Пређи на садржај

Египатска књижевност

С Википедије, слободне енциклопедије
Главна сала Библиотеке Александрина.
Копија Весткаровог папируса изложена у Египатском музеју, Берлин

Египатска књижевност има своје почетке у древном Египту и обухвата нека је од најранијих познатих књижевних дела. Египћани су били прва култура која је развила књижевност каква је позната у данашње време, односно у виду књига.[1]

Античка књижевност[уреди | уреди извор]

Плоче vi & vii папируса Едвина Смита у соби за ретке књиге, Њујоршка медицинска академија
Главни чланак: Античка египатска књижевност

Древни Египћани су писали радове на папирусу, као и на зидовима, гробницама, пирамидама, обелисцима и низу других локација. Можда најпознатији пример древне књижевности је Прича о Синухеу;[2] друга добор позната дела укључују Весткаров папирус и Еберсов папирус, као и чувену Књигу мртвих. Док је већина књижевности у древном Египту била такозвана „књижевност мудрости“ (то јест, књижевност намењена поукама, а не забави), такође су постојали митови, приче и биографије искључиво у забавне сврхе. Аутобиографија је названа најстаријим обликом египатске књижевности.[3]

Нил је имао снажан утицај на списе старих Египћана,[4] као и грчко-римски песници који су долазили у Александрију да би задобили подршку многих покровитеља уметности који су тамо живели, и да би користили ресурсе Александријске библиотеке.[5] Многи велики мислиоци из читавог древног света долазили су у град, укључујући Калимаха из Либије и Теокрита из Сиракузе. Међутим, нису сви велики писци тог периода долазили изван Египта; један запажени египатски песник био је Аполоније са Родоса, па тако и Нонус из Панополиса, аутор епске песме Дионисијака.

Исламска књижевност[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Арапска књижевност и Исламска књижевност

До осмог века Египат су освојили муслимани Арапи. Књижевност, а посебно библиотеке, цветале су под новим Египтом који су створили муслимански освајачи.[6] Током овог раздобља догодило се неколико важних промена које су утицале на египатске писце. Папирус је замењен платненим папиром, а калиграфија је уведена као систем писања. Такође, фокус писања пренет је готово у потпуности на ислам. Један рани роман написан у арапском Египту био је Ибн ал-Нафисов Theologus Autodidactus, теолошки роман са футуристичким елементима које су неки научници описали као научну фантастику.[7] Такриз, или потписана изјава похвале слична али дужа од бларба, често је стављана у дела египатских аутора почев од 14. века.[8]

Многе приче из збирке Хиљаду и једне ноћи (Арапске ноћи) могу се наћи у средњовековним египатским традицијама приповедања. Ове приче су вероватно биле у оптицају пре него што су сакупљене и кодификоване у једну збирку. Средњовековни египатски фолклор био је један од три различита слоја приповедања који су уграђени у Ноћи до 15. века, док су друга два древни индијски и персијски фолклор, и приче из Багдада из доба Абасида.[9]

Штампарска преса[уреди | уреди извор]

Штампарија је први пут доспела до Египта са Наполеоновом кампањом из 1798. године;[10] Мухамад Али је подржавао штампање, након што је преузео власт 1805. године, оснивајући Амирску штампу.[10] Ова штампа је првобитно објављивала радове на арапском и османском турском, попут првих египатских новина Ал-Вакај ел-Мисрија. Штампарија је радикално променила египатски књижевни учинак.[10]

Нахда[уреди | уреди извор]

Упркос томе што су колонијалне власти забраниле часопис Ел-Урвах ел-Вутку у Египту и Индији, он је широко циркулисао захваљујући разрађеној мрежи која је обухватала арапске бизнисмене у Бомбају.[11]
Мохамед Абдух (1849-1905), египатски муфтија, исламски реформатор и плодан писац - пионир исламског модернизма.[12]
Главни чланак: Нахда

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, Арапски свет је доживео ел-Нахду, културну ренесансу сличну оној у Европи у касном средњем веку. Покрет Нахда додирнуо је готово сва подручја живота, укључујући и књижевност.[13]

Мухамад Абдух и Џамал ел-Дин ел-Афгани основали су краткотрајни панисламски револуционарни књижевно-политички часопис под називом Ел-Урвах ел-Вутка 1884. године.[14] Иако је трајао само од марта до октобра 1884. године, а забрањивале су га британске власти у Египту и Индији,[11] он је био широко дистрибуиран од Марока до Индије, и сматра се једним од првих и најважнијих публикација Нахде.[15]

Абдух је био главна фигура исламског модернизма,[12] и аутор је утицајних дела попут Рисалат ат-Тавхид (1897) и објавио је Шарх Нахј ел-Балага (1911).[16] Године 1914, Мухамад Хусајн Хајкал написао је роман Зајнаб, који се сматра првим модерним египатским као и исламским романом.

Споменик посвећен Нагибу Махфузу у Каиру.

Две најважније личности египатске књижевности 20. века су Таха Хусеин и Нагиб Махфуз, потоњи од којих је био први Египћанин који је добио Нобелову награду за књижевност.

Едвар ал-Карат, који је отелотворио египатску генерацију 60-их, основао је Галерију 68, арапски књижевни часопис који је давао глас авангардним писцима тог доба.[17]

Деведесетих година 20. века у Египту је настао нови књижевни покрет.[18] Током ове деценије, млади људи су се суочавали са социјално-економском, културном и политичком кризом. Не само да се становништво Египта скоро удвостручило од 1980. године, са 81 милион људи 2008. године, што је довело до рурално-урбаних миграције, из чега је проистекао арапски израз ел-мадун ел-ашва'ијах, или 'неизвесност града', широм Каира. Незапосленост је и даље остала висока, а животни трошкови повећани усред пренатрпаности. Консеквентно, тегобе живота у сиромаштву инспирисале су нову египатску литературу која се фокусирала на кризе, наиме ирационална и фрагментирана дела која се фокусирају на изолиране појединце који се баве арапском културом која се све више шири и мења.[19] Појавили су се нови и предузимљиви издавачи, значајни примери којих су Дар Шаркијат и Дар Мерит, што олакшавало објављивање новим ауторима. Овакав талас књижевне продукције довео је до експериментисања са традиционалним темама, већег нагласка на личном, одсуства главних политичких забринутости, и рафинираније и еволуирајуће употребе језика. Хусни Сулајман је основао Дар Шаркијат, малу издавачку кућу која је током 1990-их штампала авангардна дела.[20] Финансијске потешкоће довеле су до њене замене Дар Меритом као једним од водећих авангардних издавача. Та издавачка кућа је до 2008. одштампала преко 300 књига. Постојање Дар Шаркијата навело је многе критичаре да нову генерацију писаца називају генерацијом Шаркијата.[21]

Дошло је до пролиферације нових аутора. Међу њима су били Самир Гариб Али, Махмуд Хамид, Вајл Рајаб, Ахмад Гариб, Мунтасир ел-Кафап, Атиф Сулајман, Мај ел-Тилмисани, Јасер Шабан, Мустафа Зикри и Нура Амин.[19] Власник Дар Мерита, Мухамад Наши, наставио је да подржава стварање и дискусију о новом књижевном стваралаштву, упркос оскудне добити. Такве мале издавачке куће, које нису биле у државном власништву, нису потпадале под утицај традиционалне књижевне елите и подстицале су нове врсте египатског литерарног стваралаштва. Дар Мерит је, на пример, објавио рад Ахмеда Алајдија који се бави културом младих тржних центара, користи арапски језик и садржи текстуалне поруке. Ова дела оспоравају правоверност облика и стила у арапској књижевности.

Деведесетих година прошлог века такође се увећао број писаца услед лакоће модерног, приватизованог издаваштва. То је резултирало многим критичким коментарима, укључујући погрдне описе њихових дела као китабат ел-банат или „писање девојака“. Штавише, већина романа у то време била је релативно кратка, никад много дужа од 150 страница, и бавила се појединцем уместо дуготрајног представљања породичних односа и националних икона.[22] Стилски гледано, многи романи су сада приказивали шизофрене приповедаче у првом лицу уместо свезнајућих приповедача.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Едwардс, Амелиа, Тхе литературе анд религион оф анциент егyпт., Архивирано из оригинала 20. 10. 2007. г., Приступљено 2007-09-30 
  2. ^ Лицхтхеим, Мириам (1975), Анциент Егyптиан Литературе, вол 1, Лондон, Енгланд: Университy оф Цалифорниа Пресс, стр. 11, ИСБН 0-520-02899-6 
  3. ^ Анциент Егyптиан Сториес, Биограпхиес, анд Мyтхс, Архивирано из оригинала 2011-07-26. г., Приступљено 2007-09-30 
  4. ^ Тхе Ниле ин Анциент Егyптиан Литературе, Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г., Приступљено 2007-09-30 
  5. ^ Грецо-Роман Поетс, Архивирано из оригинала 2011-09-28. г., Приступљено 2007-09-30 
  6. ^ Гроупс оф боокс анд боок продуцтион ин Исламиц Егyпт, Приступљено 2007-09-30 
  7. ^ Др. Абу Схади Ал-Роуби (1982), "Ибн ал-Нафис ас а пхилосопхер", Сyмпосиум он Ибн ал-Нафис, Сецонд Интернатионал Цонференце он Исламиц Медицине: Исламиц Медицал Организатион, Куwаит (цф. Ибнул-Нафеес Ас а Пхилосопхер Архивирано фебруар 6, 2008 на сајту Wayback Machine, Енцyцлопедиа оф Исламиц Wорлд).
  8. ^ Росентхал, Франз (1981), „"Блурбс" (таqрîз) фром Фоуртеентх-Центурy Егyпт”, Ориенс, Ориенс, Вол. 27, 27: 177—196, ЈСТОР 1580566, дои:10.2307/1580566 
  9. ^ Зипес, Јацк Давид; Буртон, Рицхард Францис (1991). Тхе Арабиан Нигхтс: Тхе Марвелс анд Wондерс оф тхе Тхоусанд анд Оне Нигхтс пг 585. Сигнет Цлассиц
  10. ^ а б в „Принтинг Хисторy ин тхе Арабиц-Спеакинг Wорлд · Еарлy Арабиц Принтинг: Мовабле Тyпе & Литхограпхy · Онлине Еxхибитс@Yале”. еxхибитс.либрарy.yале.еду. Приступљено 2019-11-12. 
  11. ^ а б „«العروة الوثقى» عبر الهند”. www.алкхалееј.ае. Приступљено 2019-12-07. 
  12. ^ а б Меисами, Јулие Сцотт; Старкеy, Паул (1998). Енцyцлопедиа оф Арабиц Литературе (на језику: енглески). Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-415-18571-4. 
  13. ^ МСН Енцарта ентрy он Егyпт, Енцарта, Архивирано из оригинала 2009-11-01. г., Приступљено 2007-09-30 
  14. ^ „Урwат ал-Wутхqа, ал- - Оxфорд Исламиц Студиес Онлине”. www.оxфордисламицстудиес.цом. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 2019-11-12. 
  15. ^ „Урwа ал-Wутхqа, ал- | Енцyцлопедиа.цом”. www.енцyцлопедиа.цом. Приступљено 2019-12-07. 
  16. ^ ИсламКотоб. أطلس تاريخ الإسلام - حسين مؤنس (на језику: арапски). ИсламКотоб. 
  17. ^ „الخراط.. رحيل صاحب "الزمن الآخر"”. www.аљазеера.нет. Приступљено 2019-12-03. 
  18. ^ Елсадда, Хода (2012). Гендер, Натион, анд тхе Арабиц Новел. Сyрацусе Университy Пресс. стр. 147. 
  19. ^ а б Сафез, Сабрy. „Тхе Неw Егyптиан Новел”. 
  20. ^ Елсадда, Хода (2012). Гендер, Натион, анд тхе Арабиц Новел. стр. 151. 
  21. ^ Јацqуермонд, Рицхард (2008). Цонсциенце оф тхе Натион: Wритерс, Стате, анд Социетy ин Модерн Егyпт. Америцан Университy ин Цаиро Пресс. стр. 76. 
  22. ^ Елсадда, Хода (2012). Гендер, Натион, анд тхе Арабиц Новел. стр. 146, 147, 151. 
  23. ^ Мехрез, Самиа (2008). Егyпт'с Цултуре Wарс: Политицс анд ПрацтицеСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Роутледге. стр. 126. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аллен, Јамес П. (2000), Миддле Егyптиан: Ан Интродуцтион то тхе Лангуаге анд Цултуре оф Хиероглyпхс, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 0-521-65312-6 
  • Бард, Катхерине А.; Схуберт, Стевен Блаке (1999), Енцyцлопедиа оф тхе Арцхаеологy оф Анциент Егyпт, Неw Yорк анд Лондон: Роутледге, ИСБН 0-415-18589-0 
  • Бреастед, Јамес Хенрy (1962), Анциент Рецордс оф Егyпт: Вол. I, Тхе Фирст то тхе Севентеентх Дyнастиес, & Вол. II, тхе Еигхтеентх Дyнастy, Неw Yорк: Русселл & Русселл, ИСБН 0-8462-0134-8 
  • Бреwер, Доуглас Ј.; Теетер, Емилy (1999), Егyпт анд тхе Егyптианс, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 0-521-44518-3 
  • Будге, Е. А. Wаллис (1972), Тхе Дwеллерс он тхе Ниле: Цхаптерс он тхе Лифе, Хисторy, Религион, анд Литературе оф тхе Анциент Егyптианс, Неw Yорк: Бењамин Блом 
  • Ерман, Адолф (2005), Анциент Егyптиан Литературе: А Цоллецтион оф Поемс, Нарративес анд Мануалс оф Инструцтионс фром тхе Тхирд анд Сецонд Милленниа БЦ, транслатед бy Аyлwард M. Блацкман, Неw Yорк: Кеган Паул, ИСБН 0-7103-0964-3 
  • Фисцхер-Елферт, Ханс-W. (2003), „Репресентатионс оф тхе Паст ин тхе Неw Кингдом Литературе”, Ур.: Таит, Јохн W., 'Невер Хад тхе Лике Оццурред': Егyпт'с Виеw оф Итс Паст, Лондон: Университy Цоллеге Лондон, Институте оф Арцхаеологy, ан импринт оф Цавендисх Публисхинг Лимитед, стр. 119–138, ИСБН 1-84472-007-1 
  • Форман, Wернер; Qуирке, Степхен (1996), Хиероглyпхс анд тхе Афтерлифе ин Анциент Егyпт, Норман: Университy оф Оклахома Пресс, ИСБН 0-8061-2751-1 
  • Фостер, Јохн Лаwренце (2001), Анциент Егyптиан Литературе: Ан Антхологy, Аустин: Университy оф Теxас Пресс, ИСБН 0-292-72527-2 
  • Гардинер, Алан Х. (1915), „Тхе Натуре анд Девелопмент оф тхе Егyптиан Хиероглyпхиц Wритинг”, Тхе Јоурнал оф Егyптиан Арцхаеологy, 2 (2): 61—75, ЈСТОР 3853896, дои:10.2307/3853896 
  • Гоззоли, Роберто Б. (2006), Тхе Wритингс оф Хисторy ин Анциент Егyпт дуринг тхе Фирст Милленниум БЦ (ца. 1070–180 БЦ): Трендс анд Перспецтивес, Лондон: Голден Хоусе Публицатионс, ИСБН 0-9550256-3-X 
  • Греенстеин, Едwард L. (1995), „Аутобиограпхиес ин Анциент Wестерн Асиа”, Цивилизатионс оф тхе Анциент Неар Еаст, Неw Yорк: Сцрибнер, стр. 2421—2432 
  • Коосед, Јеннифер L. (2006), (Пер)мутатионс оф Qохелет: Реадинг тхе Бодy ин тхе Боок, Неw Yорк анд Лондон: Т & Т Цларк Интернатионал (Цонтинуум импринт), ИСБН 0-567-02632-9 
  • Лицхтхеим, Мириам (1980), Анциент Егyптиан Литературе: Волуме III: Тхе Лате Период, Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 0-520-04020-1 
  • Лицхтхеим, Мириам (2006), Анциент Егyптиан Литературе: Волуме II: Тхе Неw Кингдом, wитх а неw фореwорд бy Ханс-W. Фисцхер-Елферт, Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 0-520-24843-0 
  • Лоприено, Антонио (1996), „Дефининг Егyптиан Литературе: Анциент Теxтс анд Модерн Литерарy Тхеорy”, Ур.: Цоопер, Јерролд С.; Сцхwартз, Гленн M., Тхе Студy оф тхе Анциент Неар Еаст ин тхе 21ст Центурy, Тхе Wиллиам Фоxwелл Албригхт Центенниал Цонференце, Wинона Лаке, Индиана: Еисенбраунс, стр. 209—250, ИСБН 0-931464-96-X 
  • Мокхтар, Г. (1990), Генерал Хисторy оф Африца II: Анциент Цивилизатионс оф Африца (Абридгед изд.), Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 92-3-102585-6 
  • Моренз, Лудwид D. (2003), „Литературе ас а Цонструцтион оф тхе Паст ин тхе Миддле Кингдом”, Ур.: Таит, Јохн W., 'Невер Хад тхе Лике Оццурред': Егyпт'с Виеw оф Итс Паст, транслатед бy Мартин Wортхингтон, Лондон: Университy Цоллеге Лондон, Институте оф Арцхаеологy, ан импринт оф Цавендисх Публисхинг Лимитед, стр. 101–118, ИСБН 1-84472-007-1 
  • Парке, Цатхерине Неал (2002), Биограпхy: Wритинг Ливес, Неw Yорк анд Лондон: Роутледге, ИСБН 0-415-93892-9 
  • Паркинсон, Р. Б. (2002), Поетрy анд Цултуре ин Миддле Кингдом Егyпт: А Дарк Сиде то Перфецтион, Лондон: Цонтинуум, ИСБН 0-8264-5637-5 
  • Qуирке, С. (2004), Егyптиан Литературе 1800 БЦ, qуестионс анд реадингс, Лондон: Голден Хоусе Публицатионс, ИСБН 0-9547218-6-1 
  • Перду, Оливиер (1995), „Анциент Егyптиан Аутобиограпхиес”, Ур.: Сассон, Јацк, Цивилизатионс оф тхе Анциент Неар Еаст, Неw Yорк: Сцрибнер, стр. 2243—2254 
  • Сетерс, Јохн Ван (1997), Ин Сеарцх оф Хисторy: Хисториограпхy ин тхе Анциент Wорлд анд тхе Оригинс оф Библицал Хисторy, Неw Хавен: Yале Университy Пресс, ИСБН 1-57506-013-2 
  • Симпсон, Wиллиам Келлy (1972), Симпсон, Wиллиам Келлy, ур., Тхе Литературе оф Анциент Егyпт: Ан Антхологy оф Сториес, Инструцтионс, анд Поетрy, транслатионс бy Р.О. Фаулкнер, Едwард Ф. Wенте, Јр., анд Wиллиам Келлy Симпсон, Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс, ИСБН 0-300-01482-1 
  • Спалингер, Антхонy (1990), „Тхе Рхинд Матхематицал Папyрус ас а Хисторицал Доцумент”, Студиен зур Алтäгyптисцхен Култур, 17: 295—337 
  • Таит, Јохн W. (2003), „Интродуцтион—'...Синце тхе Тиме оф тхе Годс'”, Ур.: Таит, Јохн, 'Невер Хад тхе Лике Оццурред': Егyпт'с Виеw оф Итс Паст, Лондон: Университy Цоллеге Лондон, Институте оф Арцхаеологy, ан импринт оф Цавендисх Публисхинг Лимитед, стр. 1–14, ИСБН 1-84472-007-1 
  • Wенте, Едwард Ф. (1990), Мелтзер, Едмунд С., ур., Леттерс фром Анциент Егyпт, транслатед бy Едwард Ф. Wенте, Атланта: Сцхоларс Пресс, Социетy оф Библицал Литературе, ИСБН 1-55540-472-3 
  • Wилдунг, Диетрицх (2003), „Лоокинг Бацк инто тхе Футуре: Тхе Миддле Кингдом ас а Бридге то тхе Паст”, Ур.: Таит, Јохн, 'Невер Хад тхе Лике Оццурред': Егyпт'с Виеw оф Итс Паст, Лондон: Университy Цоллеге Лондон, Институте оф Арцхаеологy, ан импринт оф Цавендисх Публисхинг Лимитед, стр. 61–78, ИСБН 1-84472-007-1 
  • Wилкинсон, Тобy А. Х. (2000), „Wхат а Кинг Ис Тхис: Нармер анд тхе Цонцепт оф тхе Рулер”, Тхе Јоурнал оф Егyптиан Арцхаеологy, 86: 23—32, ЈСТОР 3822303, дои:10.2307/3822303 
  • Wилсон, Пенелопе (2003), Сацред Сигнс: Хиероглyпхс ин Анциент ЕгyптНеопходна слободна регистрација, Оxфорд анд Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 0-19-280299-2 
  • Wилсон, Пенелопе (2004), Хиероглyпхс: А Верy Схорт Интродуцтион, Оxфорд анд Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 0-19-280502-9 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Египатска књижевност на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Egipatska_književnost&oldid=27677494”