Домен (биологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Домен.
Тхе вариоус левелс оф тхе сциентифиц цлассифицатион сyстем.Животдоменцарствораздео/типкласаредпородицародВрста
Тхе вариоус левелс оф тхе сциентифиц цлассифицатион сyстем.
Биолошка класификација осам главних таксономских рангова.

У биологији, домен (лат. regio, енгл. domain) је највиши таксономски ранг у хијерархијској класификацији организама. Самим тим, налази се изнад царства. Према савременом Воузовом систему класификације, који се зове систем три домена, постоји домен бактерија, домен археја и домен еукариота.[1]

Раније класификације су обухватале:

На основу генетске анализе и пажљивог разматрања аргумената, већина научника су се сложили да садашњи систем од 3 домена до сада најбоље класификује живих бића.

Тај систем класификације је увео Карл Воуз 1990. године, амерички микробиолог и биофизичар са Универзитета у Илиноису. Подела је направљена на основу разлике у структури РНК,[2] конкретно у гену 16С рРНА. Прва два домена обухватају прокариотске микроорганизме, или једноћелијске организме чије ћелије немају једро. Сва жива бића која имају једро и мембрану у ћелији, спадају у домен еукариота. Он је први препознао фундаменталне разлике између археја и бактерија, стављајући их у два различита домена. Према његовим речима, систем двеју царства потпуно игнорише те разлике, док систем шест царства пренаглашава особеност гљива, биљака и животиња, који су сви еукариоти.[3]

Тренутно није познато који домен је најстарији, односно, ком домену припадају врсте које су прве настале на свету, иако недавни докази указују да су то археје. Што се тиче биомасе, бактерије су најбројније, а вероватно иза њих археје, а тек након тога еукариоти. Претпоставља се да ако би неки од та три домена изумро, ни остала два не би могла опстати, јер су већина блиско зависна једни од других.

Домен је, према Возу, највиша категорија класификовања живих бића. Вируси, вироиди и приони који се генерално не сматрају живим бићима, подлежу засебној класификацији.[4][5][6]

Основа поделе[уреди | уреди извор]

Аустралијска зелена гаталинка (Литориа цаерулеа)
Снимак С. ауреус електронским микроскопом; додане су боје за контраст
Снимак електронским микроскопом Сулфолобуса зараженим са Сулфолобус вирусом СТСВ1.
Систем од три домена укључује еукариоте (представник аустралијска зелена гаталинка, лево), бактерије (представник Златни стафилокок, средина) и Археја (представник Сулфолобус, десно).
  • раније исто прокариоти: још један облик једноћелијских организама без ћелијског једра
  • жива бића чије ћелије имају једро
  • у домену еукариота припадају и сва вишећелијска жива бића
  • домен еукариота је подијељен на царства.

Према класификационом систему који је предложен 2012. године[7], живи свет је подељен на пет домена:

  • Прионобиота (нећелијски организми без нуклеинске киселине),
  • Вирусобиота (нећелијски организми са нуклеинском киселином),
  • Бацтериобиота (типични прокариотски организми),
  • Арцхаебиота (прокариотски организми специфичне грађе) и
  • Еукарyобиота (еукариотски организми).

Обележја три домена живота[уреди | уреди извор]

Тродоменско стабло и еоцитна хипотеза[8]
Филогенетско стабло које приказује односе између еукариота и осталих облика живота[9] Еукариоти су обојени црвено, археје зелено, а бактерије – плаво.

Сваки од ова три домена живота, признају данашњи биолози, садрже рРНК која је за њих јединствена, а та чињеница сама по себи представља основу тродоменског система. Док присуство једрове мембране разликује домен Eukarya од домена Archea и Bakteria – од којих оба немају једрову мембрану – археје и бактерије међусобно се раздвајају по разним биохемијским и РНК маркерима.

Археје[уреди | уреди извор]

Археје су прокариотске ћелије које су обично карактерисане мембраном липида, који су разгранати са угљоводоничним ланцима у прилогу глицерола естарске везе. Присуство ових естарских веза код археја даје им способност да издрже екстремне температуре и високо киселинске услове, мада многи да живе и у благим срединама. Халофилни организми, који успевају у врло сланим срединама и хипертермофили, организми који издржавају екстремно вруће окружење, примери су археја. Археје су врло мале.

Бактерије[уреди | уреди извор]

Иако су бактерије прокариотске ћелије као и археје, њихове мембране су изграђене од неразгранатих ланаца масних киселина везаних на глицеролске естерске везе. Модрозелене бактерије и микоплазме су два примера бактерија. Они карактеристично немају естарске везе као археје и сврстане су у другу категорију, а тиме и у различити домен. Постоји мноштво разлика у овој области, а између тога и хоризонтални пренос гена, што је немогуће утврдити, јер постоје многе врсте бактерија на планети.

Еукариоте[уреди | уреди извор]

Организми у домену Eukarya имају еукариотске ћелије, које имају мембране сличне бактеријским. Еукариоте се даље групишу у царство гљива (квасце, плесни итд.), царство биљака (цветнице, папрати и остале) и царство животиоња (инсекти, кичмењаци итд) и сада угашеног парафилетског царства Protista (алге, протозоа, итд). Немају сви еукариоти ћелијски зид, а код оних који их имају, зидови не садрже пептидогликане, које бактерије имају. Док су у царствима биљака и животиња ћелије организоване у ткива, код животиња ћелијски зидови нису присутни.

Искључење вируса[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Вирус

Ниједан од три система тренутно не укључује нећелијски живот. Од 2011. се говори о нуклеоцитоплазмним великим ДНК вирусима као могућем четвртом домену живота, што је гледиште које подржавају истраживања из 2012.[10] Откриће гигантског вируса са генском и физичком величином која се може поредити са ћелијскимм организмом, остаци транскрибованих протеина биљака и вирус-специфичних паразита (вирофага) су подстакли интригантна питања о њиховом пореклу. Они који се залажу за њихово укључивање у глобална филогеномичка истраживања и разматрања као посебног и древног облика живота траже доказе за ту хипотезу. Резултати се позивају на промену у начину схватања вируса. Они веројатно представљају посебан облик живота који је или претходио или коегзистирао са последњим универзалним заједничким претком (ЛУЦА) и представљају врло кључни део биосфере наше планете.[10]

Алтернативне класификације[уреди | уреди извор]

Предложене алтернативне класификације живота укључују:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хоw ис Лифе Цлассифиед? Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2014) (Како су жива бића класификована?), www.биологy.иупуи.еду. Приступљено 17. јун 2014.
  2. ^ Возе, Карл Р.; Кандлер, Ото; Вилис, Марк (1990). „Пропосал фор тхе домаинс Арцхаеа, Бацтериа, анд Еуцарyа.”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 87 (12): 4576—9. ПМЦ 54159 Слободан приступ. ПМИД 2112744. дои:10.1073/пнас.87.12.4576 Слободан приступ. 
  3. ^ Ин Биологy, wхат ис а Домаин? (У биологији, шта је то домен?), wисегеек.орг. Приступљено 17. јун 2014.
  4. ^ Фауqует CM, Фаргетте D (2005). „Интернатионал Цоммиттее он Таxономy оф Вирусес анд тхе 3,142 унассигнед специес”. Вирологy Јоурнал. 2: 64. ПМЦ 1208960 Слободан приступ. ПМИД 16105179. дои:10.1186/1743-422X-2-64 Слободан приступ. 
  5. ^ „ИЦТВ Вирус Таxономy”. 2009. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2010. 
  6. ^ Леппард, Кеитх; Диммоцк, Нигел; Еастон, Андреw (2007). Интродуцтион то Модерн Вирологy. Блацкwелл Публисхинг Лимитед. ИСБН 978-1-4051-3645-7. 
  7. ^ Лукета С. (2012). „Неw виеwс он тхе мегацлассифицатион оф лифе” (ПДФ). Протистологy. 7 (4): 218—237. Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 04. 2015. г. Приступљено 04. 10. 2016. 
  8. ^ Цоx, C. Ј.; Фостер, П. Г.; Хирт, Р. П.; Харрис, С. Р.; Емблеy, Т. M. (2008). „Тхе арцхаебацтериал оригин оф еукарyотес”. Проц Натл Ацад Сци УСА. 105 (51): 20356—61. Бибцоде:2008ПНАС..10520356Ц. ПМЦ 2629343 Слободан приступ. ПМИД 19073919. дои:10.1073/пнас.0810647105 Слободан приступ. 
  9. ^ Циццарелли ФД, Доеркс Т, вон Меринг C, Цреевеy ЦЈ, Снел Б, Борк П (2006). „Тоwард аутоматиц рецонструцтион оф а хигхлy ресолвед трее оф лифе”. Сциенце. 311 (5765): 1283—7. Бибцоде:2006Сци...311.1283Ц. ПМИД 16513982. С2ЦИД 1615592. дои:10.1126/сциенце.1123061. 
  10. ^ а б Насир, А; Ким, КМ; Цаетано-Аноллес, Г (2012). „Гиант вирусес цоеxистед wитх тхе целлулар анцесторс анд репресент а дистинцт супергроуп алонг wитх суперкингдомс Арцхаеа, Бацтериа, анд Еукарyа”. БМЦ Евол. Биол. 12: 156. ПМЦ 3570343 Слободан приступ. ПМИД 22920653. дои:10.1186/1471-2148-12-156 Слободан приступ. 
  11. ^ Маyр, Ернст (1998). „Тwо емпирес ор тхрее?”. ПНАС. 95 (17): 9720—9723. Бибцоде:1998ПНАС...95.9720М. ПМЦ 33883 Слободан приступ. ПМИД 9707542. дои:10.1073/пнас.95.17.9720 Слободан приступ. 
  12. ^ Цавалиер-Смитх, Т. (2004). „Онлy сиx кингдомс оф лифе” (ПДФ). Проц. Р. Соц. Лонд. Б. 271 (1545): 1251—62. ПМЦ 1691724 Слободан приступ. ПМИД 15306349. дои:10.1098/рспб.2004.2705. Приступљено 29. 4. 2010. 
  13. ^ Арцхибалд, Јохн M. (23. 12. 2008). „Тхе еоцyте хyпотхесис анд тхе оригин оф еукарyотиц целлс”. ПНАС. 105 (51): 20049—20050. Бибцоде:2008ПНАС..10520049А. ПМЦ 2629348 Слободан приступ. ПМИД 19091952. дои:10.1073/пнас.0811118106 Слободан приступ. 
  14. ^ Лаке, Јамес А.; Хендерсон, Ериц; Оакес, Мелание; Цларк, Мицхаел W. (јун 1984). „Еоцyтес: А неw рибосоме струцтуре индицатес а кингдом wитх а цлосе релатионсхип то еукарyотес”. ПНАС. 81 (12): 3786—3790. Бибцоде:1984ПНАС...81.3786Л. ПМЦ 345305 Слободан приступ. ПМИД 6587394. дои:10.1073/пнас.81.12.3786 Слободан приступ. 
  15. ^ Wиллиамс, Том А.; Фостер, Петер Г.; Цоx, Цyмон Ј.; Емблеy, Т. Мартин (децембар 2013). „Ан арцхаеал оригин оф еукарyотес суппортс онлy тwо примарy домаинс оф лифе”. Натуре. 504 (7479): 231—236. Бибцоде:2013Натур.504..231W. ПМИД 24336283. С2ЦИД 4461775. дои:10.1038/натуре12779. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Леппард, Кеитх; Диммоцк, Нигел; Еастон, Андреw (2007). Интродуцтион то Модерн Вирологy. Блацкwелл Публисхинг Лимитед. ИСБН 978-1-4051-3645-7. 
  • Бентон, Мицхаел Ј. 2005. Vertebrate Palaeontology. Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-632-05637-8. . (3rd изд.). ISBN 978-0-632-05637-8. 
  • Бруммитт, Р.К., анд C.Е. Поwелл. 1992. Аутхорс оф Плант Намес. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw. ISBN 978-0-947643-44-7.
  • Гаффнеy, Еугене С., анд Петер А. Меyлан. 1988. "А пхyлогенy оф туртлес". Ин M.Ј. Бентон (ед.), Тхе Пхyлогенy анд Цлассифицатион оф тхе Тетраподс, Волуме 1: Ампхибианс, Рептилес, Бирдс, 157–219. Оxфорд: Цларендон Пресс.
  • Харис Абба Кабара. 2001. Кармос ханд боок фор ботаницал намес.
  • Ламберт, Давид. 1990. Диносаур Дата Боок. Оxфорд: Фацтс Он Филе & Бритисх Мусеум (Натурал Хисторy). ISBN 978-0-8160-2431-5.
  • МцКенна, Малцолм C.; Белл, Сусан К. (1997). Цлассифицатион оф Маммалс Абове тхе Специес Левел. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  • Милнер, Андреw. 1988. "Тхе релатионсхипс анд оригин оф ливинг ампхибианс". Ин M.Ј. Бентон (ед.), Тхе Пхyлогенy анд Цлассифицатион оф тхе Тетраподс, Волуме 1: Ампхибианс, Рептилес, Бирдс, 59–102. Оxфорд: Цларендон Пресс.
  • Новацек, Мицхаел Ј. 1986. "Тхе скулл оф лептицтид инсецтиворанс анд тхе хигхер-левел цлассифицатион оф еутхериан маммалс". Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy 183: 1–112.
  • Роберт L. Царролл (1988) "Вертебрате Палеонтологy анд Еволутион." W. Х. Фрееман анд Цомпанy, Неw Yорк. Царролл, Роберт L. (1988). Вертебрате Палеонтологy анд Еволутион. Фрееман. стр. 1–698. ИСБН 978-0-7167-1822-2. 
  • Серено, Паул C. 1986. "Пхyлогенy оф тхе бирд-хиппед диносаурс (Ордер Орнитхисцхиа)". Натионал Геограпхиц Ресеарцх 2: 234–56.
  • Wиллис, К.Ј.; Ј.C. МцЕлwаин (2002). Тхе Еволутион оф Плантс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850065-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Домен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Domen_(biologija)&oldid=27695352”