Хемијска поларност
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/15/Water-elpot-transparent-3D-balls.png/290px-Water-elpot-transparent-3D-balls.png)
У хемији, поларност се односи на раздвајање електричних наелектрисања које доводи до тога да молекул или његове хемијске групе имају електрични диполни или мултиполни момент. Поларни молекули интерагују путем дипол–дипол интермолекуларних сила и водоничних веза. Молекулска поларност је зависна од разлике електронегативности између атома у једињењу и асиметрије његове структуре. Поларитност је у основи бројних физичких својстава уклучујући површински напон, растворљивост, и тачке топљења и кључања.
Поларност веза[уреди | уреди извор]
![]() | |
![]() | |
У молекулу флуороводоника (HF), електронегативнији атом (флуор) је приказан жуто. Пошто електрони проводе више времена у близини атома флуора у H-F вези, тај део молекула је парцијално негативан (црвено обојен на слици). |
Два везана атома не деле увек равномерно електроне. Један атом може да изврши већу силу на електронски облак од другог. То "повлачење" се назива електронегативност и оно је мера привлачења електрона од стране појединог атома. Неједнака подела електрона унутар везе доводи до формирања електричног дипола: сепарације позитивног и негативног наелектрисања. Парцијална наелектрисања се обележавају са δ+ (делта плус) и δ− (делта минус). Те симболе су увели Кристофер Инголд и његова супруга Хилда Ашервуд 1926.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
- Мемент дипола везе
- Растворљивост
- Колоид
- Детерџент
- Дипол
- Ковалентна веза
- Електронегативност
- Диелектрик