Бошко Беук

Бошко Беук
Бошко Беук
Датум рођења	23. новембар 1955.
Место рођења	Горњи Клакар; ФНРЈ

Бошко Беук је музичар, пјевач, текстописац и аранжер. Писац, пјесник и колумниста. Врстан умјетник. Рођен је у Горњим Клакарима, општина Брод, СФР Југославија.23. новембра 1955. Одмах послије рођења његова фамилија се преселила на подручје Барање, гдје је одрастао, школовао се и започео своју музичку каријеру.

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

Прве музичке кораке је начинио као ученик основне школе у барањском саставу Бијеле Лале из Јагодњака. Окосницу и стандардну поставу групе чинили: су Драго Барат - соло гитара, Ивица Барат - ритам гитара († 2004), Љубиша Балабан - бубњеви († 2005), Фрањо Вукашинац - клавијатуре и вокални солиста Младен Текила. Бошко је свирао на хармоници репертоар Битлса, Френка Синатре, Рода Стјуарта и других звијезда свјетске и домаће музичке сцене. Посебан допринос дао је својим доласком Хари († 20..) који је свирао трубу.

Беук је убрзо постао главни вокал бенда. Бијеле Лале су постале један од најпопуларнијих састава Славоније и Барање. Били су побједници многих гитаријада, а Ивица и Бошко су били проглашавани најбољим вокалима регије. Стицајем околности Бошко је постао и бубњар у бенду, који је напустио Љубиша Балабан. Двојна улога пјевача и бубњара трајала је врло дуго. Бијеле Лале су биле једина група из региона која је у то вријеме имала редовне наступе у Мађарској. Вишеструки је побједник на неколико фестивала забавне музике: Барања пјева, Фестивал забавне музике у СШЦ Бели Манастир, Дарди.

Распадом Бијелих Лала, Бошко је започео своју музичку каријеру са многим музичарима из Барање, Осијека, па и шире. Сарађивао је са Драганом Неметом (†), Славком Марјановићем (†), Зденком Футом, Гораном Сенићем - Џингом, Дарком Штефанецом (†), Фрањом Керовецом, Петром Крстановићем, Драгом Чолаковићем, Војом Јовановићем и многим другима.

Бенд Барања експрес, касније Бодра, био је један од бољих група Славоније и Барање. Групу су чинили: Горан Мрђа - клавијатуре, Јосип Црнчец - клавијатуре, Вјекослав Милинг - гитара, Дарко Драгосављевић - бас гитара, Жељко Божић - бубњеви, касније Драган Јагар - Грга и вокал Бошко Беук. Горан Мрђа и Беук су започели припрему првог албума бенда. Међутим догађаји која су се десили 1991. и касније, довели су до распада бенда и, самим тим, и до обуставе снимања албума.

Европска каријера[уреди | уреди извор]

Каријера у Аустрији[уреди | уреди извор]

Крајем 1991. године Беук је отишао у Аустрију, гдје је наставио да надограђује свој музички таленат. Свој први албум „Wenn's mich einmal nicht mehr gibt“ снимио је 1994. у студију Петера Морица, који је био и продуцент. На албуму су свирали Петер Мориц, Бернд Кофлер и Бошко Беук.

Пјесме „In dir der Wahnsin Brent“, „Alles verwehte der Wind“, „Wenn's mich einmal nicht mehr gibt“, „Wie Romeo und Julia“ су постале слушане пјесме на радио станицама Аустрије, сјеверне Италије и Њемачке. Промовишући албум, наступао је по цијелој Аустрији.

Погођен дешавањима у Југославији, своје осјећаје, размишљања и виђење цијеле ситуације описао је и опјевао на албуму „Путуј Европо“ 1995. Издвајају се пјесме „Не бацајте цигле берлинскога зида“, „Мета смо сви“, „Постао сам нико“.

Са Симоном Шиматом из Марибора и Бојаном Логаром из Цеља, започео је рад на новом албуму, „Meine Welt“, који је доста касније објављен у Њемачкој (2004). На албуму се појављују Бора Ђорђевић, као гост за пјесму „Амстердам“, на бас гитари се појављује Нешо Јапанац.

Снимање и наступи у Холандији и Њемачкој[уреди | уреди извор]

Године 1998. Беук се преселио у Холандију. Убрзо је снимио и издао албум „И мушкарци некад плачу“ 1999. Сарађивао је са Ђиђијем Јанкелићем (бившим бубњаром Бијелог Дугмета) којем је снимио и продуцирао комплетан албум „Нисам знао“ на којем је аутор свих пјесама, Љубишом Рацићем, гитаристом и оснивачем групе Формула 4. Заједно су наступали по Њемачкој и Холандији. Са њима у постави је био и Жељко Босанац.

Интензивно је радио као аутор Самиру Зилкићу - Зилки, Сањи Мусић, Радету Тодићу. Успјешну сарадњу је остварио са DJ Max-ом, Isak de Niel-ом, Mousse Patht M'Bay-еом и другима.

У Њемачкој је 2004. изашао албум „Meine Welt“, а пјесма „Du bist meine Primadonna“ је дуго времена била међу првих 50 пјесама њемачке топ листе. Исте године је снимио инструментални албум „Morning at the Kopačevo Like“, посвећен Барањи и средини у којој је одрастао, школовао се и започео своју каријеру, на којем је гостовао Маки Јабанџић (хармоника и клавијатуре). На албуму се налази неколико његових пјесама и неколико обрада познатих пјесама: „Емина“, „Калеш бре Анђо“, „Чај шукарије“. „Voice Craing“, „Strong“, „Morning at the Kopačevo Like“ само су неке од његових пјесам на том албуму. Тај албум је и био повод оснивања групе Musica Balcana, коју су чинили: вокална солисткиња Алма Куруглић, Фарук Карабеговић - флаута/вокал, Маки Јабанџић - хармоника/клавијатуре, Сергеј Кресо - бубњеви/вокал и Бошко Беук - вокал/клавијатуре. Musica Balcana је наступала широм Холандије на фестивалима и World Music центрима.

Све ове године је наступао по земљама западне Европе: Холандија, Њемачка, Белгија, Аустрија, Швајцарска, Француска и друге.

Каријера у Шпанији[уреди | уреди извор]

Већ 2004. године је успоставио сарадњу са шпанским позориштем за дјецу „Lutak Teatre“ и снимио и компоновао инструментални албум за дјецу „La guera de los quentos“ који је изашао 2005. године. Исте године се преселио у Шпанију, гдје је врло брзо стекао популарност у провинцијама Каталонија и Валенсија. Свој репертоар је проширио латино репертоаром. Наступао је дуж обале, од Барселоне до Аликантеа.

Повратак у Шпанију је био неминован, јер је Шпанија земља у којој се Бошко пронашао. 2010. у новембру, дефинитивно се враћа у Шпанију, гдје наставља већ давно започет рад. На новом албуму за шпанско и латино тржиште "Ла Цоста" (Обала) сурадјује са текстописцима Далиборком Киш Јузбашом, Марцел Диаз Гарциа и гитаристима Срдјаном Бранковићем из групе АлогиА, Давид Спанн УСА, Љубишом Рацићем из Формуле 4. Албум "Ла Цоста" излази у априлу 2012. године. Видео спот за пјесму "Ла Цоста" је објављен у децембру 2011.

Радови у Босни и Херцеговини[уреди | уреди извор]

Године 2007. је дошао у Бањалуку. По узору на латино групе, убрзо је основао бенд Vamos a bailar, који је исте године издао истоимени албум. Бенд је био препознатљив и јединствен на тим просторима. Наступао је широм Босне и Херцеговине.

Сарађивао је са Тонијем Поповићем, Јеленом Шукалом, групом R.I.P. и другим бањалучким музичарима. Његове пјесме у извођењу других извођача су освајале награде на домаћим фестивалима у Бањалуци, Бихаћу и Зеници.

Године 2010. је издао сингл под називом „Живот није фер“, са истоименом пјесмом и пјесмом „Далиборка“. Сингл је слушан на свим радио станицама БиХ и регије. Ускоро је припремио комплетан албум са пјесмама „Desert Song“, „Обала“, „Азилант“ (текстове ових пјесама је написала Далиборка Киш Јузбаша), „Само ти и ја“, „Теби за Божић“ и друге.

Пројекат "Бања Лука Роцк Опен Аир"[уреди | уреди извор]

Музички фестивал „Бања Лука Роцк Опен Аир“, чији је идејни творац и покретач Бошко Беук, одржава се од 2009. године у Бањалуци, на локацији тврђаве Кастел у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Стални термин одржавања Фестивала је посљедња седмица јуна. Траје три дана и окупља групе различитих музичких праваца са више континената. Фестивал се одржава у склопу љетног бањалучког културног програма БАЛФ. Уз подршку администрације Града Бања Лука и ангажман главног медијског покровитеља Радио Телевизије Републике Српске, Фестивал је добио форму и постао субјект у промовисању Града, Републике Српске и Босне и Херцеговине.