз Бета Кентаури води до неколико степени од Гакрукса, звезде на северном крају крста. Користећи Гакрукс, навигатор може повући линију са Акруксом на јужном крају како би ефикасно одредио југ.[15]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ ван Лееуwен (новембар 2007). „Валидатион оф тхе неw Хиппарцос редуцтион”. Астрономy анд Астропхyсицс. 474 (2): 653—664. Бибцоде:2007А&А...474..653В. арXив:0708.1752
. дои:10.1051/0004-6361:20078357.
- ^ а б в Хоффлеит, Доррит; Јасцхек, Царлос (1991). „Тхе Бригхт стар цаталогуе”. Неw Хавен, Цонн.: Yале Университy Обсерваторy, 5тх Рев.ед. Бибцоде:1991бсц..боок.....Х.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Аусселоос, M.; Аертс, C.; Лефевер, К.; Давис, Ј.; Харманец, П. (август 2006). „Хигх-прецисион елементс оф доубле-линед спецтросцопиц бинариес фром цомбинед интерферометрy анд спецтросцопy. Апплицатион то тхе β Цепхеи стар β Центаури”. Астрономy анд Астропхyсицс. 455 (1): 259—269. Бибцоде:2006А&А...455..259А. арXив:астро-пх/0605220 . дои:10.1051/0004-6361:20064829.
- ^ а б Аусселоос, M.; Аертс, C.; Уyттерхоевен, К.; Сцхријверс, C.; Wаелкенс, C.; Цуyперс, Ј. (2002). „Бета Центаури: Ан еццентриц бинарy wитх тwо бета Цеп-тyпе цомпонентс”. Астрономy анд Астропхyсицс. 384: 209. Бибцоде:2002А&А...384..209А. дои:10.1051/0004-6361:20020004 .
- ^ Еванс, D. С. (20—24. 6. 1966). Баттен, Алан Хенрy; Хеард, Јохн Фредерицк, ур. „Тхе Ревисион оф тхе Генерал Цаталогуе оф Радиал Велоцитиес”. Детерминатион оф Радиал Велоцитиес анд Тхеир Апплицатионс. Университy оф Торонто: Интернатионал Астрономицал Унион. 30: 57. Бибцоде:1967ИАУС...30...57Е.
- ^ Давис, Ј.; Мендез, А.; Сенета, Е. Б.; Танго, W. Ј.; Боотх, А. Ј.; О'Бyрне, Ј. W.; Тхорвалдсон, Е. D.; Аусселоос, M.; Аертс, C.; Уyттерхоевен, К. (2005). „Орбитал параметерс, массес анд дистанце то β Центаури детерминед wитх тхе Сyднеy Университy Стеллар Интерферометер анд хигх-ресолутион спецтросцопy”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 356 (4): 1362—1370. Бибцоде:2005МНРАС.356.1362Д. арXив:астро-пх/0411054 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2004.08571.x.
- ^ а б Токовинин, А. А. (1997). „МСЦ - а цаталогуе оф пхyсицал мултипле старс”. Астрономy & Астропхyсицс Супплемент Сериес. 124: 75. Бибцоде:1997А&АС..124...75Т. дои:10.1051/аас:1997181 .
- ^ Приња, Раман К. (1989). „Ултравиолет обсерватионс оф стеллар wиндс ин Бе анд 'нормал' Б нон-супергиант старс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 241 (4): 721—752. Бибцоде:1989МНРАС.241..721П. дои:10.1093/мнрас/241.4.721 .
- ^ https://www.wolframalpha.com/input/?i=beta+centauri+diameter
- ^ Allen, R. H. (1963), Star Names: Their Lore and Meaning
(Reprint изд.), New York: Dover Publications Inc, стр. 154, ISBN 0-486-21079-0, Приступљено 12. 12. 2010
- ^ „V* bet Cen -- Variable Star of beta Cep type”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 12. 2011.
- ^ а б „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 12. 8. 2018.
- ^ Perryman, M. A. C.; Lindegren, L.; Kovalevsky, J. (jul 1997). „The Hipparcos Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P.
- ^ Perryman, Michael (2010), „The Making of History's Greatest Star Map”, The Making of History's Greatest Star Map, Astronomers’ Universe, Heidelberg: Springer-Verlag, Bibcode:2010mhgs.book.....P, ISBN 978-3-642-11601-8, doi:10.1007/978-3-642-11602-5
- ^ а б Kyselka, Will; Lanterman, Ray E. (1976). North Star to Southern Cross. Honolulu : University Press of Hawaii. University of Hawaii Press. стр. 59. Bibcode:1976nsts.book.....K. ISBN 0-8248-0419-8.
- ^ Hans Wehr (1979). A Dictionary of Modern Written Arabic. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-02002-2.
- ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Приступљено 22. 5. 2016.
- ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 7 月 29 日”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 24. 06. 2023.
- ^ а б Hamacher, Duane W.; Frew, David J. (2010). „An Aboriginal Australian Record of the Great Eruption of Eta Carinae”. Journal of Astronomical History & Heritage. 13 (3): 220—34. Bibcode:2010JAHH...13..220H. S2CID 118454721. arXiv:1010.4610 . doi:10.3724/SP.J.1440-2807.2010.03.06.
- ^ Stanbridge, WM (1857). „On the Astronomy and Mythology of the Aboriginies of Victoria” (PDF). Transactions Philosophical Institute Victoria. 2: 137—140. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 6. 2013. г.
- ^ Lefèvre, L.; Marchenko, S. V.; Moffat, A. F. J.; Acker, A. (2009). „A systematic study of variability among OB-stars based on HIPPARCOS photometry”. Astronomy and Astrophysics. 507 (2): 1141. Bibcode:2009A&A...507.1141L. doi:10.1051/0004-6361/200912304 .
- ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: B/gcvs. Bibcode:2009yCat....102025S.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Centaurus, by Chris Dolan
- C.S. Constellations and Stars
- Constellations, by Richard Dibon-Smith
- Dalrymple, Les (мај 2013). „Exploring the M83 Galaxy Group”. Sky & Telescope. 125 (5): 38—41. Bibcode:2013S&T...125e..38D.
- Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects. Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6.
- Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. стр. 281. Bibcode:1941msra.book.....M.
- Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2017). Stars and Planets Guide. London: Collins. ISBN 978-0-00-823927-5. US edition by Princeton University Press, Princeton. ISBN 978-0-69-117788-5.
- Steinicke, Wolfgang (2007), Jakiel, Richard, ур., Galaxies and How to Observe Them, Springer, ISBN 9781852337520
- „Centaurus, constellation boundary”. The Constellations. Приступљено 15. 2. 2014.
- Staff (2. 7. 2018). „First confirmed image of newborn planet caught with ESO's VLT – Spectrum reveals cloudy atmosphere”. EurekAlert!. Приступљено 2. 7. 2018.
- Müller, a.; et al. „Orbital and atmospheric characterization of the planet within the gap of the PDS 70 transition disk” (PDF). ESO. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-07-02. г. Приступљено 2. 7. 2018.
- Keppler, M.; et al. „Дисцоверy оф а планетарy-масс цомпанион wитхин тхе гап оф тхе транситион диск ароунд ПДС 70” (ПДФ). ЕСО. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2018-07-02. г. Приступљено 2. 7. 2018.
- Аллен, Рицхард Хинцклеy (1963). Стар Намес: Тхеир Лоре анд Меанинг. Довер. стр. 279. ИСБН 978-0-486-21079-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Калер, Јамес Б. „ХАДАР (Бета Центаури)”. Старс. Университy оф Иллиноис. Приступљено 19. 12. 2011.