Хлороквин
Овај чланак је недовршен.(март 2020.) |
Клинички подаци | |
---|---|
Продајно име | Amokin, Aralen, Arechin, Arthrochin |
Drugs.com | Монографија |
Начин примене | Орално |
Фармакокинетички подаци | |
Полувреме елиминације | 1-2 месеца |
Идентификатори | |
CAS број | 54-05-7 |
ATC код | P01BA01 (WHO), P01BA02 |
PubChem | CID 2719 |
DrugBank | DB00608 |
ChemSpider | 2618 |
KEGG | C07625 |
ChEBI | CHEBI:3638 |
ChEMBL | CHEMBL76 |
Хемијски подаци | |
Формула | C18H26ClN3 |
Моларна маса | 319,872 |
| |
| |
Физички подаци | |
Тачка топљења | 289 °C (552 °F) |
Хлороквин или хлорохин је лек који се користи за спречавање и лечење маларије у областима у којима је познато да је маларија осетљива на њене ефекте.[1] Одређене врсте маларије, резистентних сојева и компликовани случајеви обично захтевају различите или додатне лекове.[1] Повремено се користи код амебијазе која се јавља изван црева, реуматоидног артритиса и лупус еритематоза.[1] Узима се гутањем таблета.[1] Такође се експериментално користи за лечење ЦОВИД-19 (који је узрочник пандемије вируса корона) од 2020. године.[2] Откривено је да је инхибитор САРС коронавируса 2005. године.[3]
Уобичајене нуспојаве укључују проблеме са мишићима, губитак апетита, пролив и осип на кожи.[1] Озбиљне нуспојаве укључују проблеме са видом, оштећење мишића, епилептичке нападе и апластичну анемију.[1] Изгледа да је сигуран за употребу током трудноће. Хлороквин је члан 4-Аминохинолин класе лекова. Делује против асексуалног облика маларије унутар црвених крвних зрнаца.[1]
Хлорокин је 1934. године открио немачки научник Ханс Андерсаг. Налази се на листи есенцијалних лекова Светске здравствене организације, најсигурнијих и најефикаснијих лекова потребних у здравственом систему. Доступан је као генерички лек.[1] По саставу, ово органско једињење садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 319,872 Da.[4][5]
Osobine[уреди | уреди извор]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 3 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 8 |
Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 4,3 |
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | -5,9 |
Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 28,2 |
Погледај још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж „Цхлороqуине Пхоспхате”. другс.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Цортегиани, Андреа; Ингоглиа, Гиулиа; Ипполито, Мариацхиара; Гиарратано, Антонино; Еинав, Схарон (5. 3. 2020). „А сyстематиц ревиеw он тхе еффицацy анд сафетy оф цхлороqуине фор тхе треатмент оф ЦОВИД-19”. сциенцедирецт.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „Цхлороqуине ис а потент инхибитор оф САРС цоронавирус инфецтион анд спреад”. биомедцентрал.цом (на језику: енглески). Вирологy Јоурнал. 22. 8. 2005. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |