Хлороквин

С Википедије, слободне енциклопедије
Хлороквин
Клинички подаци
Продајно имеAmokin, Aralen, Arechin, Arthrochin
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1-2 месеца
Идентификатори
CAS број54-05-7 ДаY
ATC кодP01BA01 (WHO), P01BA02
PubChemCID 2719
DrugBankDB00608 ДаY
ChemSpider2618 ДаY
KEGGC07625 ДаY
ChEBICHEBI:3638 ДаY
ChEMBLCHEMBL76 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC18H26ClN3
Моларна маса319,872
  • CCN(CC)CCCC(C)NC1=C2C=CC(Cl)=CC2=NC=C1
  • InChI=1S/C18H26ClN3/c1-4-22(5-2)12-6-7-14(3)21-17-10-11-20-18-13-15(19)8-9-16(17)18/h8-11,13-14H,4-7,12H2,1-3H3,(H,20,21) ДаY
  • Key:WHTVZRBIWZFKQO-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења289 °C (552 °F)

Хлороквин или хлорохин је лек који се користи за спречавање и лечење маларије у областима у којима је познато да је маларија осетљива на њене ефекте.[1] Одређене врсте маларије, резистентних сојева и компликовани случајеви обично захтевају различите или додатне лекове.[1] Повремено се користи код амебијазе која се јавља изван црева, реуматоидног артритиса и лупус еритематоза.[1] Узима се гутањем таблета.[1] Такође се експериментално користи за лечење ЦОВИД-19 (који је узрочник пандемије вируса корона) од 2020. године.[2] Откривено је да је инхибитор САРС коронавируса 2005. године.[3]

Уобичајене нуспојаве укључују проблеме са мишићима, губитак апетита, пролив и осип на кожи.[1] Озбиљне нуспојаве укључују проблеме са видом, оштећење мишића, епилептичке нападе и апластичну анемију.[1] Изгледа да је сигуран за употребу током трудноће. Хлороквин је члан 4-Аминохинолин класе лекова. Делује против асексуалног облика маларије унутар црвених крвних зрнаца.[1]

Хлорокин је 1934. године открио немачки научник Ханс Андерсаг. Налази се на листи есенцијалних лекова Светске здравствене организације, најсигурнијих и најефикаснијих лекова потребних у здравственом систему. Доступан је као генерички лек.[1] По саставу, ово органско једињење садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 319,872 Da.[4][5]

Osobine[уреди | уреди извор]

Resochin филм таблете
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 8
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 4,3
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -5,9
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 28,2

Погледај још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Цхлороqуине Пхоспхате”. другс.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020. 
  2. ^ Цортегиани, Андреа; Ингоглиа, Гиулиа; Ипполито, Мариацхиара; Гиарратано, Антонино; Еинав, Схарон (5. 3. 2020). „А сyстематиц ревиеw он тхе еффицацy анд сафетy оф цхлороqуине фор тхе треатмент оф ЦОВИД-19”. сциенцедирецт.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020. 
  3. ^ „Цхлороqуине ис а потент инхибитор оф САРС цоронавирус инфецтион анд спреад”. биомедцентрал.цом (на језику: енглески). Вирологy Јоурнал. 22. 8. 2005. Приступљено 20. 3. 2020. 
  4. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  5. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).