Бјелица (презиме)
Бјелица је изворно српско и /или црногорско, као и бошњачко презиме. Махом све особе са презименом Бјелица воде порекло из староцрногорског племена Бјелице. Презиме је изворно формирано тако што су исељеници из Бјелица, уместо имена свог братства или рода узимали име племена. Процес исељавања, а самим тим и настанак презимена Бјелица, се везује за 18. и 19. век. Процесом колонизација и селидбама у градове, који нису заобишли ниједну руралну област у Југославији, Бјелице су се током 20. века раселили широм Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске.
Етничка припадност[уреди | уреди извор]
Бјелице су највећим делом Срби и Црногорци, мада има и Бошњака и Хрвата.
Крсна слава[уреди | уреди извор]
Већини Бјелица православаца крсна слава је Свети Јован зимски. Присутна су и друге славе, попут Свете Петке.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Презиме Бјелица среће се у свим крајевима бивше Југославије. Данас је најприсутније у Србији и Босни и Херцеговини, мање у Црној Гори, а најмање у Хрватској. До почетка 20. века презиме је највише било присутно у Црној Гори, Херцеговини, Босни и Србији.
Нека од места одакле су родом Бјелице - сви су православци, осим где је наведено другачије:
- Црна Гора: територија данашње општине Никшић - Врбица, Голија, Доње Црквице, Јасиковац, Убли, Јављен; на приморју Петровац на мору, Буљарица, Лапчићи, Тиват (католици).
- Херцеговина: околина Билеће - Богдашићи, Дабарско поље, Бијељани, Меча, Корита; Тасовчићи и Ћесим крај Невесиња;
- Босна: околина Трнова - Широкари, Иловица, Врбовник, Умчани; Понор крај Пала, Бранковићи крај Рогатице; Забрђе и Требевић крај Сарајева; Лијешће крај Босанског Брода; Дураковићи крај Власенице (муслимани).
- Србија: Лоњин крај Љубовије.
Крајем 19. и током 20. века велики број Бјелица је из Херцеговине и Црне Горе колонизован или се преселио у Србију. Почетком 20. века из Врбице су се Бјелице населиле у околину Прокупља, у Јовине Ливаде и Нови Ђуревац, и у још неколико села Јабланице и Пусте Реке. После Другог светског рата, одређени број Бјелица се населио у Војводину, највише у околину Врбаса.
Истакнуте Бјелице[уреди | уреди извор]
- Немања Бјелица, српски кошаркаш.
- Новица Бјелица, српски одбојкаш.
- Исидора Бјелица, српска списатељица.
- Димитрије Бјелица, босанско-херцеговачки и српски шахиста и шаховски писац и новинар.
- Милко Бјелица, српски и црногорски кошаркаш.
- Ирена Бјелица, црногорска фудбалерка.
- Милка Бјелица, црногорска кошаркашица.
- Ненад Бјелица, хрватски фудбалски тренер и бивши играч.
- Ана Бјелица, српска одбојкашица.
- Михаило Бјелица, српски новинар, хроничар и професор новинарства.
- Петар Бјелица, српски економиста.
- Милан Бјелица, генерал-мајор Војске Србије.
- Милован Бјелица, начелник општине Соколац.
Литература[уреди | уреди извор]
- [1] Драгутин Р. Бјелица, Бјелице, казивања о племену и братствима, Београд, 1996
- [2] Јован Ердељановић, Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена, Београд, 1978
