Инозин
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
9-[(2R,3R,4S,5R)-3,4-дихидрокси-5-(хидроксиметил)оксолан-2-ил]-6,9-дихидро-3H-пурин-6-он | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | Интернационално име лека |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Метаболизам | Хепатички |
| Идентификатори | |
| CAS број | 58-63-9  |
| ATC код | D06BB05 (WHO) G01AX02 |
| PubChem | CID 6021 |
| DrugBank | DB04566 |
| ChemSpider | 5799 |
| UNII | 5A614L51CT |
| KEGG | C00294 |
| ChEBI | CHEBI:17596 |
| ChEMBL | CHEMBL1556 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C10H12N4O5 |
| Моларна маса | 268,23 g/mol |
| |
| |
Инозин је нуклеозид који се формира везивањем хипоксантина са прстеном рибозе (рибофураноза) путем β-N9-гликозидне везе. Инозин је често присутан у тРНК молекулима и есенцијалан је за коректну транслацију генетичког кода у нестабилним базним паровима.
Познавање метаболизма инозина је довело до напретка у имунотерапији. Инозин монофосфат оксидује ензим инозин монофосфат дехидрогеназа, производећи ксантозин монофосфат, кључни прекурзор у метаболизму пурина. Микофенолат мофетил је антиметаболит, антипролиферативни лек који делује као инхибитор инозин монофосфат дехидрогеназе. Он се користи за лечење низа аутоимунских болести укључујући Вегенерову грануломатозу, зато што утрошак пурина у Б ћелијама које се активно деле може да буде више од 8 пута већи од утрошка у нормалним телесним ћелијама, и стога је овај скуп ћелија (које не могу да користе метаболичке путеве спасавања пурин) селективна мета пуринског дефицита узрокованог ИМД инхибицијом.
Реакције[уреди | уреди извор]
Аденин се конвертује у аденозин или инозин монофосфат (ИМП), који се затим конвертују у инозин (I). Инозин се спарује аденином (А), цитозином (C), и урацилом (У).
Пурин нуклеозид фосфорилаза конвертује инозине у хипоксантин.
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Инозин је тестиран током 1970-тих у Источним земљама за побољшање атлетске перформанце. Клиничка испитивања су показала да није користан за такву примену.[1] Показано је да инозин има неуропротективна својства. Сматра се да може да буде користан код повреда кичмене мождине;[2] јер поспешује успостављање веза између аксона, као и за употребу након можданог удара, из истог разлога.[3]
Он је тренутно у фази II клиничких испитивања за мултиплу склерозу (МС).[4] Он производи уринску киселину након уноса, која је природни антиоксиданс и сакупљач пероксинитрита, што може да има позитивно дејство у лечењу МС[5] (постоји корелација између концентрације пероксинитрита и дегенерације аксона).
Он је такође у фази II испитивања за Паркинсонову болест. Ранија испитивања сугеришу да особе са високим серумским нивоима урата имају умањену прогресију Паркинсонових симптома. Испитивања користе инозин за повишење нивоа урата код пацијената код којих је ниво нижи од просечног (6 mg/dL).[6][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ МцНаугхтон L; Далтон Б; Тарр Ј (1999). „Иносине супплементатион хас но еффецт он аеробиц ор анаеробиц цyцлинг перформанце”. Интернатионал јоурнал оф спорт нутритион. 9 (4): 333—44. ПМИД 10660865.
- ^ Лиу Ф; Yоу СW; Yао ЛП; et al. (2006). „Secondary degeneration reduced by inosine after spinal cord injury in rats”. Spinal Cord. 44 (7): 421—6. PMID 16317421. doi:10.1038/sj.sc.3101878.
- ^ Chen P; Goldberg DE; Kolb B; Lanser M; Benowitz LI (2002). „Inosine induces axonal rewiring and improves behavioral outcome after stroke”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (13): 9031—6. PMC 124418
. PMID 12084941. doi:10.1073/pnas.132076299.
- ^ Treatment of Multiple Sclerosis Using Over the Counter Inosine - Full Text View - ClinicalTrials.gov
- ^ = 26. 10. 2009.+00:12:14 Uric Acid: Natural Scavenger Of Peroxynitrite
- ^ „Сафетy оф Урате Елеватион ин Паркинсон'с Дисеасе”.
- ^ „Сафетy оф Урате Елеватион ин Паркинсон'с Дисеасе”. ЦлиницалТриалс.гов.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
