Пређи на садржај

Бјелица (презиме)

С Википедије, слободне енциклопедије

Бјелица је изворно српско и /или црногорско, као и бошњачко презиме. Махом све особе са презименом Бјелица воде порекло из староцрногорског племена Бјелице. Презиме је изворно формирано тако што су исељеници из Бјелица, уместо имена свог братства или рода узимали име племена. Процес исељавања, а самим тим и настанак презимена Бјелица, се везује за 18. и 19. век. Процесом колонизација и селидбама у градове, који нису заобишли ниједну руралну област у Југославији, Бјелице су се током 20. века раселили широм Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске.

Етничка припадност[уреди | уреди извор]

Бјелице су највећим делом Срби и Црногорци, мада има и Бошњака и Хрвата.

Крсна слава[уреди | уреди извор]

Већини Бјелица православаца крсна слава је Свети Јован зимски. Присутна су и друге славе, попут Свете Петке.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Презиме Бјелица среће се у свим крајевима бивше Југославије. Данас је најприсутније у Србији и Босни и Херцеговини, мање у Црној Гори, а најмање у Хрватској. До почетка 20. века презиме је највише било присутно у Црној Гори, Херцеговини, Босни и Србији.

Нека од места одакле су родом Бјелице - сви су православци, осим где је наведено другачије:

Крајем 19. и током 20. века велики број Бјелица је из Херцеговине и Црне Горе колонизован или се преселио у Србију. Почетком 20. века из Врбице су се Бјелице населиле у околину Прокупља, у Јовине Ливаде и Нови Ђуревац, и у још неколико села Јабланице и Пусте Реке. После Другог светског рата, одређени број Бјелица се населио у Војводину, највише у околину Врбаса.

Истакнуте Бјелице[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • [1] Драгутин Р. Бјелица, Бјелице, казивања о племену и братствима, Београд, 1996
  • [2] Јован Ердељановић, Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена, Београд, 1978